Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Među oficirima, koji su, iza njega, prateći ga, uslužno, skakutali, da mu ostanu, u potiljak, bilo je grenadira u plavoj uniformi, pešadijskih oficira u zelenoj, sa crvenim reverima, i belim kokardama.
Posle te oracije Kostjurinove, nekoliko oficira vršilo je vežbe, sa rotama kijevskih grenadira i kozacima serbskim, po koje je bio kapetan Ukšumovič došao. Među oficirima Ševiča, prvi je došao na red Petar.
“ Kostjurin ga upita, a šta bi bila, ako bi, pri upadu u Kijev, u zapaljenim ulicama, natrapao na pehotu grenadira? Kostjurin je to pitao smeškajući se. Trifun se prodera, opet: „Ataka!
Čuo je samo kako odjekuje, u polju, rosijska komanda, i konjica odlazi, sa egzercirišta, kao i pehota grenadira. Podne je bilo davno prošlo i Sunce je počelo da silazi na ravan Dnjepra.
Oficir je išao pred njima sa isukanom sabljom u ruci. Klobuci grenadira – koji su ličili na glave šećera – beleli su se i ljuljali, korakom. Pored tog poluvoda grenadira, išao je bubnjar.
Klobuci grenadira – koji su ličili na glave šećera – beleli su se i ljuljali, korakom. Pored tog poluvoda grenadira, išao je bubnjar. Oglašeno je bilo da će svaki, ko se u pljački nađe, biti streljan, na licu mesta.
Plan njegov je bio: po dva husarska i dva pehotna puka, od doseljenika, svaki po 4.000 ljudi i 1.000 grenadira. U mirno doba, dozvolu trgovine, po Krimu, Moldaviji, Poljskoj, Rosiji.
Bio je odjahao, i, sa sabljom u ruci, vodio, na juriš, bulumentu grenadira, koju je bio, u toku bitke, to jest manevra, uz svoju ahtirsku košicu, uzeo pod svoju komandu.
protokolu invalida, u štapskvarteri brigadira Vitkoviča, Isakovič se vodio na spisku instruktora jedne polukompanije grenadira u Kijevu – posle manevara u Mirgorodu. Ta polukompanija vežbala je ataku, pod vatrom.
da otputuje u Sankt-Petersburg, prelazio, skelom, na drugu obalu Dnjepra, iza ostrva Turkhanov, gde je ta polukompanija grenadira vežbala, tu pucnjavu. Ubojnim mecima. U oblacima dima, baruta, koji je mirisao.
se, tog septembra, budio, prao i pirkao, sjahao do skela, prelazio reku, pa je, u grupi oficira, pratio dva reda grenadira, od kojih je prvi pucao, a drugi punio. Pavle je ćutao.
Fenjer je osvetljavao vrata, koja su čuvala dva grenadira, koji su imali klobuke, bele, i zlatne, kao glave šećera. Isakovič sa čuđenjem ugleda, na njihovim nogama, čizmu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine. Sećam se da je govorio kako ne bi dao ni kost jednog pomeranskog grenadira za sve narode Balkana. Otuda i ono moje nelagodno osećanje da sam u neprijateljskoj zemlji kada sam prvi put došao i