Jakšić, Đura - PROZA
To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da se ma kojem ponudi, svaki bi to jedva dočekao. Samo je on lud, pa ne vidi šta ona vredi. Višnjevski kaže da je grobar. Pavle joj onda ponova reče da ona treba da ode.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pred Novu godinu je umro. Vesna i ja posmatrali smo skriveni iza kapele kako grobar Milentije kopa raku, i psuje. Zemlja je bila zamrznuta a vazduh pun snega.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
SULjO: Ma, to ti opet o Šemsi? AHMED: O Šemsi... SULjO: Možda je načula da si bio grobar, pa ženu strah... Grobar je gadno zanimanje... (Prilazi Musa) MUSA: Ništa ne javljaju za večeru? SULjO: Ništa.
SULjO: Ma, to ti opet o Šemsi? AHMED: O Šemsi... SULjO: Možda je načula da si bio grobar, pa ženu strah... Grobar je gadno zanimanje... (Prilazi Musa) MUSA: Ništa ne javljaju za večeru? SULjO: Ništa.
Da si ti živ i zdrav, Imotski ti je kadija umro još davno, pre sedam godina! Bio sam tada grobar u Imotskom, ja sam ga lično spustio konopcem i zakopo! Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Gde? JELISAVETA: Filip ima neku vrstu pozorišnog ludila! Dajte mu ašov, on će da uobrazi da je grobar! A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti kralja!
SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede... on ne jede, nego glumi da jede!
i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao rekvizita.” SOFIJA: Kao rekvizita? VASILIJE: „Kad god je grobar, kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: ‘Ova je lobanja imala jezik i
Rakić, Milan - PESME
II Celivasmo ga u lice i čelo, Oprostismo se redom tužni tako, I dođe grobar i, vešto i lako, Zakuca sanduk i dovrši delo. O, šta me tišti kao gvožđe vrelo? Znao ga nisam, pa zašto bih plak̓o?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput? (Grobar) 47 — Sablja bez gvožđa, a junak bez kosti? (Jezik) 48 — Tatino dijete, majčino dijete, a ničiji sin?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada, kao dragovoljni grobar, Resula je doživeo veliku, retku i neobičnu čast. Našao, se bio na stanici onoga časa kad je kneginja Dolgorukov stigla
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sprovod ovaj Njenog dragog grobu sprema. Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U mesto mirte nek’ ti Cvati, baš kâ i meni, Lavor, taj grki dar. NA GROBLjU Grobar je kopô grob — Obiknut njemu râd — Tri lakta uzduž dosta, U šir ni puna dva.
Bojić, Milutin - PESME
On, grobar džinovskih ugaslih vatara. (1912) HEROSTRATI Umrlo je vreme pokopalo barde, U razritom vrtu nestalo je staza, Spa
Dani, ustavite svoj demonski trk! Mladost neće doći više s vencem ruža, Grobar brzo blatna zategnuće uža I kô predznak pašće list sveo i mrk.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ni familija, ni smrt. Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor
” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu. „Nije tri, nego dva. Onaj Srećko nesrećko, sećate li se, njega tu više nema.
Stari grobar, uvek nakresan i razgovoran, seća se kad su jurodivu, ludu Katu, policiska kola dovezla na groblje, i on je metnuo u
A što ne zapali kandilo, kad si već tako milostiv, ej, čiča Nikola! — Grobar žmicnu okom, kao u mehani kraj polića. — Ajde ti, ženska glavo! Zejtina bi! Zejtin je za prženje somova! — Svi se smeju.
” Ja mu tako grob kitim: ponesem kotaricu žita i prospem da se tice hrane... Bude i smešno. Grobar — pet kuća je nazid'o za pet sinova, ali mu žao i muka što ja stojim i ne može da ščisti onu kilu pšenice u svoju
Na bolničkom groblju ima počešće nasilna smrt, zločin, grob koji je prvi i poslednji put obišao samo grobar. Ima toga i na opštem groblju, kako da ne. Ljudi su braća, naročito u opštim nevoljama i na groblju.
Pogrebi u palanci: ili bogataški teatar, ili sirotinjska dosada. Grobar s lopatom i momak iz Pogrebnog pale cigarete. — „Sakloni i sačuvaj svakoga!” — pokušava da ostane u stilu momak.
Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na groblje; srpski grobar viri, previruje: „Cveće, cveće, a ništa za pojesti.
” * Poslednji odjeci kronike, s poslednjim paragrafima, to, pošto prođu godine, priča grobar onima koji se interesuju za groblje, posećuju grobara, hodaju s njim po stazama uređenim i zapuštenim, pažljivo slušaju
Šta ćete. Živ čovek je živ čovek. — Kako? pita prilično ogluveo grobar po dva, tri puta. A, jeste, to i vi dobro znate, prvi je umro Vasa... kako ono beše, da, Dimitrijević.
— Grobar zaćuta. Kroničar mu dade neku bolju banknotu, i on pođe. — Hvala, i nemojte misliti da sam vam nešto netačno ispričao.
— Hvala, i nemojte misliti da sam vam nešto netačno ispričao. Groblje ne laže, pa ni grobar. — Kroničar ostade sam. Tišina. Nečujno su sletali cvetovi s grana šljivova drveta...