Jakšić, Đura - PROZA
Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Metnuće ga na muke... Bezdušni su Turci... Na grozne će ga muke metnuti... I stvori mu se pred očima grozna, strašna slika: kako Stanku oči vade, pa u očne duplje sipaju zejtin, meću fitilje i pale da im svetli kad večeraju...
Stanko sa Surepom, Zekom i Jovanom beše na pragu... Turčin protre oči. Mislio je da sanja, ali to beše grozna java. — Da se niko nije maknuo! — grmeo je Stanko, a oko mu seva kao munja. — Jeste li povezali one u kući?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dvoja troja kola u najvećem trku poletješe, a Vojin Arnautović zabode svome bijelcu ostruge u trbuh. Onda se spusti grozna kiša.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio. A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo mučilo se nad frontom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Voli svoju mrtvu ženu. Ušeprtljivši, ni sam nije znao zašto, hteo je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da on, i mrtvu, voli tu ženu.
pa i u Temišvaru, među oficirima, mnogo štošta – što, možda, i nije bilo istina – ali što je bilo, kao priča, grozna priča. Među onima, koji su bili u arestu, Isakovič je imao i rođaka.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
i otić’ u neku bajku, Ješćeš lude kao repe, najmiliji moj akrepe, Šta će s’ tobom biti, ko zna, lepotice moja grozna? bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna! a tvoja će jadna majka celog veka da se vajka!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Go i bos on je nosio mleko, a ona država pre rata bila je grozna... Počeh da mislim o Rašidi i o tome kako spava u čoporu dečurlije. Bilo je isuviše kasno da se pokuša bilo šta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da se boji, ni ako ostane živa, i njena smrt mu tada, na kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda i on propasti, odleteti jaukom nekud glavačke, u vodu, razdražen, očajan, osramoćen,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸⁵ Na prvi pogled, čini se vrlo čudnim kako mogu roditelji svojoj maloj, tek rođenoj deci davati tako grozna, ružna imena.
Milićević, Vuk - Bespuće
misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo, jedna grozna mješavina svetinje i gnusobe, puna poniženja i odvratnosti.
On je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame koja je bila strašna, jer je bila nepomična i grozna, jer je bila neiskazana i nemilosrdna, jer se nije mijenjala, ostajući vječno ista.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mlad akademac ležao je poleđuške raširenih ruku. Oči su mu poluotvorene i staklaste, a na slepoočnici grozna rupa, iz koje teče tanak mlaz krvi. — Tja... dečko!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
to da jedemo i pijemo, a narod da plaća sve to! A? E, ljudi, ovo je strašno! Na sve strane haranje i eksploatacija grozna!!! — Ama, učo, — reče malo uvređeno i ljutito čiča Milisav, ali mu ipak jednako drži čest, — kako ti to opet govoriš!?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan.
»Zar je to Majka vetrova?« pomisli dečak. »Kako je grozna!« — u grudima mu zastade dah od gađena, okrete se i htede da se vrati, ali ga tuga u očima čudovišta zadrža.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u stepen najveću žitkosti su vodne skamenili, mećave se hore kolačima, svakog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dok su nove senke neprestano pridolazile i grozna borba trajala polako se razdanjivalo. Onda se jedna prilika izdvoji iz gomile, uspevši da silnim i naglim pokretom
I on je mahnito okidao. I Dok je grozna neka jeza prožimala sav vazduh, ona neizdržljiva napetost prekinula se tek onda: kad su otud iz zemlje stale nicati
Servus!“ SUMNjIVA PRIČA Pa šta, baš sve da priznam! I kad poverim sve, znam, odlaknuće mi; mučiće me manje ona grozna slika koja mi često, noću, kad sam rasejan i nervozan, kad me zlostavlja nesanica i kad se nimalo ne nadam, iskrsne u
Bože moj, Bože moj, kakav užas, kakva sramota! I zašto sve to ne beše ružan san? Zašto mi je trebala ta grozna parnica za koju ne bejah dorastao? Trenutno me obuzimaše strah kao da sam učinio zločin.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Z Moji dani umiru mi tako, A moj život utehu ne pruža. Moja sumnja jeste i moj pak'o, Moja zemlja nema za me ruža. Grozna sumnjo, okove poleta, Kao vatra gorela si snove, Svaku želju što dušu opleta, Svaki osmeh i radosti nove.
Miljković, Branko - PESME
Jači Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet šupljom rukom otkinut. O grozna Sviralo koja presađuješ vlati Iz pitome doline na liticu što plamti!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Srbin! Osvetnik! Iznosiću ti strašne uvrede: Zločinstva grozna i nečuvena, Sa kojima su Turci slavili Gospodstva svoga groznu svečanost... A sad, oprosti... glad!...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Uđi-de majko, — izdahnula je! I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci. Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nebesku tišinu narušavalo je samo blejanje ovaca i jaganjaca, i čula se jeka zvonaca. Sada vlada tamo grozna pustoš. Zemlja je razrivena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je smert moje zaslužilo telo; Zaslužilo da ga ljute zmije piju i da se kao loza oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije umelo jezik sačuvati.
4. novembra 1816. Lukijan Mušicki NA VIDOVDAN Memіnіѕѕe іuvabіt! Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa! Uvi, Lazare, što ti reče!
i Kladova tutnji, A Morava predaje se gorke sudbe slutnji; Već i Petki javljaju se silna groma glasi, Beogradu udaraju grozna roka časi. Suze, ah, lije I prsi bije Serbija.
Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!... Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate!
Bojić, Milutin - PESME
Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u meni plače, Privlače me tebi sve više
Jakšić, Đura - PESME
Ja sam stena... al’ krvava!... Isparana gnevom, jedom, Zaljuljana mukom, bedom!... Smrt mi grozna, nemilosna, Sa pesnicom koštunjavom, Zlokobnicom oka svoga, Umiruća časom preti... Čekaj, sele!
Ilić, Vojislav J. - PESME
sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad mnogoljudni sada, Benara, gordo se diže.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoro trčeći savi on u prvu ulicu, i nestade u žutoj magli Tisinoj. Prođe kraj reke. Grozna: kao blatava oranica. Pa okrenu natrag, i do Pavla. Sva kuća osvetljena, dva lekara kod bolesnika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A nebo plavo kao spomenak, čisto kao oko devojačko, a beskrajno kao misao. Svečanu tišinu visine narušava ta grozna naprava, kao urlik pobesnele zveri. Kako bismo rado želeli da se strmoglavi u ognju i plamenu. Ah, zamalo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Igra konja Relja od Pazara, nagoni ga preko vinograda, pa on lomi grozna vinograda; veli njemu od Prilipa Marko: „Prođ' se, Relja, grozna vinograda!
Relja od Pazara, nagoni ga preko vinograda, pa on lomi grozna vinograda; veli njemu od Prilipa Marko: „Prođ' se, Relja, grozna vinograda! Da ti znadeš čij' su vinogradi, daleko bi konja obgonio: vinograd je Ljutice Bogdana!
Ja sam jednom ovuda prošao i lomio grozna vinograda, pripazi me Ljutica Bogdane na kobili tankoj bedeviji; ja ne smjedoh ščekati Bogdana, već pobjegoh uz kršno