Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce zašlo, ili kad bi kola zašla u neki šumarak, njena bi se kosa, razlivena niz vrat, činila kao neka crna, divlja, griva.
Evdokija je bila, sva, kao mlada kobila, na kojoj sve igra, čak i griva. Imala je običaj da protrese kosu, kao da joj smeta. A pela se u kola kao anđeli, koji idu u nebo, na lestvama.
vrata u odaji u kojoj je spavao, a u vratima, u providnom muslinu, sa kosom koja joj se tresla, kao neka crna, divlja, griva, ukaza se, polugola, gospoža Evdokija. Ona se smešila i imala je prst pritisnut na usta.
Sva je inače bila bela, kao ljiljan, od voska. Kosa joj je, jedino, bila crna i visila niz vrat, kao crna griva. A bila je obgrlila svoja kolena rukama, izukrštenim prstima, na koje je spustila glavu. Plakala je.
A sva tri su jurila, tako, da im je griva, puna snega, lepršala, kao neko belo krilo. Inače tako oholi, hladni, Isakovič, bio je kao poludeo.
kojeg je jahao, stao bi, kao ukopan, ispred zida, ili skrenuo, tako, da je Petar čučao trenut, dva, u vazduhu, iznad griva. Grupa rosijskih oficira učtivo mu je pljeskala. Trifun je bio veličanstven na preponama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri konjic-lokomotiva. Žuriš se, tata? Šta li nam nosi gvozdeni konjic
jazavca salo, orlovi nokti i vršci krila, sovina perja kesa puna, od crna ovna vuna, tu bi se lako dobila i griva s belih kobila, a kad se čovek propita čak i đavoljih kopita i — sve uz tajnu strogu — prašak od vražjih rogu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zdepasti, ali tankih nogu i, za čudo, čisto kao čovečijih, tako okruglih, pametnih očiju a suviše dugačkih i gustih griva i repova. Sofka je videla kako ih oni ne poje kao drugi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
majsko prepodne, kad je sunce bilo čisto a zelenila razbuktana, ugledao, na konjskoj grivi, svoju položenu ruku: griva je bila mlada a ruka stara. Kad pre?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čudi se car, onda ga uzjaši i ode s njime daleko u šetnju. Putem će zapaziti car: sva mu griva od zlata, samo jedna dlaka žuta, baš kao u lisice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nije bilo nikakve sumnje: bio je to on, njegova žuta griva, visoki uspravni stas, hod. Moraću to da prećutim. Pre ili kasnije neko će ga drugi videti.
u znoju, galopira a da ga ne podstičem, radostan što smo ja, on i soko Grom, posle dva meseca najzad izašli iz Kule. Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
avliji sedam čardakovah, na svaki je ključanica zlatna; a još imaš velikoga vranca, uzda mu je kako zmija ljuta, griva mu je kâ jelenu brada?
moja braćo draga, brata nemam, a sestrice nemam, već: tako mi boga jedinoga, desnica mi ne usala ruka, dobru konju griva ne opala, i britka mi sablja ne rđala, — ni u mene više nema blaga!