Jakšić, Đura - PROZA
Dok ne stiže i nov karvan sirotih srpskih begunaca, i iz stotinu grla se zahori: — Madžari! Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti.
Obradović, Dositej - BASNE
” Ako se mi čemu smijemo (iako ništa nije smešno), iz svega grla nek' se smije. Rekosmo li mi da što jest, ako on i ne zna šta je to, nama' nek' povikne: „Kako ne bi bilo?
“ To rekne, pak odleti na visoko drevo, i počne iz svega grla krâkati.| Naravoučenije „S j e d i n a b o j e s t m u d r o s t č e l o v j e k o m, i d o l g o t a ž i v
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dede, sedite! — reče Ivan. — Deco! Donesite malo rakije. I zasedoše. Prineše im tikvicu tesna grla. Nego, da reknem koju i o tome kako su pili naši dedovi. Mačva nije bogata vinogradima.
— He-he-he!... — smejao se Ivan. — Pravo veliš, popo, — reče kmet, pošto odujmi — ne bi valjalo da je tikva širega grla. — Ne znam, to moj Lazar ujdurisao. On ti je majstor oko toga. — Pa šta mi radiš? — upita pop, pošto malo poćutaše.
I krenuše se svi hanu. Brzo su se opremili. Kruška opasa oružje, panduri, naoružani do grla, očekivahu zapovesti. — Polazi! — zapovedi Turčin.
Dučić, Jovan - PESME
DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla. Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A-a-a! — začu se iz sviju grla. — No, pa kako, kako? A jeste l’ mi se nadali? — pita ih pop Ćira, unev sa sobom u sobu grdnu količinu sveža hladna
i kočijaš potera konje. Odoše kola s putnikom, a deca ostaše derući se iz sveg grla i bacakajući se u srditoj nemoći svojoj.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla. Jednom drhtavom rukom on razvali onaj tanki drveni kapčić na lenjirastom prozorčiću, te uđe nešto svetlosti, pa
Afrika
Uniformisani bolničari, baštovani, policajci, poštari itd. Ostali se zadovoljavaju da obaviju bedra maramom, i da oko grla stave evropsku kragnu koja ima taj šik što je ležerna, nezakopčana, u slobodnom okretanju oko šije.
Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan
Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti uskim kaišima po vitkim nagim bedrima.
Stavljamo im ogrlice oko grla; one nas gledaju ozbiljno i ostaju začuđene da je to sve zbog čega su imale da dođu. Nesporazum je očevidan, i sad smo
Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla. Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita.
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog
Da bi slika bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu, crnu, zarđalu, koja je vezuje jednim neverovatnim lancem, debelim kao ruka, za zid
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič poče da se vrti oko nje, ne bi li joj, krišom, rukom, skinuo, sa grla, loptu, tako da se i ne dodirnu. Ona, međutim, poče da viče, da kapetan hoće da prevari, pri igri.
On pokuša da je, svojim ramenima, zakloni, od pogleda, i da joj skine loptu, ispod grla, glavom, kao kad se biče umiljava teletu. Počeo je, zatim, opet, da moli, da se njemu dozvoli da odustane i prekine igru.
Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude
Stajao je, pred Agagijanijanom, u novom mundiru, koji je Austrija, te godine, Slavoncima, delila, zakopčan do grla, udarajući o daske, cokulama. Ponavljao je: neka gospodin apotekar ode do komandira. Kapija se samo komandiru otvara.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U psihičkom pogledu približuju se dinarskom tipu. Kao što smo videli, mijačka je oblast između Vlahinice i Drimskoga grla, najzatvoreniji kraj na Balkanskom poluostrvu.
Najsevernija su čisto slovenska sela Nerezi i Lukovo usred Drimskoga grla, a dalje su na jugu mahom mešovita srpsko-islamska, retko čisto srpska, sela: Brezovo, Piskupija, Jablanica, Borovac,
Na Srbe su više nasrtali nego na Arbanase. Srba ima znatan broj na jugu od Debra, u predelu Župi, do Drimskog grla, i na severu od Debra, gotovo do Piškopeje (Piskupije), i oni se zovu Poljani.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Toliko beše vedrog, nebesnog pogleda, čistih ruku i grla. Sažaljevajući sebe, on joj u šali, nesvesno, ispriča, kako bi joj bilo da je njegova.
Dve hiljade grla, kad bi ih poređali u četvorokut, deralo se, kraj svih batina, za vreme celog rata, za glasnom vikom oficira,
Sedeći do grla u travi, oni su se dimili, kao neki bezbrojni, mali dimnjaci što se pod zemljom primiču sve bliže. U varoši koja je pred
Učini mu se da, pri jednom prozoru na spratu, vide lice mitropolitovo, sa do grla i ušiju zaraslom bradom, malim brcima i lukavim očima. Primeti da ga i sa drugih prozora posmatraju i paze.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
duboka bara obrasla u vodenu travu i okreke, kuda se šuljaju belouške zmije, gde se kote žabe i punoglavci, i da se do grla potapa tamo pet noći, pa ako ga zmije i trave ne udave, da se u tamnicu memljivu baci, da grki pelen umesto hleba
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
veće nesreće nego leći u postelju kao šuga — to su noći pune more gde kroz san nastavljamo da trčimo olovnih nogu i suva grla. U tom oslobađanju kroz dodire ima nečeg što se ni danas nije promenilo.
Na svog psa Džonija. Pokrivena do grla zimskim kaputom preko ćebeta, sanjala si kako ponovo toneš u bezbednost rodne palanke.
Matavulj, Simo - USKOK
— Jesi li se pomamila, babo! — reče knez ustavši. — Gotovo jesam, Drago! došlo mi je da zakukam iz sveg grla! Bi li još kad u Crnoj Gori da otac pita kćer za koga hoće!?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
noći dok napolju kaplju trule strehe i u pomrčini se čuje vjetar, u mokrim noćima ranog proleća, kad samoća naraste do grla i čovjeku se ne spava (Glas iz djetinjstva) sećanje na one dane nevesele i nagnjile, kad na starim stablima nabubre
Milićević, Vuk - Bespuće
i stiješnjeni da su im noge visile iz kola; a glave im se pomaljale, s iskrivljenim licima od pjesme koju pjevahu iz sveg grla.
Radičević, Branko - PESME
Mome mlade, mome lepe, Triput lepše bile, Oko moga bela grla Ali, pobro, pre ti pesmu Ja obeća jednu, Pesmu trpku i kiselu, Gorku pa i mednu.
Što je bila, nije više — Gronuše joj lake suze; Već se kaje i uzdiše, Ali opet — ta on uze! Pa ga vati oko grla: Oh, što nije sad umrla! 123. No već mora da s' rastavi: „Zbogom!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Počeše i mušice naletati na lice, krv i prašinu, on se nije branio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se otimao promukao, tup glas nalik na krkljanje.
Ali snaška Pasa! U jeleku, šalvarama, razuzurena. Ćerćerlije i nize bisera trepte joj ispod belog nežnog grla... A cela snaga joj se uvija, uvija tako duboko. S pognutom glavom, rukama više sebe, obilaze igrača. Ne „čoček“.
A ostalo — kao da nije bolestan. Stegnut, opasan novim pojasom, u novim čakširama, u takođe novom i do grla zakopčanom mintanu iz koga je virila čista, bela košulja, te mu njegov mek, izbolovan vrat nežno obavijala...
Navikla, i bilo joj je dobro. Po njenom mirnom, mladom licu, očima sustalim od plača, u crnini, zakopčana do grla, sedeći smerno, mirno, s detetom u krilu, po celoj njoj isplakanoj, mirnoj, duboko mirnoj, izgledalo je da više ništa
Kostić, Laza - PESME
Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!
Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej! U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prom
glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!
čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino moja, al' si mi divna!
Ti se maši koplja bojna, pa iz grla viknu gojna: ,Za mnom, žene! preda mnom je vojnov sene!' Te namignuv izmičarom, postiđenim ženskim karom, ti zavitla,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na posao. Glasovi iz njihovih grla su vrlo značajni. Ja sam u čamcu između Ostrva i Eskalone. Sela po jezeru zaplovila na njegovu vodu.
strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla. Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ukrstili se zima i mrak, po škrapama tražim zaklon na domaku zmajeva i arslana, do grla me sustiže sneg i konj mi u ponornici tone, ja sam fitilj pod oklopom gorim na mrazu između dva megdana, i hoću da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pošto mi lako otpozdravi, pozdravio je odsečno vojnike. Iz stotinu grla odjeknu složno: — Bog ti pomogo! Po završenoj molitvi potporučnik naredi da se vojnici prozovu.
Vojnici skočiše, pitajući bunovni: šta je. Odjeknu još jedan plotun i iz hiljade grla se prolomi: „Ura, ura, ura!“ Onda učestaše pojedinačni pucnji... Čuje se neka larma, kao jauci, zapomaganje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Glas mu veoma zadrhta i on zastade, pa kao da proguta nešto što mu dođe uz grudi do grla. Ljubica ga gledaše sve začuđenije i zbunjenije, pocrvene i stade disati ubrzano... Obuze i nju uzbuđenje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Dođi, dušo, u dvorove moje, Da mi lečiš moje grdne rane: Zavijaj i belim ispod grla, A ispiraj mednijem ustima. 192.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tada, na primer, kod Stravinskova Proleća, dolazi do buke; frakovi se uzbune, dekoltovana grla viču, čuju se i zvižduci; najzad, mladići grlatiji i šakatiji, pobeđuju, i sve se sliva u ogroman pljusak i klicanje;
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— završi govornik, a hiljadama grla uzviknu: — Živeo! Mudri državnik zahvali govorniku na iskrenom čestitanju i napomenu da će sve njegove misli i osećanja
„Živeo! Živeo!” prolomi se vazduh od usklika iz hiljade grla. Zatim glavar crkve otpoče pevati pobožne pesme, i zabrujaše zvona na hramovima glavnog grada zemlje Stradije.
Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni. — Tako je, tako je!... Živeo Kleard!... — zahori se iz sviju grla. Kolb i Talb ga odvedoše da zauzme predsedničko mesto. Svi se opet prikloniše duboko, a zatim nastade tajac.
Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni. — Tako je, tako je!... Živeo Kleard!... — zahori se iz sviju grla. Kolb i Talb ga odvedoše da zauzme predsedničko mesto. Svi se opet prikloniše duboko, a zatim nastade tajac.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ha—a—a!... Gle!... — ote se iz sviju grla. Za trenutak svi ućutasmo. Svaki uze da predstavlja sebi kako će se pisati i kako će izgledati ta zvanična ispravka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude. Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!!
i sluzi tiranije (a ovaj poslednji beše samo jedan grešan pandur), jeste, podviknuti im gromoglasno, kao iz jednoga grla: Dole sa toga svetoga mesta na kome nezaslužno sedite, vi Neroni devetnaestoga veka!
— Šta je, šta piše u novinama! — pitaju svi kao iz jednog grla, samo Provir ćuti i nabija na glavu slamnji šešir koji mu je bio pao na zemlju kad ga je Sreta zagrlio. — Jedva jednom!
— Hoćemo! — odazva se gomila. — Primate li predlog građanina Žike Šljivića? — Primamo! — reče gomila kao iz jednog grla. — Dozvoljavate li i pristajete li da ja kandidujem jedan odbor za priređivanje proslave. — Pristajemo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Otkrila im se nit najtanja: Slast čistoga trajanja. Po ceo dan čekaju Do grla u beskraju, S nogama spuštenim u lavore Tihi i srećni, tavore.
u cik zore Da čujem kako se čavke spore: Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se graja Oko pitanja: ima li kraja Taj svet, u kojem čavke i vrane Drečeći, čekaju sunce da grane!
Veska Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do kolena!
se na ogradu, Vuka-baba Objavi da je počela dražba; Istoga časa se baba-Joka Na dva tronošca uz plot skljoka, Iz grla, u kom okruglo je nešto zastalo, Povika, kao kroz pojačalo: „Narode, ostvaruju se ludi snovi, Preporađa se crkla
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo. Stoga graja stade među nama. SVI I3 GRLA POVIČU: Puštite ih, amanat vi boži, jere ih je nevolja nagnala, a ne biste nijednu hvatali.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je do kapije.
Bile su spremne. Čak i Magda, i za čudo sasvim kao što treba, do grla zabrađena novom šamijom i sa zakopčanom košuljom. A ta zakopčana joj košulja oko vrata za nju je najgore bilo.
A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao? Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a...
sa raznim nakitima; a skoro obojenih, masnih i crnih kosa, navučenih obrva, nabeljena lica, osobito podbradaka i grla. Podbratci i vratovi bili su sasvim otkriveni.
Marko, sedeći na stolici, u čelu, sa rukom na kolenima, gologlav, uzdrhtalog grla i usta, nije znao kome više da se zahvali.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A moji brastvenici, bjesmo baš na mome gumnu, četrdeset grla, svi u smijeh i potvrdiše to. Na tome i prekidosmo.“ „He, Bog zna kako će to svršiti!
Mladež kad ga vidje snebi se malo, ali kad ih on posokoli smijući se, noge poigraše laganije, grla kliktahu jasnije, a i puške začestaše, kao da ih se pridalo više.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Uzjahao na veljega ata. Ujela ga pčela za jezik (tj. opio se). Utočio bi ti krvi ispod grla. Što mu oči vide, ruke mu ne ostave. B) NEUPUTAN, NAOPAK, RAD Baštovandžiji krastavce prodavati.
(Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču? (Kolačići) 79 — Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše? (Gusle) 80 — Zemlju rije, a živ nije? (Raonik) 81 — Zijeva, a jezika ne ima?
(Rosa) 212 — Živo bez duše, čuje bez uha, zbori bez grla? (Odjek) 213 — Zvijuknu baba iz Dunava, pomete hodžu navrh mukora? (Oluja) 214 — Zuba nema, ruku nema, a opet ujeda?
(Srp) 328 — Koji pet’o nema kreste? (Onaj na pušci — pištolju) 329 — Ko kazuje mnogo priča, a nema ni grla ni jezika? (Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu? (Kantaru) 331 — Ko na kupanje ide, a trbuh kod kuće ostavlja?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
137. U pete nišani, u nos zgađa. 138. U sobi napeto, u kući razdrto. 139. U šta je srce prteno. 140. U šta su dva grla, jedna šija. 141. Car večera, buzdovan mu igra. 142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143.
Ali nesrećom ispred samoga rođenja pođe negđe izvan kuće i zaboravi snimiti s grla oni zapis, i ne bi se ni tadar dosjetila, nego joj dođe nekakva muka u drob, te ona trči doma i teke dođe, izbi dijete
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
no što se oženio, i to po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevljani kleli da on ima na duši bar trideset grla što sitne što krupne stoke, i još mnoge manastirske stvari. Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi?
— Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko! A oćeš li dati braći da skvase grla?... Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Pesme — iskazane iz grla da ih čuje Veliko uvo sveta — evo natrag huje. Zar je tu južni kraj i jedino im žalo? Blizu je praznina i rub se
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno. „Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla. „Što se smeješ?“ čudio se sa strahom. Ona mu je odgovarala još zanesenijim i luđim kikotom. „Pa šta ti je, SImka?!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ne mogu te ubiti, ptico! Ne mogu postati Princ oblaka! — niz dečakov obraz skliznu suza, a iz grla ptice zažubori pesma kakvu nikada niko nije čuo i obavi ga kao nečija topla, samilosna ruka.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Dva vojvode, vjerne moje sluge! huče strašno adski uragani, a vulkanska mračna grla ječe, riču grdna tartarska strašila, zveče lanci s jarošću uždeni, buče volne s mučiteljskom bukom: sve glas sliva
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Parolos iz Sibarisa!“, povikaše učenici kao iz jednog grla. Mladi sibarićanin stupi pred učitelja i predade mu dugu, finu, purpurnu podvezicu kojom je vezivao svoju obuću za noge.
“, uzviknuše svi kao iz jednog grla. Kralj obuhvati pogledom ceo ovaj skup naučnika i književnika. On ih je poznavao sve, ne samo po imenu, već je znao i
Poče da cupka zadovoljno po sobi, smejaše se iz sveg grla i tapšaše me po ramenu. I ja udarih u smeh. „Ha, Mardohaju! Dobar posao za nas trgovce takav krstaški rat“.
Džbunje i voćke velike bašte behu u punom cvatu, ptičice cvrkutahu veselo, a golubovi gugatahu iz puna grla; pčelice zujahu, vršeći vredno svoj posao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najedanput, stegnuta grla i pre nego što bi briznuo u plač i glasno zajecao, čovek okrete glavu, uhvati se obema rukama za nju, pa ustade, ostavi
Pase najedanput narod ućutao, i Ilija Ilić stao da govori: — Ne, ne — viče iz sveg grla Ivan Ilić — vi to ne znate, ja da vam kažem. Ne, ne, ja da vam kažem! — E, pa kaži — odobrava narod.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vidjeti rojeve kosmatih smrtnika sakupljenih oko lešine kakvog besmrtnika: na koljenima, pobožno su joj sisali krv ispod grla... — Kako to: „lešine besmrtnih”! Contraditio in adjecto!...
Kao da se treptaj sad preselio negdje između grudi i grla: nešto toplo i meko, kao zadihano ptiče, još tu zadiše i drhtulji.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
Žandarmi i panduri, kao obično, behu naoružani »do grla«. Kad se dohvatiše čistoga polja, poteraše brzim karijerom...
Đurica je malo jeo, teško mu je bilo gutati zalogaje, jer mu nikako ne silazi ona težina sa grla... Zato je pio mnogo, pio je vino i rakiju naizmence, gutao je žedno i grozničavo, očekujući svakoga trenutka da piće
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ove, videći Petra gde im se približuje, povikaše kao iz jednog grla: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko čioda danas slomijemo, toliko ćemo dana živeti.
one tri devojke, pa odmah prekrsti štakom, a devojke oživeše i počnu opet lomiti čiode, pa kad ga opaze, a one iz sveg grla poviču: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko god danas čioda slomijemo, toliko ćemo dana živeti.
Ti ćeš kao starješina imati svega do grla šta ti duša zaželi, samo zapovijedaj što ti treba, divovi će te služiti kao starijega.
A kad sneg pade, ovce stanu blejati od gladi, a čobanin zapevati iz svega grla. Čula to neka stara devojka, pa iskočila pred njega i upitala ga: — Zašto be, čobanče, plačeš?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Za tren oka izbio je pravi metež i iz desetinu grla se zaorilo: ”To je Brodi.” Bacio sam četvrt dolara na šank i jurnuo prema vratima, ali gomila mi je već bila za petama
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Seoski volovi bili su podeljeni u krda od oko pedeset grla i svako krdo je čuvala grupa od nekih dvanaest dečaka iz porodica kojima su pripadali volovi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala vojničke tvrđave i topove, čija mrka grla, čini joj se, i sada proti njoj zijevaju. — Što ste neveseli? — silom šali se Lazo, s očitom željom da ih razigra.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
u običaj martinke, o rame je vešao staru paftajliku, koja se još samo u kolašinskim pesmama pominjala kao puška „od dva grla a šesnaest zrna.“ Ide on ozgo još mladalački i raširio se kao orlušina.
pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oblaci se tânje; Tišina je nema; Sva se grla stegla. Čeka se, čeka se — Ali Boga nema. Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti, Kojim’
“ I kad ovaj poruk čujem, Dreše mi se s grla guje: Tako ćemo!... to ti prijan Do nebesa dovikuje. »Starmali« 1888.
Miljković, Branko - PESME
Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja. Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je neumrla.
Krakov, Stanislav - KRILA
Rus je upola otvarao već samrtničke oči. Ponovo j e uvrnuo dugme. Opet je nastao mrak u kome je i dalje onaj krkljao iz grla. I on se hteo da pita: — Zašto se ljudi ubijaju... ali se nešto zbrkalo u njemu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uniformisani bolničari, baštovani, policajci, poštari itd. Ostali se zadovoljavaju da obaviju bedra maramom, i da oko grla stave evropsku kragnu koja ima taj šik što je ležerna, nezakopčana, u slobodnom okretanju oko šije.
Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla. Ja sam se osećao neobično srećnim što sam nasred reke čija se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan
Srećom evo kasom dolaze mladići, namirisani, namazani uljem, sa đerdanima oko grla, sa kolajnama na nogama i rukama, stegnuti uskim kaišima po vitkim nagim bedrima.
Stavljamo im ogrlice oko grla; one nas gledaju ozbiljno i ostaju začuđene da je to sve zbog čega su imale da dođu. Nesporazum je očevidan, i sad smo
Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla. Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita.
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog
Da bi slika bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu, crnu, zarđalu, koja je vezuje jednim neverovatnim lancem, debelim kao ruka, za zid
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati. Lepo harfu znade biti, nuz to lepše jošt pevati: K'o slavujak na grančici kad popeva milosnici; Ni
Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati — To snositi, majko draga, Iznemože naša snaga!
Izlećeše vila jata. Otvorena sva je tajna: Čarolija silom baju, Udesile grla bajna, Plena pesme izvijaju Krasne vile zlatokose.
Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!... Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
planinske snage uz oštri fijuk kosâ i srpova razlijegala se silno, protegnuto, u vrelom drhtanju bijelih oblih grla, ispod pomodrelih gorskih visova. Ranom zorom otiskivaše se nebrojeno blago od Reljinih torova.
Iza toga čeljad se poče pobolijevati i padati kao snoplje. Nose se nosila, nižu se grobovi i promukla ženska grla, bugare sinje i crne tužbalice.
Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti! — ode odjek gorom i planinom iz pet stotina grla.
— Za tobom i u goru i u vodu, delijo i vojvodo naš! — ode gorom i planinom iz pet stotina grla. Pokojni Partenija na brzu ruku očata vojinstvenu molitvu i osveti barjak, pa ga s blagoslovom predade Stanku
Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu! Ona sva poblijedi, ruke joj obamriješe, i ja se spaso'.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Travicom gusne za mekotu po njoj, pa mahovinom po uzglavlju, po steni. Stani ne mini. Iz grla da ti golubica zaguče, zaplamti sa usana ruža, u nedrima ti dve trešnje zarude, hej, srca dva kad polude.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Već ne obučen kao dečko, nego u malo dužim, zatvorene boje čakširama, u cipelama, mintanu zakopčanom do grla i utegnutom, dugom mor-pojasu. Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas.
Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla, bila je, kao i šamija joj, crna, velika, nova. Čak, kad bi neki mušterija, kakav seljak iz udaljenog sela, koji je u
k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne ispod lica, oko grla i oseća kako ona miriše, topi se, a više njih česma šušti, kuća se ocrtava — da bi ona i to učinila.
brat, smejao joj se, i kad bi joj se oči počele jače da crne, svetle, usta crvenija, vlažnija da bivaju, a ispod grla, mekog, nežnog, da jače trepti, i čisto se čuje neko grcanje, on bi je utišavao: — Hajd, hajd! Idi radi...
pojavila se na svekrovoj kapiji u haljinama neveste, šalvarama od jumbasme, sa zakopčanim mintanom na prsima do grla, i zabrađena ne čajkom već šamijom, sa licem ne devojačkim, izvučenom i rastresenom kosom oko vrata, oko ušiju i po
Ćipiko, Ivo - Pauci
o Nikinu djelu, misli: „Ne bi bilo dobro da cio zapane Iliju; Ilija bi s time ojačao, a Petar je zadužen do grla, sve imanje ne bi mu za dug zaleglo, a i podatniji je i poklonitiji od Ilije, — lako će s njime! A lako će i s oporukom.
Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla... Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati.
Obazire se uokolo da ih negdje položi na sigurno, ali nikako da ih iz ruke ispusti. A Radi došlo do grla i guši se... Napreže svu snagu da mu kaže da baci jaja iz ruku, da mu pomogne, jer sada će glavu izgubiti... No zaludu.
Uto zabruja u po grla djevojačka pjesma, topla, dirljiva... Ona kao da mu budi mladićke osjećaje, zalaže ga dalekom, nesređenom čežnjom i
— A ča mu korist da jema? Ete, i danas je doša na radnju da siromahu iz grla odnese nadnicu. A šteta!... Lako ti je onako steć'! Čalabrkni malo simo, malo tamo, i eto, na. — Gledajte mu gubicu!
K'o pametnjak!... — I umuče, no lupaše nožem srdito po plitici, da mu se od velikoga zora ispod grla tresla guša. Ivo ublijedi k'o krpa. Prepun i razdražen maldane izlanu štogod, što bi oca još gore razgnjevilo.
— Sjećam se... Vele da pod krmom drži svetog Nikolu, pa kad ništa ne ulovi, utapa ga u more sve do grla, te mu prijeti da će ga udušiti u vodi ako čudo ne učini i ne domami mu ribu na udicu.
Razgovarahu o rubaču i porezu i o koječem drugom, dok najposle nadvlada mladićko veselje i nekoliko ih u po grla zapjeva... Dolje, u donjoj strani sela, čula se vika i oštriji glasovi žalba, koji se primicahu gornjoj strani.
jednome financijalnome stražaru, koji ih prati u putu; on ide pred njima, nosi mantele i kotaricu o ruci, iz kojih vire grla začepljenih sklenica. Idu polagano, nabadajući se na kišobrane. — Pa što je novo u selu?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U muzeju se sve umirilo, samo je u zoološkoj bašti jedan sudanski lav, u čežnji za otadžbinom, urlikao iz sveg grla. Ta njegova rika preplašila je do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući
Pri izgovaranju groznih reči „suvi režim“, osetismo kako nam se grla suše, i zato odlučismo da ih dobro pokvasimo, pre no što stupimo u državu Kemalovu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Živeo, živeo, živeo! — odjekuje kroz dubrave iz hiljade snažnih grla. Iziđosmo izvan pešačke kare i Kralj progovori: — A sad, hajdmo u pešački rov.
— Živeo! — začu se spontani uzvik. — Živeo, živeo, živeo! — prihvati masa, i uzvik iz stotine grla odbi se sa kamenih litica, čak do objavnica neprijateljskih. — Gospodo komandiri — nastavi potpukovnik Petar.
U jednoga je sve lice ranjavo i naduveno, a neke čudne šumove, kao ropac, ispuštao je iz grla. Na zemlji je ležao i jedan koji je bolovao od malarije. Uviđao sam kako njegovo telo bukti od velike vatre.
Petrović, Rastko - PESME
našli su onda Moćne mu čeljusti zarivene joj u grlo Riđa krv otiče mešana, Ta njegova krv iz usta na mlazeve I njena iz grla potokom Vrata krvlju behu poduprta, U sobu - Sunce - nije imalo pristupa: Gde življaše Vuk uistinu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, zna da je Micko, odjednom, iščezao i nije se vratio nikada više... Tišina i samoća stegli su se oko dečakovog grla kao gvozdeni prsten. — Micko! Micko!
— ču Starčev glas iza samih svojih leđa. Mladić htede da se okrene i naredi mu neka prestane s šegačenjem, ali mu iz grla izlete nekakav otegnut zvuk koji nikako nije hteo da se pretvori u reči, već je sve više ličio na blejanje.
Dvorani su ga netremice posmatrali. Zatim se iz grla okupljenih izvi uzvik divljenja kad ptica naslikana na platnu poče da pokreće glavu, zaleprša krilima i polete uvis.
Šantić, Aleksa - PESME
1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili. Smorne oči dižu i naginju vedra, Prosipa se voda i na gola nedra, Počađala, curi...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga najbolje podigao, ali ga nije na glavu metnuo.
Viknu Miloš iz grla bijela: „Eto tebe od šta se ne nadaš!“ Pa on pusti zlatna šestoperca: koliko ga lako udario, iz bojna ga sedla
On će kazat na kome je carstvo.“ Ruke šire, u grla se grle, u bijelo cjelivaju lice, za junačko pitaju se zdravlje, pa sjedoše na svil'na dušeka.
o svakom dobru besjeđehu, al' pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je do devet ćemera, ispod grla do devet đerdana, a na glavi devet perišana, povrh toga kruna pozlaćena, a u njojzi tri kamena draga: sjaje noćom kako
glavna prijatelja, pade na um, pa se dosjetio za njegova hrta Karamana, koga voli nego dobra đoga, te priviknu iz bijela grla (ostalo je hrče u aharu).
Obadvije sablje isjekoše, do balčaka sablje dogoniše; pobaciše njine odlomčine, od hitrijeh konja odskočiše, za bila se grla dovatiše, te se dvije ale poniješe na Goleču, na ravnoj planini.
Prepade se Strahiniću bane đe pogibe ludo i bezumno, a nešto se bane domislio, viknu bane iz bijela grla nekakoga hrta Karamana, što je hrče na lov naučio; viknu bane i opet priviknu, skoči hrče i odmah dotrča, te banovu
Skoči bane pa iz grla viknu, te nabreknu onog hrta žuta, doke svoju kurtalisa ljubu. Zape ljuba bježat niz planinu, on šćaše bježat u
Kad devojka saslušala reči, proli suze niz bijelo lice, ona ode svom bijelu dvoru kukajući iz bijela grla: „Jao, jadna, ude ti sam sreće! Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio!
Kad ujutro bijel dan osvanu, i dvije se udariše vojske, opazi ga straža od Arapa, pak povika iz grla bijela: „Sad ustupi, ljuta Arapijo! Eto onog strašnoga junaka na šarenu konju velikome!
čardak iz temelja trese; pa poteže sablju zarđalu, manu sabljom zdesna nalijevo, te on Mini odsiječe glavu, pa povika iz grla bijela: „Sad naval'te, moja argatijo! Nema vama Mine od Kostura!
nije golema zuluma; Arap uzja tanku bedeviju, naćera je kroz Stambol bijeli, dođe pravo pod careve dvore, viče cara iz grla bijela: „More care, izvodi đevojku!“ Pa poteže tešku topuzinu, njome lupa careve dvorove, sasu njemu stakla u pendžere.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne rad duše, nego rad guše. Trista zala iz svoga im grla. Bludljivo razroko oko ne spaža čistoće. Kome je dato, može se zdržati, kome nije, taj je propao.
Ama iz toga je duši lasnoća, a to ne može biti da bi vama dosadnije bilo slušajući, nego meni iz grla s vikom derući se. A stajanje, zebenje li, il' mu bila zapara, — jedno je ta meni, ta vama. Trud moj, trud vaš.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dan na umoru, izdahnuo već; zvezde trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju beskrajna tuga, stara