Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zaleluja kućne duše miris. Za zrcalom grančica od drenka. Golo telo - jabuka rumenka! Uzduž sobe puknut mogranj, grimiz. Ruj-stidnica zuji o vretenu. Veje perje - zujac u refrenu. Zaleluja kućne duše miris.
Dremaj, težino tamjana modrog: Ti si mi grimiz s Tajne rođenja, spomen na sofru modrila rodnog, čemu se vraćam iz otuđenja, noseći krpe svakojih prnja.
Šantić, Aleksa - PESME
Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I zapali lišće breze i topole.
Lagano na murve, smokve i granate Ispe se u valu, sva sjajna i draga; Smijući se, ozgo, s jedne grane na te Rujni grimiz izli iz svoga krčaga. A ti u ljuljajci pa se njišeš ti'o, Kô na međi jedan mak crven i mio.
Kô anđeo je tako lep i blag, No ipak tako bon i tako bled. Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih.