Jakšić, Đura - PROZA
je mogla onako nevaljala mati ovako čestito dete odnegovati — ali ja sam, pored svega toga, držao da je ona potajna grešnica... Mati je njena pokušavala da otruje muža...
Kostić, Laza - PESME
A kad te ugleda usred raja ono staro drvo, sviju jabuka pramajka, prva svetiteljka, grešnica prva, otvori joj se rana pod onom jedinom otkinutom peteljkom i zatrese se.
Odlazi taki, odlazi migom, naloži mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla spasti, da j' u našem domu, u njegovoj vlasti! Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A kad biste znali kakva sam ja teška grešnica, ne biste me ni pogledali. O, teško meni!... i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pa i one ruže od kojih je grešnica Magdalena, plačući, splela venac i njime obvila glavu mrtvoga Spasitelja kad su ga u grob polagali — i te su ruže bile
Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih ljudi i žena— Ona, grešnica, Magdalena. Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla...
još beše na doglédu, Kad su na njenu kosu žutu Zahodnog sunca zrake pale— On opazi gde nosi Crvene ruže u zlatnoj kosi. Grešnica iz Magdale. GOLGOTA Mračno je nebo. Mesec krvavi U ponoćnome tinja oblaku, Ko težak uzdah šapće u travi Vetar.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.” Uzme dete drvo u ruke, a ona bi, grešnica, na to progunđala: „Padne s drvetom, pa, kako je drvo šiljato, istera oči.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Otrov te čeka!... A tu škorpiju, Što se previja tako laskavo, Te bih se, ’vako stara grešnica, U četir’ posta zaklet umela Da će za kaplju krvi njegove Iščupat srce, ako ustreba — Čekaj se, čekaj!...