Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To beše iznenada. Stanko se trže i stade kao ukopan. — Ko si ti? — pitao je glas gromovito. Stanko se zbuni i promuca: — Ja sam... ja sam-m... — Ko si?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žabac Troglavac progovori ljudskim glasom, ali tako gromovito da se celo nebo treslo: — Daj vode! Dečak se od straha okameni. Svuda oko njih titrala je vrela nebeska plavet.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
raznih strana, dopirali su gromki pucnji dečjih pištolja, pa su se, izmešani sa živim i razdraganim zveckanjem praporaca, gromovito razlegali.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Živeo je kao što živi zver, koja svakoga trenutka očekuje gromovito halakanje potere. Danju se spavalo a noću živelo. I život je taj bio neobičan.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
puškama, ja moju stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskakasmo iza grmova, zgledasmo ce samo, pa onda uz gromovito »ura« nas jedno 50—60 jurnusmo preko čistine turskome rovu i bateriji...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave!
je svojim razglašenim junaštvom zatvorio cijelo Zmijanje, ponosito bi se odvojio od goveda, izmakao bi naprijed, pa bi gromovito rikao, bukao, kopao nogama i zadrto raznosio zemlju rogovima. i Relja je kao rastao, širio se.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vidite je Areopag, a onde na brežuljku Pniksu, gde se drže narodne skupštine, vidi se govornica sa koje je Demosten gromovito grmeo protiv Filipa Makedonskog.