Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I čujem kako na furuni zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi
Neće golotinjom spaliti Aziju. Neće Mikenu pozdraviti sa lađe. Neće se, bleskom silovane, probuditi u cveću koje greje kao vatra. Udovice. Autobusom do Atine, pa avionom u Englesku.
NA SAVINIM LIVADAMA Duboko u jesen produžili se letnji dani. Greje, ko da se na neki smrtni greh izliva milost, sija, kao da nečija gladna ruka vrapce hrani.
Dok se on greje, dok jede i pije, i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja se smiriti neću dok se triput njegovom glavom ne koturnem!... Tako mi onog nebeskog sveštila što nas greje, i tako mi ovog časnog znamenja!... I prekrsti se. Njegove reči lediše srca...
Dučić, Jovan - PESME
Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe seje, Svud se useli ljudska čama — Sve se na našoj krvi greje. Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka! I svud po jedan prorok vapi.
Marinkoviću CARSKI SONETI CARICA Ti si lepa naša carica u kruni, S deset dubrovačkih paževa; i greje S tebe sjaj dragulja što doneše puni U Kotor brodovi s Kipra i Moreje.
Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja... Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Baš ne bi škodilo da se čimgođ malo ugrejem iznutra... — Pa ti si pre rek’o da te ’ladi, a sad opet kažeš da te greje? — E, pa kad je čovek dobar, k’o ja što sam, pa sve mu na dobro izlazi...
Afrika
neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
krigskomisar, u Temišvaru, i Pavle je, iznenada, spazio veliku svetlost, silinu, moć, divotu Sunca, koje nas sve greje u životu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Tako učinite i videćete kako će sve to proći. ALjOŠA: Njet, gospodine. PAVLE: Vi otuda sa severa, i ako vas ne greje dovoljno sunce, nekako ste mekani, toplije ste duše, sanjalice ste.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Negde se voda za kupanje leti greje isključivo na suncu zbog njegove čistilačke moći.⁴³ U ovu naročito spremljenu vodu svakog dana, sve do isteka četrdeset
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zemlja je takva, ona se guši od baruta i metana, ona voli da se greje uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka ište, zemlja kao rodna grana voli da joj čovek
Radičević, Branko - PESME
Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te još lepše nego pređe greje.
O kad se setim oni boja I premilenog onog znoja, U grudi mi se srce smeje I većma mi se krvca greje! „Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada!
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.
bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti. Može biti sina svoga Oseti se jedinoga, U tuđinu kog otprati, Pa joj nema da se vrati. Može biti...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ne mogu ni o Šemsi na prazan stomak. HUSO: Znaš li ti šta je božja milost za siromaha čoveka? Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U dvorištima polivenim vodom, ispod dudova i lozinaka*, na asurama leškaraju stariji ludi. Sunce greje i sve prži. Oseća se omarina i velika žega. Niotkuda kakav šum ili usklik. Sve je tiho, nemo i mirno.
pošto zatvorimo kuhinjska vrata, držeći se za ruku, smejući se, izletimo napolje, u baštu i potok, te da nas sunce greje, zapljuskuje svežina i miris zelenila... Da čekamo, dok se naše matere, isplakane, s glavoboljom, vrate s groblja.
Svež, čist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze. Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja,
Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv.
Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv.
A ona već za sebe i kojekako, već dete mora da topli, greje i jednako drži uza se... I tako, da sama cele nedelje sedi, nadgleda kuću, čisti, održava je u onom redu u kom je
Kostić, Laza - PESME
” I pođe bula uzanom stazom, širi joj se srce nadanim spasom, pod stopom njenom snezi se tope, jer nad je taj greje od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca
— Al' tamo dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
vodite i te kaluđere stare, njezine verne, dobre čuvare, a oni drugi znaće već sami kako se greje na požarnih plami'. Samo Varnavu smestite lepo, od njega prvi da vidim pepô! Žurite momci, neka se sija! i meni je zima!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„ — „...Zašto da ne?“ — kažem — „Čičici je toplije kod Jelisavete, jer se njegov ćošak na ulici ne greje, a kupatilo — milina jedna! Banja!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šum pečalan, tihožalka: bila zvezda vrh oranja, bio vetar - svilu tkao. Zrelo sunce metohijsko po vascelom greje kraju. (Izgrejao Hristos s freske.) A kad zvona, kad udare, tad dudinje opadaju kao suze kaluđerske.
JEROTEJ RAČANIN: PONOĆNI OSVIT „PUTAŠASTVIJA“ І Greje mi ruku plamen s kupine, užaren rubin putešestvija. Dušine flore kad zrak ugine, s večernje Grocke u molepstvija
kad zrak ugine, s večernje Grocke u molepstvija sazvežđe brežja porfiru slije, hlebovni plamen s proskomidije. Greje mi ruku plamen s kupine, a telo gali misirska toplost, dok nagih žena plamena golost, sa svile Nila, krišom uvire
- Neizgorivo greje mi ruku plamen s kupine. II O sipka zvezdo s Tarinog gaja, potrusi prahom fresku gudure, monaške špilje, lavre
o snago zrenja, radosnu zvonkost alkoholizma pejzaž već sluti! Frulni mi, frulo, zrelinom puti blagih udola, dok greje toplost božjih namera, čije obrise dahom rasprhnem: da u opseni, u rasprsnuću, zvuk me proseni da kriknem rečju
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i suncu da greje i ljubavi što se prenosi skokom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici donose vodu kofama i umivaju se. A iza baterije naložena velika vatra, gde se greje voda da pare odelo. Pričaju mi, kako je komandant puka pohvalio komandanta diviziona, a ovaj komandira zbog uspešnog
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno za lepo prijatno življenje!...
« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu. Taman da se lepo putuje.
su i teške ove suze jadovanke, ali je uticaj njihov blagotvoran: zaleđeno, okamenjeno srce počinje se kraviti, jer ga greje blaga toplina majčina saučešća. Ceo dan provedoše dve sirotice u razgovoru.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći pendžer, majko, vetar da mi dune, Vetar da mi dune, lice da mi ladi; A
majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći pendžer, majko, vetar da mi dune, Vetar da mi dune, lice da mi ladi; A četvrti, majko, samo
Ko će majci vatru ložit? Ko će majci kuću brisat?“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja... Sunce greje, vetrić pirka, pa zaljuljuje suve šašljike i perje; ljulja se tiho sva ta gora i šušti čudnim, veselim šumom; kr!... kr!...
A vatra pucka i greje, zvoni jednačit glas pripovedača, a tamo sa druma čuje se krčanje punih kola i sumorno izvijanje setnih »dvojenica«....
Sunce odskočilo, pa greje blago i toplo i rastapa oštru jutarnju svežinu, a naš se lanac ljulja i kreće, penje i spušta i sve grabi unapred.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Bio je podoban suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na sve strane.
Bio je podoban suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na sve strane.
suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na sve strane.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
mora, velike okeane, I otišao u neke bolje dane Levo od Kasiopeje, istočno od Moreje, Onamo gde sunce obdan i obnoć greje.
Ledi se železna staza. Kao kvočka piliće, lokomotiva greje vagone, A sama — drhti od mraza. Da li joj se spava? Nego šta!
U goloj, al već toploj šumi Kukurek se svetlošću umi. Kraj puta, u jarku, u repuši Cigla se jedna greje i suši. MARTOVSKO SUNCE Pred svakim pragom nešto se milo i tiho dešava, Baka vasceli dan pred kapijom dremucka,
TRENUCI OČAJANjA Sunce greje oštro i strogo, Rasipa žar po vasioni; Pogleda deda, kud bi mogo Kako, i u šta, da se skloni.
Rakić, Milan - PESME
Ne mogu više, dosadno mi sve je. Jedanput srce na laskanje prista No više neće. Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista.
Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam. — Ne znam šta je sada, Ne
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Večito je sedela dole u sobi i to uvek leđima poduprta o zidove kupatila, kao da je i leti htela da ih greje i pari. Šiljasta nosa, šiljaste brade, ali za čudo visoka čela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih očiju, sa jasno
Posle u jednom džezvetu pristavi kafu a u drugom poče da greje rakiju. Deca, znajući da im neće dati od toga što kuva, počeše otvarati kovčeg do zida.
Pandurović, Sima - PESME
Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče. Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan.
Odmazdom Izide neka greh svoj plate!... I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O kojoj sneva mladost i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću. — Najcrnja je haljina siromaština. — Najskuplja je sirotinjska solda.
— deo uzde ili ulara koji se nalazi na glavi konja ogrejanije — sunce ožeg — vatralj osoje — ona strana koju sunce ne greje osti — trozuba ribarska naprava kojom se lovi riba u moru otava — druga trava koja ponikne po košenju i na koju se
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ladovina ispod oblaka! A Vukosava... Sunča se, češe butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga...
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi. I Aćim sada hrče. Bog treba samo zbog njega da postoji. Mokrim konopcem je tukao ženu. Moju majku.
— Nisam njegove krvi — Aćim zadrhta od osećanja neke neumitne kazne koja se nadnela nad njim, koji se još greje na Vasilijevom ognjištu.
kasa i stoji uspravno, vrâne se mrtvaci u suknenoj odeći, razbacani po snegu oko kase pred opštinom, čiji pečat Aćim greje u nedrima, mrle krvi postaju smeđe, pa vrâne i varaju oči daje sneg okopneo i da zemlja proviruje.
i Vukašinu je pričao pred polazak, one noći kad su psi lajali na mesec, noću kad vetar spava u topoljacima i greje se na mesečini, Morava kao dželep omica rže na sprudovima... On, Aćim, u vodenici, po paspalju je pisao slova.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« — pomisli Đurica. »Venčanje... Prate me robijaši! ... A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
A nad njom, nad mračnom i sumornom planinom, sija vrelo sunce, greje i peče gustu goru, u čijoj se hladovini slatko i slobodno diše... Gde si, lisnata zelena goro !
Polje se preliva i treperi jasno zelenilo mlade trave, koja je, kao vlasje na četki, gusto izbila iz zemlje... Sunce greje toplo i blago, veselo svetle njegovi zraci oživeloj zemlji, grejući joj pocrnelu koru, da iz nje izvuku bezbroj novih
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ti još i danas vezuješ mi biće Za ovu vlagu i za zemlju, gde je Otišlo sunce; gde me stalno greje Noć s tobom, kao poslednje otkriće.
I dok sunce greje Veliku Srbiju, Na Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O
Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ilija ih gleda i pomisli da u kući nema kvočke da ih oko sebe okupi i greje svojim toplim majčinim životom. Te noći kroza san, slušajući jecanje stare, Ilija se često budi i pazi na decu, pipa
A i beše kroz go krš ugrejalo; sunce, dok se rodilo, čisto i sjajno, kao da je iz mora izišlo, poče odmah da greje. Marko i stara Stana mahom sedoše na kamen, a Božica, koja do ovoga časa ne beše nigda videla mora ni pitomine,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I ima u Stankovićevim tekstovima nešto od one najranije ljubavi koja je zapravo čista nežnost, i koja greje dečju dušu kao što to nijedna kasnija ne može.
Petrović, Rastko - AFRIKA
neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kod prve vatre upitam vojnike: videše li da ovuda prođe jedno dete. — Eno ga onamo kod one druge vatre gde se greje. I ja ugledah kroz mrak kako spram nesigurne i blede svetlosti jednoga logorskog ognja blistaju dva sjajna, crna oka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija. O vej, vetre sladak!
il’ ćeš po suvoj ti, Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu Mutni groze. Ljudske blagonaklonosti Dobrodetelj ne traži Kao dvolični prijatelj.
ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski pobro, Da opevamo što nam srce greje, Da opevamo slavnoga junaka, U mišci krepka, srcem, duhom jaka.
Bojić, Milutin - PESME
Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte,
RAZVEJANE VATRE Kroz vekove duge pale se i trnu Vatre ludske moći, vere i saznanja, Na njima se greje Um pun pokajanja, I, zastrašen, njima noć razgrće crnu.
V Ja čitam danas tvoja pisma draga Iz kojih topla naivnost se smeje I čedna ljubav, koju mladost greje. Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se
Tad ćeš osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje Osetiti kako ponosno se smeje. Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno. (1917) XXXV Guslari, gde ste?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Osvojilo jutro sveže, letnje. Oseća miris u vazduhu okolnih bašti, jorgovana, breze. Oseti kako mu srce počne da se greje, peva. On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i...
Oseti kako mu srce počne da se greje, peva. On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i... Uveče, kad pođu iz dućana kući, on ide prvi, u prvi sumrak, a za njim će posle već brat mu poći, pošto sve
Č̓a Marko sedeo u ćošku. Iz kuće, iz same kujne bila hladnoća. Videlo se da se ne loži, ništa ne greje, ništa ne sprema. — Šta je? Bolno, radosno ga pogleda, usta joj zaigraše.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovaj pesak greje. Najednom mi više nije hladno u izveščaloj težinovoj košulji. Ali šta vredi njegovo slabačko svetlucanje kad nailaze
Ilić, Vojislav J. - PESME
daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
To je Riga, sin Jelade, majsko sunce koju greje, I potomak hrabrih Grka s Maratona i Plateje. On podiže ruku desnu, (na grudi mu leva pala) Pa govori straži svojoj,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje. Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane.
sivog štofa kaput do kolena, natrag s prekačkom, a kroz tu prekačku, ako je vetar, prodevena marama od vunice, da greje krsta. Kosa crna, zalizana, u tvrdu punđu stisnuta.
— Nežnu pilad potura sebi u nedra, tu ih greje i uspavljuje, i čini izdaleka prstom znak da niko ne galami. A posle, sedi za klavirom čitave sate, i svira čudesno, i
Hodnik taj se cele zime greje dvema velikim blehanim pećima. Na kraju tog hodnika vrlo moderna sprava kojom se voda iz bunara pumpa u stan.
Seli su na svoje šamlice, koje su poneli kao poslednje od svojih imanja. Govorili su kako sunce toplo greje, kako je i tu lepo. Ujutru je bilo neobično meko: da se čovek nasloni na njega i utone kao u dušeke.
Kloster zimi brekće od zažarenih peći, greje bezmalo i ulicu. Srbi su govorili: sirotinja se greje kraj fratarskih plotova, i udiše miris od finih pečenih jabuka;
Kloster zimi brekće od zažarenih peći, greje bezmalo i ulicu. Srbi su govorili: sirotinja se greje kraj fratarskih plotova, i udiše miris od finih pečenih jabuka; fratri, to jest, peku meso na limun-jabukama iz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Nisi?... Podbočio se kao piljarica i „gospodin“ kao da traži izjašnjenje od mene: ko će da greje moje? — govorio Luka dubokim i važnim glasom. — I to pita moj posilni Isajlo, koji živi bolje nego komandant armije.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje... Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedešem, peške
Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne!
Šantić, Aleksa - PESME
Samo moje oči da gledaju u te, Samo moje sve dubine i sve kute Da lepota tvoja osiplje i greje. 1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad!
Kô na daždi klasje, kô različak plavi, Ja dršćem uz njenog srca toplo bilo. Sve tako, kraj reke, greje me i krepi, A kad bela zora s pesmama se javi, Kući nosim punu pregršt zvezda lepi'. 1912.
Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih. 6 Prisloni lice uz moje lice, i tada Suze će skupa se liti.
Opominje li me, ili se srdi na me? Ipak iz njenog oka žar slatki greje, Što mi svu pamet i cele trza grudi, I dok me ona gledaše strogo i čudno, No ipak tako ljupko, ja se probudi'.
''Zar, Hajnriče, ustat nećeš? Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
grejalice I šporete na struju Kuća bez dimnjaka je kao šator I samo onaj ko je mator Kao penzionisani navigator Greje se uz radijator I to mi je neka kuća jaka Bez pramena dima iz odžaka BIO JEDNOM JEDAN VUK Bio jednom jedan vuk I