Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Da nisi stavila i komad olova pored nje, Rašida? upitah je. Reče da nije. - Samo kamen. Greta posebno voli taj kamen. - Greta? - Kornjača. Liči na Gretu Garbo. Ima isto tako tajanstvene oči.
upitah je. Reče da nije. - Samo kamen. Greta posebno voli taj kamen. - Greta? - Kornjača. Liči na Gretu Garbo. Ima isto tako tajanstvene oči. Videćeš sutra, a možeš videti i na igranci, ako hoćeš!
- Pa ti ne znaš da igraš? Zašto nisi rekla da ne znaš da igraš, a ne da si bosa, i Greta, i sve to? - zagrlio sam je kikoćući se kao idiot... - Zašto sada ne kažeš?
- Nije potrebno da me pratiš! I sama znam put! namignula je i izgubila se, dodavši da Greta osim knjiga najviše voli šargarepu i salatu. - Za ostalo ne znam, sam ćeš utvrditi. I, utvrdio sam!
Rašida je zahtevala da je donosim čak i na plažu. - Greta voli sunce i sunčanje joj je neophodno! - govorila je i zbog Gretinog sunčanja mi smo se sunčali uvek stotinjak metara
- govorila je i zbog Gretinog sunčanja mi smo se sunčali uvek stotinjak metara dalje od ostalih. Greta je zaista volela sunce.
da švrljamo unaokolo, da plivamo ili da se pentramo po vrbama tražeći ptičja jaja s malim zelenkastim pegicama. Greta bi ležala nepomično, čekajući, na mestu gde smoje ostavili.
Ponekad mi se činilo da Greta postaje moja sopstvena senka i to je bilo čudno. Ona je zaista volela knjige. Kad god bih uzimao u ruke listove na
Oči su joj bile prozirnosmeđe i rasejane, ponekad tajanstvene i lepe, iako je Greta bila ružna kao sam vrag. Ponekad me je nervirala ta ružnoća, jer me je primoravala da mislim o sebi.
Za trenutak sam bio srećan što postoji Greta; što je s nama i što smo zbog nje odvojeni od ostalih. Moja oljuštena leđa s malim milionom plikova i pega teško bi
Na toj obali rasle su najbolje trešnje u Pokrajini i mogao sam pretpostaviti da ne gubi vreme. Greta je dremala očiju uprtih u mene. Na suncu su joj oči bile kao dve kapi žive.
Uzeh jedini preostali list hartije i podmetnuh joj ga pod nos. - Evo ti mog Fudbalera, Greta! - rekao sam, ali se ona nije ni pomerila. Možda je više volela gramatike. Bože moj, gramatike!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I opet neće moći nikada da me stignu i da mi viknu „šuga“! Ni Greta Garbo sa svojom lovom, ni Marlena Ditrih — šta im vredi?