Dučić, Jovan - PESME
Sluša šum Jadrana, I gde vek za vekom neosetno sledi. Star i malaksao, i sa grivom sedom, On je teške šape zario duboko, Dokle mirno drži u obzoru bledom Svoj mramorni pogled i studeno oko.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi im okrenuo leđa, oni bi ga gurali, njuškom, i klimajući glavom, i grivom, dok ih ne pomiluje po vratu. A sad, u tuđini, sve je to nestalo, u topotu konja, koji su dovezli intov, u ovu mračnu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
tek će: Cvetaj, Ružo kvara, iz rastroj-stroja, što je nogom satkan, kroz jesen-senu, zreloj dunji pada odnesi bol mi grivom vodopada! Pod krilom Cpede Utorak je gavran.
Oblinom brega gore gloginje. Žubori prostor osinjim zujem. Boluje šuma purpur-boginje, toplo umire. - Dijagonalom, grivom titravom, lomnom prečicom, valja se sablast sa crnom šnalom u pauk-kosi i sa preslicom, kostur-nevestom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena U snu mi se Dorotej javio kao vitez. Pod njim beli konj, sa kao zlato žutom grivom; on u srebrnom panciru. Umesto kalpaka, kamilavka. Na zastavi koplja veliki zeleni krst.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jednog milog gosta mal’ ne zaboravih: jedno malo konjče sa dugačkom grivom koje nam je uja Vasa slao svakog leta za jahanje. Valjalo je sve te goste udobno smestiti.