Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On se nasloni na bure iz koga je maločas pio i poče umirati, ali tako slatko, da mu se čini kao da ga grli Anoka i kao da ga nosi besan kulaš Ostojićev. Tako je svakome ko se prvi put opije.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pčela u proleće, a ona je, u sebi naravno, pratila rečima: »Ti već spavaš, zlato moje (govori Jula u sebi pesmu), tebe grli slatki san; spavaj, spavaj, laku noć, o Julo, bog ti u pomoć!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako zanet onim sladostrasnim opojnim osećajem on je sanjario kako grli, miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom podaje, pa se ipak smeši i tako smešeći gubi postepeno
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tresao bi se od pomisli kakvo mora biti sad telo njegove mlade žene, ali mu to nije smetalo da je grli i ljubi, u mislima, više nego što je za života ljubio.
Bila je došla i počela da ga grli i ljubi, pa se uz njega pribi, a on oseti, iznenađen, da više nisu na zemlji, nego lete.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Nego! Zar da dozvolim jedna sitnica da mi muti sreću? NOVAKOVIĆ (ustajući, grli je): Hvala ti, ti me prosto pretrpavaš dokazima o tvojoj ljubavi.
Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.) VIII MILE, RINA MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazi joj, grli je i ljubi): Šta mi radi moja Bubika? RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio. Gospođa Krečar ka Krečara grli, a plače; čula je od sluge kako je bio bolestan, kako su ih lopovi hteli ubiti.
”, a Pera na to tek: „Pa onda?” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi. Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće otac, jer
Misli se, pa ustane da vidi. Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Feldmaršal‑lajtnant baron Johan Leopold Berenklau, jašući sa nogama tako dugim da je izgledalo kao da njima grli konja oko vrata, poče da pregleda ljude, pričajući svojoj pratnji bitke, što je bio znak najviše razdraganosti kod njega.
Radičević, Branko - PESME
Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali? Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali? Belo grlo štono grli, Belo lice štono ljubi, Sve su možda, sve potrli, A sa svoji strašni zubi.
Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi! Usred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak,
On je grli mlađan žarko, On je stiska uza sebe: „Mila moja, sunce jarko, Blago meni pored tebe!“ Al' mu evo bono pade Ujedan
Je l' sretniji kogod od meneka?“ Tako zbori detić ovaj vrli, Pa dovati sa zemlje jerove, Pa i ljubi, pa i sretan grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja snago, Sjajno moje vi kamenje drago,
je ovuda se verô, Dok se nije jadan i poderô, Al' dopr'o nije još nijedan Tamo gore na visinu bedan, De se nebo grli sa zemljicom, Divan bratac sa svojom sestricom. Lepo, krasno, divno li je tamo, Avaj brate, kako li je amo!
Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!...
“ Belo jato govorilo: „Tvoje zlato nekad bilo? Ne nadaj se njemu mlada: Druga njega grli sada!“ Kroz srce je udri strela, Zatrepeta moma bela, Na kolena o tle pade, Pa mi studen kam postade, Studen
Kad uze dara, njoj malo odlanu, Činjaše s' sunce da joj opet granu, Pa oko vrata lati ga beloga, Pa ljubi, grli suđenika svoga, Iz oka još joj suza se otište, Što jad joj dotle u srdašcu stište.
Brzo s' moma rašćereta, Malko stade, ali smesta Započe se šala kleta: Na krilu mu cura cupka, Pa se s njome grli, ljupka. 47. Još on pita zlato svoje, I tu malko stade šala, Da mu kaže, koliko je Dragi dosad već imala.
72. Pa dovati svoje milo, Pa je grli, pa je teši, I zadugo baš ne bilo, Moma s' diže, pa se smeši, U oči mu mlada gleda, Jošte zbori: „Al' si beda!
Tu je jedna, drugom grli drugu; Spava junak, zdravo se umori, — Nije šala vazdan drž' po gori. Spava junak, vatra kraj njeg' tinja, Čuvaj,
Što da čini, kako da odane? Da je dragom njezinome mane? Da je drugi i grli i ljubi?... Sav se strese i škrgutne zubi, Te pogledi pred sobome Cvetu, Al' ga čudna do dva oka sretu, Svako oko
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Meni nema druge. Miloš srdačno prebacuje ruku preko Džakanovih ramena, grli ga i tješi kao da je pred njim nedorastao dječak: — Sajo, bolan, bez tebe nema života ni brigadi ni ovome narodu što
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više stiska, grli i ljubi gde stigne. — Ta dosta... Oh, baš si ti?! ...
Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi. On tada od silne radosti istrči u kujnu, skače, grli nas, decu, ljubi i diže čak do tavanice. I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi.
Trči tamo, vitla se i peva pesmu: kako „kumita bulu grabi, beži s njom u planinu na konju, a bula se nećka, grli ga i muca: Ah, džan’m, džan’m!“ — ,,Ah, džan’m, džan’m!
A ona kao da zna za to, pa ne sme da se okrene, samo mene jače grli i nija se, spotiče o najmanji šljunak. Zaustavlja je najmanja grančica i trzaju je i plaše senke i vlaga noćna.
Tetka mi izišla čak pred kuću. Zaprašena brašnom, ulepljena testom, sa zasukanim rukavima, sva srećna, grli se i ljubi s mojom babom, ocem, majkom... — Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se?
— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću. U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo.
I kako će ona da ga primi, zagrli, kao njegova? Možda bi uvek osećao kako mu nije došla čista, kad je grli, ljubi, već je drugoga, pokojnikova... jednom već grljena, milovana.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad i to bi, i dovedoše snašu, mati puna radosti leže uveče da spava sa snajom i sa sinom, da ih grli i ljubi obadvoje. Sin leže s kraja, baba u sredini, a snaša do duvara. Tako jednu noć, drugu, treću, i neprestano.
Sutradan poranila snaša, ne mršti se više no peva po kući kao slavuj, grli svekrvu i tepa joj: „Mila moja, majčice!“ HODžA SE BOJI ZA KRČAG Kad god je Nasradin-hodža slao đaka po vodu uvek ga
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ne igra srpsku igru, nego se grli sas momci, vata se za ruku, besedi više ona, nego on; ide sas š njim sama; prevrće okama, skita se noću s majkom joj, i
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zar ne osećate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli? Dok u podnevnoj sumaglici čili Trajekt što bez žurbe prema kopnu hrli.
Samo da unuci u njihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda. Zato tu se Sizif sa Tantalom grli Ispod vode, meni svete, kojom pluta Pena od trajekta koji kopnu hrli, Narančina kora, mrla od mazuta...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i nepredviđenog optimizma, kao i neviđenom ljubavlju za sav ljudski rod, uključujući tu i nas dve — miluje maman po kosi, grli je i umiljava se kao mačor u februaru, obećavajući brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu, sve, i to već do
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pojačaj škripu, škripnice iz čvora: brežuljci moji brst, i korov, ježe dok jablan, bučno, grli me i steže u tesnom sklopu metrike i bola. VII Šta sunča više Užarena tačka?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv. „Pobogu brate, jesi li živ?!
Sa punim loncem i masnim brkom čekaću na te, požuri trkom. Nežno te grli medena lica i pozdrav šalje tvoja Lisica.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I
Bog je tako ispunio Sirotinje slatki nad, Sin je njezin srećan bio, Jer je majka srećna sad. Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele! Ja treba da se vratim gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (u nemogućnosti je da se odbrani, jer je za sve vreme jedno od drugoga otima i grli): Ali, molim vas! AGATON: I baš kažem Simki: 'Ajde da se nađemo detetu, pa mi smo joj sad najpreči rod.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali one mogu i sada naići. Svukoše me s konja. Narod me grli, žene kite moga konja peškirima, pa i meni vezuju marame oko naramenica. Uvedoše me svečano u kafanu.
Ulice mračne, prozori neosvetljeni. Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena. Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku. U lokalima žmirkaju lampe ili sveće.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad? prilazi ona materi i grli je nežno. — Ti najbolje znaš, dete moje. A po tebi gledajući, rekla bih da je mnogo dobro. Samo to treba sačuvati...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Samo neka je novo, i nek je tuđe! BLAGOJE: Pitam se čemu li služi tolika lepota! To nije samo zato da se grli... SIMKA: Jedino što na njoj vredi to joj je kosa!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja. VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas.
Vodi sa sobom i nekog, belog, Rusa, kome svaki čas dovikuje: „Vjatka, drž’ fason!“ Taj me zemljak grli sa suzama u očima i kaže da smo se, iz Galicije, vratili smo nas dvojica, Ilančana. Docnije saznajem da nas ima i više.
Nemoćno, teškom mukom se Sa njima lađa bori. Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908. U POČETKU BEŠE SJAJ Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Pa dabome!... Neka je sa srećom, Jevreme! JEVREM: Daj bože, Spiro, brate! (Potresen grli ga.) XXII PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga. Zbunio se Ubljanin, Odložio karabin ... On pošao da ratuje, Al sad šta je, tu je ...
Privezaše je, kao za ukor, Ostaviše je, da leči umor, I da se s drvetom grli i rve. HELIKOPTER I LETEĆI ĆILIM Kad bih imao leteći ćilim-jednosed, Iz letećih tanjira jeo bih podnevni obed,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Navrtite te pet šest ovnovah, da ručamo, da doma idemo. DOĐE DRAŠKO VOJVODA PA SE SA SVIJEMA GRLI I CELIVA, PA SJEDE MEĐU NjIMA. KNEZ ROGAN Pričaj štogod, Draško, od Mletakah! Kakav narod bješe na te strane?
Jutros si mi divno voskresnula iz grobovah našijeh đedovah! SKIDA SE S KONjA VLADIKA, TE GRLI I CELIVA JUNAKE KOJI SU POČELI BOJ S TURCIMA; I TAKO IDU NIZ POLjE PJEVAJUĆI I PUŠKAMA VESELjE ČINEĆI.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
njegova tela, i bol koji će biti od dodira njegovih ruku, usta i glave na njenim nedrima, kad on padne i kad počne da je grli i ujeda... I onda njega uvode. On prilazi.
pa ma ko bio, biti — ne onaj njen, nego drugi, običan, i da će od svakoga morati da trpi i silom da podnosi da je on grli, ljubi i sa njome radi šta hoće.
nevesto! Ah, Tomčo! Ah, pusti sine! kakvu će sutra da grli! — More, đuvendije! — iz svega glasa viknu tetka Simka. I da bi, kao što je red, sada posle kupanja nastala što veća
Jer on, iako pijan, ipak se nije dao prevariti kao drugi muževi, kad je već grli, ljubi, nego bi naprotiv, u inat, da bi je još više namučio, onako razdraženu ostavljao, te bi ona po čitave dane i noći
Pandurović, Sima - PESME
U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli! grlio me divlje, Da me žudno, ali i nesvesno smrvi.
Stanković, Borisav - JOVČA
TOMA Gore, u onu kućicu, na kraju varoši. Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da! MARIJA (grli pastorke, potreseno, plačno): Hvala, deco moja slatka! (Klone im na ruke.) Oh, crna kućo moja! (Uvode je u kujnu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neki pokuša— vaju od pijanog gazde da iznude zajam. On ih ne čuje. Opančar pod stečajem traži samo banku, kleči, grli mu noge, ljubi čakšire i opanke; trezni se gade i bacaju na njega zemlju iz čabra s leanderom, a pijani vrište od smeha.
— Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće. — Ti pamtiš tocilo? — Pa skinuli smo ga tek kad je mati umrla — ne odgovori odmah Aćim, a glasom
Sada neka svetli, sve neka svetli! Rodio mi se unuk. Gde si, panjugo, da te zagrlim? On grli Mijata, Nikolu, Tolu. Sve ih ljubi u obraz. Trči, Milunka, i kaži joj da hoću unuka prvo u hladnoj vodi da mi okupaju.
Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava. Đorđe poslušno, uplašeno iziđe iz sobe. Nikad pre nije video Aćima da grli njegovog sina. Moram iduće noći da pregazim Moravu, jer odozgo ništa ni da šušne. Otišla je. Mir i mrak.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?!
Ljubim li te... il' me bezum ganja; Nema vida, čula, osećanja; Ljubim li te... il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te... ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te...
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I
cvetak duše, u zraku snuje, U tankoj magli očaran hrli; Da vlasi ove to njega kriju Dok smrt se kroz njih s životom grli; Oh, šta bi dao, te suze sjajne Da za njim mrtvim 'vako se liju!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući.
meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.
taj zagrljaj, najprisniji i najtopliji, svedočio o najiskrenijem, o sasvim pobesnelom osećanju i odanosti onoga koji me grli. U trenutku ja zaboravih sve, sav bol, i mišljah poludeću od radosti.
“ Počeo je Jaćim i sa trotoara već da silazi, barjacima raznim da pritrčava pa da ih celiva, dečicu da grli, bodri i sokoli, a sav je već rashodovan, i čakšire mu prugaste otkopčane, i znoj mu lije niz obraze, i neupaljena
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
E ne zna car šta da radi s njom! Miluje ju, gladi, meće na koljeno, posadi na krilo, ljubi, grli, dok odjednom među zlaćanom joj kosom zapazi jednu običnu prostu lisičju dlaku.
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg sina nema
— i dođe carevoj kćeri u sobu. Tu je stade grliti. Careva se kćer začudi: osjeća da je neko grli, a ne vidi nikoga, pa ga stane zaklinjati i moliti da joj se kaže šta je i kako je.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od iskoni, Kaplja kamen bez odmora dubi: Rad i život po svoj vasioni, Čovek živi kad ume da ljubi.
O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.
za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Nebo mije tvoja ljubav, tvoja soba, Vera mi je tvoje lice bez oblaka — Knjigo moja sviju snova, evo roba, Da te grli, da te voli iz svog mraka. 1912.
A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli. A da napiše bar reči dve, Da gavran stari sa krova prne; Da dušu spase, jer često mre; Da me ostave utvari crne.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.) H ŽIVKA, ČEDA ŽIVKA: Zete, nisam te zagrlila od dana venčanja (Grli ga.) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako!
XXIV PREĐAŠNjI, POPOVIĆ POPOVIĆ (pojavljuje se na vratima pod cilindrom). ŽIVKA (grli ga): Ministre moj! ČEDA i DARA (ljube mu ruku): Čestitamo! RAKA (razdere se iz sveg glasa): Dole vlada!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca.
Što u zbilji nije moguće, što se ne da spojiti jer je zaprečeno, spaja se u snu kad junak Večitog poljupca grli bezimenu „nju”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće! Hvala letu, kad sunce zavlada, Toplo grli, a pruža i hlada! A jeseni i slava i hvala, Rode, plode ona nam je dala! A šta zimi, godišnjoj mezimi?
“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva... Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva. Decu grli, decu ljubi Da s’ zagreju od celiva: Decu ljubi, decu teši: „Ta još ima Boga živa!“ »Neven« 1882.
Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
dvanaest iljada forinti! Jesi li čula? Dvanaest iljada, to će biti život, to će biti grljenje, evo ovako, evo ovako. (Grli je). EVICA: Ja ne znam ništa, gdi su ti novci, i otkuda su VASILIJE: Gdi su mi, otkuda su mi?
Krakov, Stanislav - KRILA
Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Združiće se sreća da me tamo prati, Odakle ću tebi Novu sreću slati. Ta znaš li kad grli Svako zlato svoje, Znaš kako te boli Samovanje tvoje!
vaju, Misleć— na te — u tom sjaju — Kad se moja duša pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša Grli, ljubi sveta oba, — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u to doba?
il’ me bezum ganja, Nemam vida, nemam osećanja; Ljubim li te... il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te... ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te...
Kad si rekla, biser da je... Ova rečca, ova mila, Ona me je u najveće Sinje more pretvorila. Pa te more grli, ljubi, Pa se more plimom diže, Oko toga bela vratalj Sav će biser da naniže.
ĐULIĆI UVEOCI I Sve što dalje vreme hiti, Sve se većma prošlost grli, Sve se većma moji mrtvi Meni čine neumrli.
Kako u vis ševa leta; — Kako nevu grli sreća; — Kako krasno ruža cveta; Kako j’ život pun proleća. Take slike ja bih svetu Brže nego pesmu dao, Nikom
Dosta mu je, dosta mu je, — Nek ne čita pesme ove. Ko je srećan, neka grli Svoje snove, Nek ne muti vedru dušu, — Nek ne čita pesme ove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tko grli i cjeluje svoju lepu snašu! Ovako sedeći, misleći o zimi, Sad se, rekoh, vije cv'jeća baši Dimi, Koj' u teploj Greciji
Zaljubljeni kad me čita, sve to više traži, I kad nađe gdi se grli, gdi se ljubov draži, Domišlja se je l' to i to, što i nije, bilo, Krivi mene, krivi pjesne zategnuto krilo. Za to lasno!
budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi mom na krilu, Grli me i ljubi uzajmice, Bezmilosnu tak onežim vilu, Da mi sama pruža usničice; Morfej gotov želje m’ ispolniti, Milo
Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce kuca. Plamtu obrazi sad mladom junaku, I on vernu danas traži sebi ljubeznu.
Brat ga zove, viče, moli, Seća g’ majke, sebe, mete, — Nego svima slepo dete Mamiteljki vili voli!... Oj! Kraljica grli njega, Prsi — vrele grudve snega, Zvezde — oči, kosa — zlato, Sve je njemu, sve je dato, U njegovoj sve je vlasti —
Jakšić, Đura - JELISAVETA
MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...
Bojić, Milutin - PESME
Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini.
Zašto niste jesen dana strli Biser pićem iz zmijskoga pakla Kap poslednju srčući, dok grli Vrat vam ona što nas s neba smakla?
I žudim kosu tvoju tako meku. A čežnje moje, sve dublje, sve veće, Očajna neman crnom kosom sreće A oko grli pučinu daleku. I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Kao što vidiš, postupio sam u svemu kako si ti želela. Grli te tvoj Đoka.” ANĐA (ulazi sleva, pa kad sagleda polomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima): Maro, dete, ti
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I nikada ona, kao druge matere, da je smela sa Mladenom, kao sa sinom, da se šali, još manje da ga grli, ljubi. Svu svoju ljubav prenosila je na mlađeg.
čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom grli. I onda bi nastalo ono uoči nedelje, praznika, njihovo spavanje ovamo u sobi. On, otac, mati, i mlađi brat u kolevci.
Što je ludo, što se ne ženi, što je ne uzima, ljubi, grli, kad eto već Uskrs i proleće! Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih.
Zna Mladen da ne samo što bi mu dala da je ljubi, grli, već da bi i sve što god on hoće. Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zastajkujući, osluškuje zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove obuhvata obima rukama i grli kao najmilijega pobratima. Ispod seoskih kuća pričeka ga Ilija. Pozna prazna paripa, pa iščekuje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
dvore, kad sunca izumre moć, Nad ružičasti naš svet da Ljeljo uzvije rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne pozdravi glasom Veseli dan! 1883.
Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I
Kô zlatni pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!
Gotov li je ručak za nas? DECA Nano, nano, dade nam baka cveće. TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli! (kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe?
imati, jer to ne dopušta čin, ime, onda oslobodiću je crnine, pustiću je u život da se s drugim provodi, da je drugi grli i ljubi. Ih, ih, koliko si pokvaren, Mirone, i to duša ti pokvarena! I sad kuda?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje! Pa ti si nam gazda, sinko, šta mi protiv imamo. MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan, gazdo.
STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!...
— Oh, da legnem, ah da umrem, Samo da ne gledam Kako tvoje lice Drugi grli, ljubi. TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre!
Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako!
(Polazi kolima.) Utrči Salče. SALČE (sva uplakana, usplahirena, grli i ljubi Koštanu): Čedo, čedo... Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara. (Penje se u kola.
Šantić, Aleksa - PESME
Od tebe ništa milije mi nije! Noću i danju tebi duša hrli; Svrh tebe kruži, cjeliva te, grli, I na tvom valu sunča se i grije.
Kako li me grli i celuje milo! Kô na daždi klasje, kô različak plavi, Ja dršćem uz njenog srca toplo bilo. Sve tako, kraj reke,
U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi... Snagu mi duše nikada ne satra Zamahom kobnim života bič grubi.
Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli. Krila mu bukte kô barjaci vatre, A koban podsmeh na licu mu titra; Nebu se kesi i ta neman hitra Kô da bi htela
Tu zagrle se njih dvoje. Vitez je grli svim žarom grudi, Sad je drvenjak plam vreo; Sanjač se budi, bled mu lik rudi, I stidni posve je smeo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ A Marko se trže iza sanka, pa odskoči s konja šarenoga, dobro Šarcu kolane poteže, Šarca konja i grli i ljubi: „Jao Šaro, moje desno krilo!
Skoči Turčin rado i veselo, grli, ljubi Kraljevića Marka, odvede ga dvoru gospodskome, te ga časti za tri bela dana, dade njemu tri tovara blaga, snaa
“ Skoči kralju na noge lagale, pa Kajicu uzima na krilo, pa Kajicu i grli i ljubi: „Moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, britka sabljo svagda na mejdanu, a kreposti među
u polju sretoš’ gospodara, a Ivanu ljuba potrčala, cjeliva ga u skut i u ruku, otpasa mu svijetlo oruže, pa oruže grli u naruče, u naruču nosi na čardake; vjerne sluge konje prifatiše.
mača u zelenu travu, pak on skoči s bedevije stare, pod Ivanom konja privatio, svoje čedo na ruke privati, pak Ivana i grli i njubi: „Vala, Ivo, moje čedo drago, koji s’ babi zamenio glavu, svoj gospodi obraz osvetlao, svoj gospodi i našoj
Daleko ga ugledala majka, malo bliže preda nj išetala, konja grli, a Milića ljubi: „Čedo moje, Milić-barjaktare, đe su svati, đe ti je đevojka?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni! Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnogo put se to zgađa te i za ružnom se raspaljuje srdce i kad je dohvati grli je i ljubi, a ovamo, ne bi joj oraha iz ruku uzeo. A onaj, gine za njom!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve veselo, pa igra, peva, pije i grli se, samo on, tužan, povukao se neopaženo u jedan ćošak u avliji i odatle, skriven od očiju sviju, gleda sav taj šareni