Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bilo pa prošlo. To jutro, brigadir Vitkovič, njihov rođak u Kijevu, bio im je i perikmahera grenadirskog puka poslao. Petar je morao da se skloni, u jedan mračan ugao izbe, pa da tamo riba Pavlovu sablju, a perikmaher je za
Pehota se crnela i zelenela. A konjica crvenela i plavela. Na desnom krilu stajale su tri rote kijevskog, grenadirskog puka, koje je Kostjurin izveo radi upotrebe, kontra onih serbskih pehotnih redova, koje je hteo da isproba.
Potapša, okrenuvši se, Vitkoviča, po ramenu. Oficiri kijevskog, grenadirskog puka, koji behu prisutni, smejali su se isto tako, i podgurkivali, međusobno.
Imao je da egzercira, sa dve rote grenadirskog puka, koji su imali nož na pušci, bajonet, koji je tek bio uveden, tih godina.
Najzad ga je pozvao k sebi, na tribinu. Okrenuvši se oficirima, kijevskago, grenadirskog, puka, Kostjurin im doviknu da dobro pogledaju ovog oficira, koji ima nekoliko rana, koji ima šestoro dece, i ljubljenu
“ Kostjurin mu priđe i glasno se nasmeja. Tako treba! Takvog oficira treba! Oficiri grenadirskog puka, iza leđa Kostjurinovih, podgurkivali su se, kikotali, tiho.
Oficiri Kostjurinove komande, i štaba, kao i kijevskago grenadirskog puka, smatrali su da im je dužnost da se pokažu ljubazni prema tim oficirima iz strane vojske, koje je Kolegija
Kad Isakovič to reče, nastade tišina, ali se čuo kikot jednog mladog praporčika kijevskago grenadirskog puka. Kostjurin je bio otvorio usta, razrogačio oči, i nije skidao pogled sa Pavla.
A po mulju su tražili svoje pokuće. Ispod crkve Svetog Andreje, nizbrdo, dolazile su dve rote kijevskog grenadirskog puka, kao da idu na paradu. Oficir je išao pred njima sa isukanom sabljom u ruci.