Jakšić, Đura - PROZA
glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici! Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I Crnobarci bi zaista lepo proživeli da im poneko ne bahne s večera na vrata i ne grmne hrapavom glasipom: — Rajo, bre! — Čujem, dragi aga! - odgovara siromah, a sav strepi da se ne bi što izrodilo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
milioni gladnoga naroda radnika... naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
Milićević, Vuk - Bespuće
u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane, polijegajući po zemlji; digne se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja koje pada, pršteći i rušeći se niz brdo.
Kostić, Laza - PESME
njima gore, lagano brode lagano skore, kazujuć bogu molitve setne što im iz crkve doleću čedne, a kad im tvorac srdito grmne. onda odlete za gore strmne. Stoje prebeli Đurđevi stupovi. ljubazni znaci božje ljubavi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Blistaju se i drugi kratki a široki. Mešaju se modre i mrke senke. Sevne plamen i zaslepi oči. Grmne, riknu parčad. Jaukne se. Ruši se. Krvava se tajna vrši. U mraku se ubija lakše jer se ne vidi lice ubijanoga.
Na goloj, žutoj padini kao pretnja crne se još topli izriveni levkovi u zemlji. Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima.