Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Bio je toliko nejak, da su obe komšinice, koje sam poslala u Grentem po okrepljenja, bile ubeđene da ga pri povratku odatle više neće živa zateći.
„Ali ja bejah“, uze reč Isak, „vrlo rđav zemljodelac. Kad izvažah plodove naših imanja na pijacu u Grentem, svraćah onde prvo kod apotekara Klerka da procunjam njegovu biblioteku i odande pozajmim koju knjigu.
„Jer sam se ponovo morala da rastavim od svog dragog sina. Čim je ona odluka donesena, morade on opet u Grentem da se onde pripremi za univerzitetske studije i da nauči sve što je za njih potrebno.
„Ta nije toliko“, ispravi ih sveštenik, „samo devedeset“. „Pa ipak“ reče majka. „Grentem je samo šest milja odavde udaljen, a Kembridž petnaest puta toliko.
Na Cveti, godine 1666, koje su pale na 8 april starog kalendara, odvezao se Njutn svojim kolima u Grentem da izvrši neke nabavke za uskršnje praznike.
Moraš ih sutra odvesti na pijacu u Grentem; i tu će pasti koja para. Obazri se po varoši kod zlatara i kupi dva zlatna veridbena prstena; zatrebaće ti, nadam se,
„Imaš pravo majko!“ Sutradan pođe Njutn u Grentem. Kad onde prodade trešnje po dobru cenu i nabavi sestrama i bratu neke poklone za praznike duhova, svrati i u kuću
Majka udari u plač. Sutradan odveze se Njutn opet u Grentem. Tu ispovedi gospođici Storej svoj veliki porok, da je neodoljivo obuzet žudnjom za naukom i da ne bi bio sposoban za
Sad poče da misli, pun čežnje, o svojoj nesuđenoj verenici. Htede već da se kao pokajnik vrati u Grentem, ali se ne usudi. „Sad je već kasno! Ispao bih smešan, nepouzdan, neozbiljan“. No on razmišljaše i dalje o tome.