Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Osta na severu, na vešalima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; beži iz svojih šuma Kopaonik, na drenovu štaku oslanja se Povlen, ogluveo od topova.
Udovice. Autobusom do Atine, pa avionom u Englesku. Mlade i čedne udovice, s grobova svojih muževa, koje ni videle nisu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo... — uze Marjan da izvija, jer baš nije voleo da noću barata oko mrtvaca i grobova. — Ono znaš... nije baš ni lako! — Pa nećeš ti sam, ne boj se! — kuraži ga pop Stevan. — Eto ti i Simice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova... Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju...
Dučić, Jovan - PESME
Koliko života, mladosti i snage taj dan među grobovima! Izgleda to kao praznik grobova. Nasluškuje se neki šum i nazire pokret. Oseća se dah, i po mirnim stazama pod mokrim cvećem, provejava čežnja.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A groblje? Puno. Što kažu: čitava gora od grobova. Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi
njima, za u pokoj duša mrtvih, dâ, da oni pojedu, popiju, kao da se samim mrtvima dalo, kao da se oni, mrtvi, digli iz grobova te sami oni jeli, pili, krepili se.
I zato, čim se služba svrši, popa iziđe iz crkve, zacrni se njegova mantija preko grobova, tada sve uzavri od plača. Polete krici, praštanje, ljubljenje grobova. Tada počne ono čuveno cvilenje.
Polete krici, praštanje, ljubljenje grobova. Tada počne ono čuveno cvilenje. Cvilenje koje se na sve strane čuje i čak u varoš dopire.
kopao grobove a ostalo, što je najteže: otvaranje, zatvaranje, čišćenje crkve, nadgledanje groblja, noću obilaženje, pazenje grobova, a naročito noću rasterivanje pasa koji se kupe i loču zejtina iz kandila po grobovima sve je to ona, žena mu,
išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju. Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga.
— More, ’ajd! Zar ja pa prosim? I, ne putem, već bi odmah preko grobova počeo da ide po groblju. I zaista on nije prosio.
On pije sve: čas vino, čas rakiju — i to odjednom, naiskap. I tako, jednako stideći se, željno zaobilazeći oko grobova za čas izređa celo groblje. I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan.
Afrika
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”. NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ataman je ukopčao za sekundu, ali mu se, očigledno, gadilo da jede hranu sa grobova. Čekaju ga na ručak, rekao je. Još jednom nam je mahnuo i ispario. Ja nisam imao izvinjenja.
Skitnice i ljubavnici počinjali su da se šunjaju između grobova i sve je izgledalo kao u engleskim filmovima rađenim po Dikensu.
Pekinezere, ah da! - Ovo je zgoditak broj jedan, Rašida! - zgrabih je oko struka i zavrteh na stazi između grobova. - Sada možemo bez brige na igranjac. Moj stari će sutra platiti karte!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
) objavljen sultanov Hatišerif o unutrašnjoj nezavisnosti Srbije? Zujite, iznad grobova i zatrpanih kostiju ustanika, begova i derviša i žvaćete žvaku, a oni vas gledaju odozdo, ispod asfalta, mrtvi ratnici
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
lažan nije: To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I božanskom silom nekom Spajajući vek sa vekom I čoveka sa
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tu je, isto tako, bio logor. U kukuruzu vidim jedan grob. Ko zna čiji. Kod sela Katomeri 500 grobova Šumadijske divizije. A ko zna koliko je njih u njima sahranjeno! Iza jednog ćuvika, devet grobova.
Kod sela Katomeri 500 grobova Šumadijske divizije. A ko zna koliko je njih u njima sahranjeno! Iza jednog ćuvika, devet grobova. Malo dalje, kod jedne crkvice, opet dva.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna niti poznaje. Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Odatle, iz toga maloga primorskog mesta, čije je groblje puno praznih grobova na kojima su ispisana imena tamo daleko u hladnim i burnim islandskim vodama podavljenih okeanskih ribara, polazi
Pandurović, Sima - PESME
Preci će se naši iz grobova dići Za poslednju borbu! Dok se diže para Iz prosute krvi, dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
tri konja, jednoga crljena kao krv, drugoga crna kao ugalj, a trećega žuta kao čafran, đe obigravaju tamo amo okolo grobova i okolo crkve. Ali kad viđeše kaluđera, ne znade im se strva kao da ih zemlja proždrije.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih, grobova. Oni koji su došli na pratnju stoje nad Anđelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo. Kao da gore, u nebu, vide Anđelka.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Đaci se zaustviše, gledajući njekoliko bjelijeh grobova, osvijetljenih mjesečinom, pa onda sastaviše poglede na najnoviji grob, što je završio treći red.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Ište senka oproštenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare.
“ „Još smo dužni - ti oduži!“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Niko je ne zna, niti poznaje. K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njihova dela ovekovečena su bezbrojnim slikama i ispisima na zidovima njihovih hramova i njihovih grobova. „I u astronomiju su Egipćani bili dobro upućeni; oni su se razaznavali odlično na nebu i polagali svoje Monumentalne
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz tih rovova, kao iz raspuknutih grobova, izvlačili su se, pogureno i jedan po jedan, vojnici mračna, paćenička izgleda, u spremi, pod strogom pripravnošću, i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
uštapom i do mrtve iznemoglosti preskače preko vatara; slaveći nju dočekuju se nova rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime odlazi se u smrt s bojnim pokličima i umire s krikom radosti na usnama.
— E, hajde, hajde!... Bilo ti sretno!... Zacviliše tanke zarđale baglamice vratašca. U raskuštranu travu oko grobova u mlakom predvečerju padali su češljugari. XXXIX Sinoć kasno nastala je u pokrajnjoj sobi mala užurbanost.
Petković, Vladislav Dis - PESME
DANI 212 PROLEĆNA PESMA 214 PET PESAMA 217 KRV I DOBROTA 219 NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A 222 PROLEĆE 1915.
Svirala je: venac snova, I visine, Nemir srca i magline, Što poniču iz bolova Od kolevki do grobova Sviju duša i vekova.
gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata. Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem.
I sloboda niče iz velikog rata, Iz grobova novih dolinom Vardara; Ali ta sloboda našeg starog brata Pir satanski une kod grešnih Bugara.
Kroz moju dušu prošle su sve trube, Doboši, pesme i krvave seče, Hiljadu srca što ginu i ljube, Dan pun grobova kao zvezdâ veče.
Svoju mudrost rastočismo na izbore. Mesto svetle istorije i grobova Vaskrsli smo sve pigmeje i repove; Od nesrećne braće naše, od robova, Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova Ostala nam još prašina na hartiji K'o jedina uspomena na džinove; Sad svu slavu pronađosmo u partiji, Pir poruge
I uteših se što me i sad dira San i danima, gde ću jednom leći Sa njenim pismom k'o sa zemljom veče. 1914. NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za radosne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zar se iko crnim ruhom Svojoj tuzi odugova? Zar ne zbore vaša deca Ove reči iz grobova: „Naše duše našle oca U visini raj-naselja, Al’ na zemlji puno j’ dece Što nemaju branitelja.
Miljković, Branko - PESME
krvi u noći zaključanoj crnim ključevima gde su mrtvaci sahranjeni jedni drugima pod čelom smrti pomnožena sa hiljadu grobova joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo na dve tišine gde
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan. uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
STRAŽNjA PESMA VILA Oj, putniče, Samrtniče! Ima više Tu grobova Od robova Ljubve naše, Kojim’ daše Slatke čaše Vile bele, Da s’ vesele!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
za vekom Možda tužno uzdišući plače; Ali vapaj do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže Vek čoveka, prošlost čovečanstva. Tuže l’ veci silnih Nemanjića?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
blagom, pa se buni u ljutoj srdžbi i božje i ljudsko srce, i mrtva se tijela u mrtvačkoj odori dižu iz neoplakanih grobova i oglašavaju se jezivim jaukom i lelekom da duša u čovjeku protrne i premrzne.
Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj! Kako mi stoji glava?...
Bojić, Milutin - PESME
I dok poljima njihov kikot zvoni, U njinom oku blista mir grobova I protežu se, kô senke jablana, Likovi hladnih severnih bogova. I biše deca Svetom Rečju zbrana.
Iskopajte je iz grobova, da se Zablista sjajem uz jeku fanfara, Patrijarh sedi nek obnovi čase, Kad nebo slave vratnice otvara.
Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.
Gospode, kazne zar ne beše dosta? Vreme je žetvi, dan kosidbe stiže, Vreme da ploča s grobova se diže. Kô lutalice, koje patnje prate. S čežnjivog juga, sa sudbinom Jova, Evo nas k tebi, naš ledeni brate!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, kao simpatetično drvo, sadi i neguje uz devojku (BV, 11, 1896, 373), koliko iz činjenice da se ona sadi pored grobova (narodna pesma, BV, 10, 217). U narodnoj pripovetki o gonjenoj ženi duša podavljene dece privremeno se sklanja u j.
(pesme u Sofrić, 192). U narodnim pesmama ima dosta primera iz kojih se vidi da r. može biti senovita biljka, npr. iz grobova nesrećnih ljubavnika izniknu loza iz momkova i ruža iz devojčinog groba, pa se onda loza obavije oko r. (BV, 16, 247).
za mrtve ima naročitu privlačnu snagu. U jednoj skaski iz zagrebačke okoline mrtvi, ustajući noću iz svojih grobova, redovno kradu s. i nose ga u grobove (ZNŽOJS, 23, 266), upor.
u Gruži »mnogo je i starinskih debelih kamenih krstača s jabukama« (SEZ, 64, 1951, 148), a kod Popovaca krstovi iznad grobova imaju takve ukrase »na vrhu i sa strane« (SEZ, 65, 1952, 210). Kao takav ukras j.
podzemnih demona (koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih ljudi«, pa »crnih pasa« i opet »crnih ljudi« — izlaze iz grobova da novog mrtvaca »napuhaju, da postane lorko«). Paprika. U snu jesti p.
u Gornjoj Pčinji hrastovi (SEZ, 68, 103), u kotlini između Bitolja i Prilepa neka drveta »kraj crkava, džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tek što izađe iz lađice, odmah mu dođe u susret iz grobova čovek koga je opseo nečisti duh. On je stanovao u grobovima, niko ga više nije mogao ni lancima svezati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U tom jendeku je propao i Srećko, Bog da mu dušu prosti” — krsti se, i šušljetavo i ironično se smeje matori kopač grobova.
tome se mora suditi! „A drveni filosof, zna se, čita. Po njemu, možemo svi poumirati, i mogu svi mrtvi poustajati iz grobova, on čita!