Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Pak zdogovoriše se i kupiše jedno selište od grnčara za groblje, da bude tuđinom putnikom, izdaleka ljudma, koji bi se zgodili onamo prestaviti se kod Jerusalima...
Kad se rakijom posipa vatra, ona većma planti. Kakogod lonac što ne zna ni vidi svoga grnčara, tako ni stvar ne može videti svoga stvoritelja, ni saznati gde li je, što li je.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Vaska se obeća da će pre pristati da je ubiju nego da kaže to, a zaklela se i u oči Gmitraća, grnčara, verenika svoga!... Zasvirala se „Jelka tamničarka“, lepa igra, uz koju se i peva, upravo uz koju se pesmu igra.
— Bre! A za koga se udade?... Koj ti beše čovek?... — Za Gmitra grnčara... Imamo si tuj lojzence, pa iskamo prekojutre grojze-branje da prajimo... Ete mi ga tuj i čovek mi...