Obradović, Dositej - BASNE
” Uđe ova. „He, ko tu spava” vikne. Skoči pas na nju, ščepa je za grkljan, i učini konac prijateljstvu. Naravoučenije Kad god ko s lukavim i zlim ima što raspačavati, neka gleda da ga zamrsi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nož sinu nad njegovom glavom, a odmah zatim on oseti kako mu se to oštro gvožđe zari u grkljan... Dreknu što ga glava donosi, pa se sruši s divana. Njegova dreka uzbuni sve u kući.
Šta me je puta poljubio u ruku. — Jeste. Ali to više nije onaj Stanko. To je hajduk, gorsko zverče, koji će ti puškom grkljan izvaditi, kao što je Sali-agi! Nego, dragi moj, idi ti kući Aleksinoj, pa se s njim lepo namiri... — Bog s tobom, popo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič ga onda, kao uzgred, upita za onu ženu, sa ćerčicom, a Bajevič mu reče da su dobro. Maloj su prorezali grkljan, pa joj je sad grlo, carsko. Ozdravila je. A mati ima brata u Kijevu. Bajevič se tužio da im oružje nije vraćeno.
gađao – Pavle je, onog trenutka, kad bi ujeo, udario, onesvestio, polomio, rasekao, odbacio od sebe čoveka, kome je grkljan bio stegao – kao lešinu, kojoj se smejao, dobroćudno. Ševič ode sa crvom u srcu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra leži u krevetu, groznica malo jača, tuži se na žeđ, svrbi ga grkljan. Malo zaspi, počne fantazirati. Vidi to Šamika, i zove doktora.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad se opet pojavi, u svetlosti nad vodom, među konjima pobesnelim od straha, nije mogao da viče, jer su mu grkljan i usta bili puni peska i vode.
crn i bradat, naslonjeni jedno o drugo, leđima, pevušili su, sedeći u travi, hvatajući jedan drugog, preko ramena, za grkljan, kikoćući se. Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga. Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar koleba, kao čoveka nepostojana, bojažljiva i
— engleski novac glubok — dubok god — godina, godište gordeljiv — gord gorest — gorčina, žalost, bol gortan — grkljan, grlo gracije — boginje ljupkosti graždanski — građanski Grecija — Grčka grešljika — sitan novac Grigorije
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Vojnik, hitajući da uđe u sobu pre ostalih, zari mu svoje koplje u grkljan. Obliven krvlju, Arhimedes pade u samrtnom ropcu pred vrata. U to stigoše i ostali vojnici onamo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
istog trenutka kako i njega nešto grozno oštro, onako isto kao ona kružna žica, seče, steže, guši i davi mu krvavi grkljan pa mu neki novi kalambur zavitla mozak i on se zaleluja na drhtavim nogama, zatetura nekoliko koraka pa se stropošta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 223). Ako ovcu iskasapi vuk, treba je nakaditi nad l., i ozdraviće, ma koliko da je iskasapljena (samo da joj grkljan nije prerezan, ZNŽOJS, 6, 124). LjUBIČICA Veіlchen (vіola odorata).
Stanković, Borisav - KOŠTANA
predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA, starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač, otac Koštanin KURTA, ciganski pandur KATA, žena Hadži-Tomina STANA, kći Hadži-Tomina VASKA, kći
MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje! Uz pesmu, svirku, ulaze Koštana, Stojan, Salče, Grkljan, i ostali. KOŠTANA (pevajući i igrajući): Kraj Vardar mi sedeše, T’nke puške frljaše.
STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam!
Ispruža nogu i lupa njome.) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da... (Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.
) KOŠTANA, SALČE i OSTALI (sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno). MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš.
Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zašto će te, možda, ubijev!«... A koga da ubijev? Mene li? GRKLjAN Eh, zar tebe, gazda? Taj se još nije... MITKA (upada besan): — rodija! I neće da se rodi. Zar mene bre da ubijev?
MARKO (dajući Salčetu novac): Od hadžije. SALČE, GRKLjAN i OSTALI (oslobođavaju se, razuzuruju se i počinju da sviraju.) TOMA (prekida): Dosta, dosta.
(Odlazi). ARSA (za njim): Kući pravo! (Ciganima). A vi? Zar ste još tu? (Zamahuje štapom.) SALČE, GRKLjAN i OSTALI (ponizno odlaze; za njima polazi i Koštana). TOMA (Arsi, stajući pred Koštanu): Svi! Samo ona ne!
Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš! GRKLjAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo? MITKA Moju pesmu!
De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš! GRKLjAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo? MITKA Moju pesmu! GRKLjAN (u čudu, pitajući i ostale pogledom): Ama kakvu, tvoju pesmu, gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo.
(Bije Cigane.) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze). SALČE i GRKLjAN (se zbiju uza zid drhćući preplašeno). ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A... a? Šta je ovo?
ARSA (odlazi za njim, zadržavajući ga): Nećeš tamo, nećeš! Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’! ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi?