Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet grozi, smeje. A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eh, svete vile! — grozi se djed i puše obrvan brigama i staračkom nesanicom. Tih dana, djedu za utjehu, a nama, djeci, na radost, donijeće ti
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Svakoga leta, dobro se znade, kukuruz dedin jazavac krade. Grozi se deda, žestoko preti: „Tako mi moga brka, platiće jednom skitnica noćna koja kukuruz krka!
Pogledaj samo prokletog tipa, smaza mi njivu do zadnjeg klipa!“ A dedin stražar, veseli Žuća, grozi se Žderku glupom: „Kad li ga jednom skopam u mraku, platiće kožom skupom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u sebi neku dubinu, i to, kako se ta dubina ispunjava nekim otužnim, bljutavim zadahom, tako da, od toga, počela da se grozi i trese. Dakle to li je? A ona nije znala. Nije na to ni mislila.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Daj mi samo mrve one Što sa stola padnu tvoga!“ A bogatiš ima toga, Al’ je srca kamenoga. Neću dalje... grozi mi se, Zadršće mi duša živa — Kad se setim da i danas Ovde, onde tako biva.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Više njega stoji zapečena i jako okorela na suncu crveno masa — to je procyt i krvlju obojen mozak. Duša se grozi, ti hitaš dalje i dalje i prizor biva sve užasniji i gnusniji...
Pa kako sve ovo užasno smrdi, kako užasno smrdi!... I neki duševni bol užasno te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih poljana smrti i razvalina, gde nemaš kud pogled baciti, a
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koj’ zmiju ljutu u nedrima goji Pa od nje pomoć u nevolji čeka, O, teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo neka sluša, U
” To reče, pa Miloša mrko gleda, Kog’ ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A sjutra će se znati pravde mera,
Jakšić, Đura - PESME
Pa i Mlava pusta uzdiše potmulo, Da se ne bi njeno uzdisanje čulo. Sama u svom strahu priroda se grozi, Strahovite tajne nema ponoć nosi...
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, malo li je za muku tvoje utrobe. To božjak da ne rodim sina u ovoj grozi od iskoni, kad hodi on. Jer nema zore, na zenice li ne zaplavi, ni blaga poja ne, rodnu li ovu grozu ne prekužim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
makar da se ovaj spanđao sa najcrnjim paklom, nego popustiti pred navalom ovih zdravih, mladih klipendi kojima ne grozi u skoroj budućnosti nikakva opasnost od bolesti i smrti, i dozvoliti da ga obese. Treći pomenuše Jelenu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tavna prošlost Ponova sine, kao lepi san, Nebo se, možda, grozi, zemlja stresa, Al' roblje svoje ne ispušta van. 1883.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sotim od travoberčad nimalo utekao nije. Svaka to marvija niti mesa jede a ni vina pije. Jošte grozi se i njušiti to. Ni vo ni konj, magare, ovca, koza i kamilja.