Teodosije - ŽITIJA
Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše. Koja li blagodarenja za to ne izreče Bogu, klanjajući se i veličajući, hvaleći i
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Lopovi još pevaju, a sad započe gospodar Sofra gromkim glasom: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”, ali tako da lopovi čuti ga mogu. — Pevajte! Čamča i Krečar pomažu, ali slabo.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I božanskom silom nekom Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dikcija, to je njegova i dobra i rđava strana. On krepkim, zvučnim, gromkim, slikovitim, patetičnim rečima, od kojih pravi čitavu orkestraciju, u stanju je da postigne velike retorske i muzičke
Milićević, Vuk - Bespuće
Ali to Paneka nije smelo. On tek samo što se zavali na stolicu, zažmiri malo i stade da se smije gromkim smijehom da se potresala kuća i uzbunili svi psi u komšiluku, i samo što predušivaše od smijeha, pa počimaše ponovo,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka, požuri, dive, kasom!
MUDRE PORUKE ZA ŠTENE Svakome znancu javi se lepo vesela oka, mašući repom. Lavežom gromkim dočekuj strance, nikada, druže, ne laj na znance. Evo ti savjet staroga pisca: čuvaj se dobro i mrtvog lisca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I radujemo se njegovome ropcu i poigravamo od radosti gledajući kako razorna zrna sa gromkim treskom izbacuju iz rovova unakažene lešine.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
da piše »pravu istoriju« u kojoj će svak »na svoje mesto« doći, a to je opet iz Higa, pa veli: »Narod je progovorio gromkim glasom. Uspostavio je suverenitet svoj. I pravo je. Da!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode. Serdar izađe ispred svoje kolibe pa stade grajati svojim gromkim glasom: „He! momci! na noge, razdani se već!“ pa koliko mu srce bješe veselo, izvadi iza pasa ledenicu, pa iz nje: du!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On obode konja, i kao što naši kartari gromkim junačestvom na šervencl napadaju i astal od njiove sile zastenje, tako novi ovaj Burjam ustremi se i zemlja se od topota
Petrović, Rastko - PESME
I to tako, da kad se povratim sebi od tog čudnog stanja, događaj je već prošao; i zato što mi nešto, užasno gromkim glasom i radosno, kaže da je prošao, ja sam i došao sebi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi... — Idite! — reče gromkim glasom i pred njima se rastvori džungla. Opet su bili u kuli, za stolom.