Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
kad eto ti mu majke. — Nuto moga matorca kako mi radi!... — kliknu Miona radosno, pritrčavši, pa uze grliti i ljubiti Ognjana. Ognjan se malo iznenadi. — Pa srećan ti rad, domaćine moj! — nastavi Miona. — Gle, gle!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Matilda isto potvrđuje i kaže mu bolje da je ženskom rođen. Pa onda počnu ga obadve grliti, pa se smeju. — No vi ste, Herr von Kіrić, večiti mladoženja, ewіger Jud.
Radičević, Branko - PESME
ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću, izdajice neću.
„Ludu l“, reče, „udaraš mi stravu; Kad je tako, donesi mi glavu, Da celivam mrtva zlata svoga, Kad ga živa grliti ne moga... A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga.
Moja je snaga u onom drvetu pred kućom. Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! ustaj, srce! ustaj, dušo! A on ništa ne zna kao da je mrtav.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti n buditi: — Ustaj, hrano! ustaj, srce! ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi n grliti: — Ustaj, hrano! ustaj, srce! ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sakuj meni od zlata junaka; Maziću ga, k’o rođena majka, Ljubiću ga do samoga mraka, A grliti do sutrašnjeg danka. 200. Djevojka je dragom poručila: “Čuj, dragane, odoh za drugoga, Za drugoga, za jarana tvoga!
“Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Samo se trže pred izlazak, kada dojuriše tetke i strine, i plačući, praštajući se od nje, počeše je grliti, ljubiti i kititi najviše cvećem po kosi.
Ovako izučen od nje, kako li će je tek tada sam grliti, ljubiti!... XXVIII Kuća joj postade topla, i to sasvim topla.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Biti u svakoj čorbi mirođija. Bunar ukraj reke kopati. Vetar kapom terati. Gasiti vatru slamom. Grliti sjenu. Davati rukama, pa tražiti nogama. Dati jarcu da čuva kupus. Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: „Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!” A on ništa ne zna kao da je mrtav.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stave grliti i buditi: „Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!” Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: „Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!” Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.” Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: „Luda ženo! nije tu moja snaga.
nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.” Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: | „Prođi se luda ženo, nije tu moja snaga.
opazi maćiju i oca, brizne plakati, a maćija kako vidi da joj mesto suza biser iz očiju ide, raširi ruke, pa je stane grliti i ljubiti: „Blago meni kad si mi došla! | A gde si mi tako bila?
Stanković, Borisav - JOVČA
cele noći tu, kod nje, ako jorgan od vrućine zbaci, otkrije se, da je pokrijem; da, kada počne buncati, u snu ljubiti i grliti jastuke, ja joj kvasim čelo i dodajem sveže vode... Kao da ja nisam živ, kao da nisam muško.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Nen bonjimo sen min ti’ prinkovođana, tin onružani denlija! — veli Šunda. Brne poče grliti Stipana i odmaknu ga u ćošak, pak se obrnu k Jerkovićima: — Za ime božje, šta oćete od mene?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao maziti, grliti, držati na srcu. Pa ipak, ova je karta učinila kraj mojoj agoniji, povratila me.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pod keceljom, je li? — A da đe će biti, moj starče, kad je tek preturio dvadesetu! Neće grliti pljosku, kâ ovo ja i ti, no đevojku zrelu kâ puce. — Ti si se, more, negde nakvasio!
— Jeste, majko: snahu i ćerku. — Dobro mi došla, dete moje! — reče starica i stade je iskreno grliti i ljubiti. — Blago meni, kad je’ vaka devojka izabrala moga Đuru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Evo ti kažem sad, nego kaži ti meni jesmo li se sad pomirili. — Jesmo, sine, jesmo, — pa ga stade grliti i ljubiti. Tu ti je on neko vrijeme s materom u izobilju živio, pa se jednom prisjeti i reče: — Što bih ja živio u
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica. Kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! A on ništa ne zna kao da je mrtav.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! Ustaj srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
Kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: — Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav.
Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja, kad to vidi, udari u smeh, pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga.
Moja je snaga u onom drvetu pred kućom. Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh, pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga.
— i dođe carevoj kćeri u sobu. Tu je stade grliti. Careva se kćer začudi: osjeća da je neko grli, a ne vidi nikoga, pa ga stane zaklinjati i moliti da joj se kaže šta je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moja ljubo, verna ljubo, Mila si mi ti, — Al’ se onda zaboravi Ljubit’, grliti. Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sve želite muža, Vi ćete se radovati, uživati slasti Imajući svog supruga, budući u vlasti, I ljubovi mili zalog, grliti svog sina, Dok ženiha ona čeka još iz Nedođina!
Ja sam verni srpstva sin, Miloš imenom, Mom ću srpstvu starat se Kazat vremenom: Što je srpsko ljubiti, Srpstva blago grliti, Sveta da je zadaća Srba Miloša.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom, dragom, rođenom Jabi.
On će šjeđeti s tobom, razgovaraće se, bratski će se ljubiti i grliti, onda će skočiti i podvrisnuti: „Stoj! Budi mene miran“ — pa će te na mrtvo ime isprebijati, ako je jači.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja sam najlepše planove pravila kako ću te grliti i iberašovati, kad kukavica dođe i počne mi čelo glave kukati. Trgnem se i potražim tvoje ruke, nema nikoga, ah!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kad ona ne kte ništa jesti, i njemu se preseče jelo, te usta od sofre, da ide spavati. Uze nju k sebi te je poče grliti i ljubiti i povede je da već legne šnjome.