Jakšić, Đura - PROZA
ali ni nesrećnijeg!... Jer, gle, ovako pocepani kao što smo, svugde svojom krvlju, svojim grudima i svojim životom služimo mekušne tuđince... Al’ doći će dan... i svaki će narod dan svoga vaskrsa slaviti! . . . . .
Zar nije to blagorodno? Nije li mudro to? Ako se vrate Srbi, s plamenom osvete u grudima, a tvrdim čelikom u desnici, oni će ih lepo dočekati, a u znak svoje vernosti i prijateljstva imaće dokaza: — Eto, mi
Oh, bože! Hoće li doći dan? Hoće li doći čas?...“ — I njegova suva ruka lupaše nemilostivo po ranjenim grudima. Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će dan, doći će i čas osvete!
Oh, da znate vi, dragi prijatelju, kakva je to naslada prolevati suze na grudima vernog prijatelja il’ ljubavnika!... Na njegovim grudima bih vek proplakala, u njegovome zagrljaju bila bi mi i tuga
Na njegovim grudima bih vek proplakala, u njegovome zagrljaju bila bi mi i tuga sladost. O, šta i šta puta sam ja baš za tim suzama plakala;
Sve je izgledalo veličanstveno, puno tajne, čisto ti disanje u grudima zastaje, čini ti se da je i onaj skakavac što iz guste trave siče, jači od tebe...
Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece... Glava ćelava, ruke suve, uvele, ali u grudima pošteno srce, puno ljubavi prema bližnjemu... Jedva se smrkne, a učitelj već pomišlja na svanuće.
Oni su mu popunjavali onu tužnu prazninu, koju su mnoge žalosne godine u starčevim grudima ostavile... Među ostalim mladićima onoga vremena beše i neki Đoša Lazić. Njega su dali u Kragujevac da uči zanat.
Pa onda veruj onome što veli: „Ja poznajem čoveka...“ Varaš se, prijane moj!... U grudima je njegovim sud u kome je mrzost i ljubav, plamen i voda smeštena...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je goreo i bez sunčeve toplote. Jed i muka podložiše vatru u grudima njegovim, a ta vatra sagore sve što je bilo lepo i plemenito u tim grudima... Dugo je lutao.
Jed i muka podložiše vatru u grudima njegovim, a ta vatra sagore sve što je bilo lepo i plemenito u tim grudima... Dugo je lutao. Niti je osećao gladi ni žeđi.
I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže... Osta nešto strašno u grudima njegovim, nešto što zija kao ala nenasita — osta osveta... Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav!
Ali kad suze odneše bol, pošto oduminu onaj silni nastup, ona se podiže pa, držeći glavu na grudima a ruku u nedrima majčinim, poče tiho šaputati: — Dojo! Cijo moja! Nemoj me kleti!... Ja sam tvoje dete...
Sad zbogom! Stanko, ne puštaj jagnje međ kurjake!... I Deva ode. Hajduci ostaše oborenih glava... Stanku je vrilo u grudima. Ta on će opet videti Jelicu!... Da li će ona pristati da pođe za Lazara?... Mora, nateraće je... Ne, neće!
A Ivan je moj!... Kako mu ja reknem onako će kmetovati!... Lice mu se razgali... Nešto milo i toplo razli mu se po grudima, srce mu zalupa brže... — Baš sam pobudalio! — mislio je. — Čega sam se plašio?...
Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac? Zaškripa nešto u grudima Kruškinim. On zausti da rekne, ali ne može. Stanko zamanu nožem. — Gde je, odgovaraj! — U podrumu...
I on osećaše groznu mržnju... On ne zna kako je ta mržnja došla, ali ona je tu, kipi u njegovim grudima kao mleko nad vatrom... Ali noć već pade, a Lazara nema. Njega poče obuzimati neki strah.
Prva puška odjeknula je po svima krajevima mačvanskim, i svaki koji je ma i najmanje osećao srca u grudima, digao se na oružje. Ali znate li šta je to kad ratar ostavi svoj plug, pa se lati oružja?...
Kao mahnita jurnu i pobeže... Ali Stanku to osta u pameti. Dosta puta u nesanim noćima mislio je o tom mladežu i grudima, a sad sve mu to izide pred oči tako živo i jasno kao da gleda Jelicu pred sobom. On nije slušao oca.
Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!... Čiko!... On je ljubio sve... Srce mu se razigralo u grudima... Pa još i Jelica tu! — Stanite! — reče on i zbaci kapu s glave. Treba još nekog da pozdravim!...
Nešto mu se dizaše i spuštaše u grudima; on je osećao u svojoj duši neku svetinju, nešto nalik na miris zapaljenje izmirne...
Dučić, Jovan - PESME
ZIZEMA Zizema ima trbuh kao štit carev o koji se razbiju svi juriši neprijatelja. Bradavice su na njenim grudima kao dve krupne kapi krvi ranjene lavice.
je žena ravnodušno da se pojavi požar njihovog grada i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala mu na grudima svoje grivne koje nije u mraku video, i svoje oči zelene kao dve kupine u kojima se legu zmije.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sav svet je ona, i ona sav svet! I u grudima mi se nešto sve više širi, i odmah se napuni mišlju o njojzi, i opet se širi, sve više, i opet je ona, i samo ona što
Bio je sav znojav. Razdrljio džemadan, raspučio košulju pa mu se vide guste crne dlake na grudima. Namrčio se kao Turčin. — Daj još! — veli mojoj majci. Ona stegla srce.
Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima. Vrata se otvoriše i moj otac uđe. Obrte se jednom dva po sobi, pa onda, ne paleći sveće, skide se i leže.
Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj se nešto prevrte u grudima. Sasvim iznenadno, a beskrajno silno, neka hrišćanska žica zazuja u njenim grudima: — Petrija! Idi spavaj!
Naprasno joj se nešto prevrte u grudima. Sasvim iznenadno, a beskrajno silno, neka hrišćanska žica zazuja u njenim grudima: — Petrija! Idi spavaj! Petrija ništa ne reče. Baci podupirač i pođe. — Petrija!
Mara stala na vrata, pa gleda nekim širokim pogledom. dubok joj je dah, a čudno joj nešto u grudima. — A što si mi se zamislila, golubice? — reče Ikonija. Mara još dublje povuče paru: — Ništa!
„Odsada će braca Mika ovako da radi.” Hteo sam posle da ustanem iz kreveta. Da se udarim desnom rukom po grudima, a levu da ispružim. Onda desnom nogom da lupim o pod: dixi!21 і da se naslađavam svojom nepokolebljivom odlukom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta kolajne i vise na grudima; a koga ste još videli da mu vise na trbuhu?! A bio je zaista i nagrađen, jer pop Spira je imao crven, a pop Ćira
— Ta, ono, doduše, tako je... — Ah, vi, vi! — preti mu prstom Melanija, i gađa ga cvetom koji dotle držaše na grudima. — Znate li vi da nijedan vaš pogled na nju nije izmakao mom oštrom oku! Čuvajte se, gospodin’ Pero!
tišina pred podne; samo se čuje zujanje i treperenje vilinih konjica oko onih silih bikova u lejama, i silno lupanje u grudima Julinim od nekog straha. — Nema ga,... otiš’o je — prošaputa Jula. — Huncut jedan!...
Kakvo neprijatno iznenađenje! — Dakle, nije to bio on! I Jula oseti nešto teško u grudima, kao kad čovek proguta vruć mekan hleb. — Dobar dan, tetka-Makro! — oslovi je Jula. — Bog ti pomog’o, dete!
! Zar bi njen odgovor na pesmu bio slabija pesma, samo da je smela dati od sebe glasa? Srce joj je udaralo u grudima, kao pijan domaćin kad gruva na avliska vrata, udaralo da iskoči.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sebi, da li je moguće da on nije više tu, pokraj nje, uz nju, on sa svom svojom muškom snagom i lepotom, on, na čijim je grudima ona prvo upoznala onu slatku stvarnost sreće.
Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila. A ovo sam držala na grudima, na one dve kaplje krvi, da ti ispratim najdraže mesto tvojih kao žar vrelih poljubaca. Ne ubi me! Čuvaj se!
Ali su dani prolazili i Hristić se postepeno stao stišavati. Ono oštro trnje u grudima nije ga više bolo kao one prve noći i svakog dana padali su mu na um neki novi razlozi koji su ga uveravali kako se on
i moli sve one u sobi da izađu, jer ima da piše neki važan zvaničan odgovor, a već jasno oseća ono isto trnje u grudima i one bodlje i mačije nokte kako ga ponovo počinju grepsti, te se sve ubistveno zavitlalo dole duboko u onoj senci.
Razdrljen, sa onim čupavim grudima, bos i razbarušen, onako napregnut i poguren, imao je puno zverskog. Najedanput, tamo na ulici, začuo se neki žagor i
Samo je pronalazač fitilja spavao s bradom na grudima i patentom među kolenima. A Jurišić sedi, sluša sve one žalosne istorije po redu, muči se i misli: Boga mu milog, gde
sumnjem da je od mene nesrećnija. Jer sve one nesreće njihove stoje mi sad skupa ovde u grudima punim suza. Stoje one tu sklupčane u živu ranu koju neki oštri nokti čupaju i kidaju i sva ta suma neizdržljivih muka i
I kukam i vrištim, zapomažem, vapijem i tražim onu jednu jedinu na čijim bi grudima hteo da zaboravim sve. Dabogme, sve je laž, i ja znam da je laž, i opet sedim tu u vozu, i sve sam novo obukao, i
taj čovek, — grcao je on, — učinio je zbog vas... I on oseti nešto tako gadno u grudima da se zaguši. Ali ga žena nije slušala.
Sad je tako tiho i lako u mojim grudima. Od tvoga pisma sve mi se čini promenjeno, u svakoj stvari vidim tebe. Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem
i munjevito i očajno prope; ali, u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se zajedno s njim preko ivice mosta u onaj bezdan.
užasnu tragediju, najslavnije, po bolovima, generacije koje nestaje i čija je svirepa sudbina: da na krvavim svojim grudima, punim rana za princip otadžbine, prigrli, htela ne htela, onaj plemeniti princip kosmopolitizma. Jadnica.
Afrika
Šuma je ovde jedna kompaktna masa koja se brani od svakoga pristupa, kao grudima. Stazice, kao tamni hodnici, odvode kroz to zelenilo u kakvu malenu urođeničku plantažu.
Kad se ritam razvuče, devojke i mladići priljube se plećima jedno uz drugo i igraju u mestu slobodnim grudima i slabinama. Kad se ritam ubrza oni se okrenu jedno drugom, obuhvate i ponesu taj pokret u krug.
Mali, ćelav, napućen kao dete, potpisan širokim kaišem preko platnenih čakšira; njegova lanena košulja razdrljena je na grudima; na bosim nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za
silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi se vraćamo samo sa dva zeca, što je Švajcarac pogodio, između one desetine koje
Mladić se dobroćudno smeši i samo kad misli da će ga ruka N-ova dotaći i u prsa on šakom pokriva jednu mrlju na grudima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Srebrna dugmad na njegovom slavonskom mundiru bila su svetla. Držao je, na grudima, svoje vezane ruke, kao par golubova. Kao da se pomirio sa njima.
Kad se gospoža, najzad, posle tolikog čekanja, pojavi, u klepet svojih papuča i zveket svojih đerdana i đinđuva na grudima, Trifun prema njoj ne okrete ni glavu. Čekao je da sluškinja, koja je bila unela kavu, ladolež, ode.
Kad je pokušao da se iščupa iz tog, ludačkog, nasrtaja ženskog, lopta mu ostade, na grudima, zakačena u širite srebrne, koje je imao na srcu. Jedva je disao.
Videći ga kraj matere, na grudima, povika: Oće sise je li? – Vidiš li ovaj prut? Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš!
Bila je stisla ruku, pod grudima, na srcu. Jedva je što govorila, sve do odlaska, u Osek. Kad je ostala sama, tog dana, sedela je dugo, nepomično, čak
Taj čičica, sa žbunom sedih dlaka na grudima, pričao je nešto onima, koji su čučali oko njega. Kad ga zovnuše, poče da posmatra, mrzovoljno, Isakoviča.
čakširama, u kaputu oficirskom, tamnoplavom, sa belim reverima, pun crnih šeputa u kosi, pun srebrnih širita na grudima, na šta li je ličio? Na lutku. A držao se oholo. Na trikornu je imao rosijsku kokardu.
prala i rasplela svoju riđu kosu, a obukla toga dana, slučajno, novu haljinu, široku ispod struka, a duboko isečenu na grudima. U bojama bulki.
Mucao je nešto što se nije čulo. Petar je na to, još uvek smešeći se, zdrao ruku Pavlovu, sa svojih širita na grudima, i govorio bratučedu, pravo, u lice, mirno, ali sa mržnjom: „Dur! Kad ti kažem! A što se ti, dugonjo, mešaš u ovo?
neobično ljupka pojava – srednjeg rasta, laka, ne samo sa vanrednim, plavim, svilenim, cipelicama, nego i vanrednim grudima. Bila je sva slična statuama svog vremena, od mramora, i porcelana toga doba. Imala je velike, tamnozelene, oči.
posle tolikih nesreća, brat neće, ni da vidi, brata, to je za Pavla, koji je bio ponosit, bila neka zmija u grudima, koja za srce ujeda, neka vatra u glavi, koja stvara mrak u očima. A nije Trifunu bio ništa kriv.
kći Petra Velikoga, lepa, snažna, mlada, došla je u barake preobraženskog puka, gologlava, sa oklopom kirasira na grudima, kao boginja Palada, i povela vojnike i uzela Zimski dvor. Elisaveta, carica svih Rusa, svih Rosija – vivat!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vratne su im žile vrlo jake i skoro kao kod govedi nabreknu pod prilivom krvi. Koža na licu i na golim grudima preplanula i kao uštavljena, nabrana u mnoge bore koje se ukrštaju i prepliću.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu. Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka.
Sa svojim natapiranim tikvicama i grudima šiljastim kao sam vrag, one su nas uvek gledale tako kao da vide nekog iza nas.
Kad sam prolazio pored njega, učini mi se da vidim kako mu na ramenima, grudima i svemu ostalom leže i predu one debele mačke.
- Mi smo budale, mi smo dve najprokletije budale na svetu! naglo se zaustavila povukavši moj dlan ka svojim grudima i rekla: - Slušaj!
Bila je to cura sa čvrstim butinama i grudima i naučila me je izvesnim stvarčicama pre dve godine kad su naše porodice provodile jedan zajednički raspust.
Sunce me je kao vreli malj udaralo po potiljku a bazduh mi se cepao u grudima kao svila, resko i bolno. Bio je to mlak vazduh pun vlažnog mirisa peska, vrba i rečnog bilja, ali meni se činilo kao
Bagricki je još govorio, ali sada više nisam video njega, već mačke kako mu leže na grudima i svuda. A ispred gimnazije bleštalo je učoporeno krdo automobila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ležeći satima na njegovim grudima, ona mu je, šapućući nešto nerazumno i nerazumljivo, ljubila rebra, grlo, oči, usta, uši.
Među njima, dva Ciganina, skoro sasvim gola, sa konopljom na grudima, pokušavahu da oglođu nekoliko oprljenih papaka, koje niko nije hteo da ponese.
Tek tad poče da trči pod pljuskom što ga je šibao nevešto, po glavi, vratu, grudima i leđima. Urlajući od bola, a vezanih ruku, krvav, trčao je teško, vijući se, savijajući se i ljuljajući se, tako da je
Prava i snažna, kao što su anđeli, visokih kolena, sa krilom i grudima što su, pri svakom koraku, drhtali, ona prođe kraj njega, izlazeći iz lađe, kao da htede da mu pokaže kako se, mada je
U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola. To drhtanje na grudima, ta visoka kolena u hodu, to duboko disanje pri pušenju.
I mada sad beše još lepša, snaha ga više nije opijala svojim hodom, previjanjem i grudima, kao pre. Tako mu se bar, u prvi mah, učini.
Oblačila je svoje tršćanske i mletačke haljine, pune providnih čipaka, zatezala svoje svilene čarape i preveze na grudima, pa ih je posle opet svlačila. Mada joj nije bilo do pesme, i mada beše uplakana, pila je i pevala.
Mars, u ruci sa štitom, na kome je urlala glava Meduze, dok je na njima lebdela krilata Pobeda, sa vanrednim ružičastim grudima, duvajući u fanfaru.
Sa potpeticama svilenim, visokim čitav pedalj, i grudima otkrivenim i ružičastim, kao u one Pobede, na slici Prinčevoj, koje se Isakovič setio.
Obrnula je malo svoju glavu, dodirnuvši ga grudima, tako da oseti njegovu blizinu, uvidevši tek tada šta je imala i izgubila.
je zatim zapanjen i sa lica, vide da se sva obukla u ružičaste i bele čipke, sa dva reda ogromnih preveza na grudima i sa rukavima, koji su od lakta i sami bili čitave suknje.
Nemoguće mu se činilo da ona, onoliko lepa, ne bude krasna, sa svojim grudima, plećima, kukovima, kolenima, bar dotle dok se on sav ne rastopi od milja, dok je se ne zasiti od uživanja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ Gosti, držeći ruke na grudima, poklone se kumu i kažu: „Nek je srećno i dugovečno; daj Bože, daj Gospode!“ Posle ovoga sledi napijanje zdravica,
kao svoj predmet imaju čak i dete u majčinoj utrobi, tek rođeno dete, dete u kolevci, a ponajviše dete na majčinim grudima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
dana pobede, koja u tom trenutku nije nimalo ličila na onu dobro poznatu damu odevenu u zavesu, sa zastavom, golim grudima i svačim, kako su je docnije predstavljali zaslužni slikari.
Na telefonskoj govornici, okružen razjarenom gomilom, stajao je predratni industrijalac sa tablom na grudima, na kojoj je pisalo: ŠVERCER, a njegova kći, koja ga se odrekla, igrala je valcer »Iz bečke šume« sa mladim poručnikom
na jednom od tih malih ljudi, baš kao što se zaustavlja ruski rulet; prst se zaustavlja na njegovim uskim gladnim grudima, prst sudbine se zaustavlja tačno iznad njegovog ptičije kucavog srca, koje je i ne želeći dospelo u svet ubica i
Da ih stavi u džepove, bilo je nepristojno. Nije mogao ni da se igra ključevima, jer ih nije imao. Da ih skrsti na grudima, nije mu se dalo — nekoliko momaka stajalo je u toj pozi oko njega, a on nije želeo da se ponavlja.
Razgledala si svoje mlado telo u pari Javnog kupatila što zaudara na lizol. Još od letos je tamno. Dve bele trake na grudima i preko kukova pokazuju oblik tvog lanjskog kostima.
Najpre joj je izvukao jednu, a onda drugu nogu, uspravio se i šutnuo gužvu tkanine u tamu. Oseti na grudima i mahovini između raširenih nogu toplinu bolesno mlakog vetra, koji se odnekud probijao u kotlinu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima dočekati mnogo jaču silu... Od četrdeset odabranih književnih sastava, polovina izgleda otprilike ovako.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oni hoće oduševljenje, i da bi »sveti plamen«, uvek buktao u njinim grudima, oni pijanstvo postavljaju kao jednu književnu potrebu, alkoholizam smatraju kao atribut »bogodanog« pesnika.
Ali njegova prirodna originalnost bila je kobna za njega. Njegova glavna misao je postala: pesnik, u čijim grudima bukti sveti plamen poezije, treba da bude drugači od ostalih ljudi.
Milićević, Vuk - Bespuće
sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudima.
Manojlo ležaše na krevetu, sa zatvorenim očima i ječeći; na razdrljenim rutavim grudima i na obnaženoj desnoj nozi do iznad koljena, vidjele se rane s kojih otjecaše krv koju mu žena zaustavljaše, ispirajući
On je pogleda: ona sjeđaše s rukama u krilu, s oborenim očima, s licem u koje je udarila krv, s oblim grudima koje su poigravale.
molbu, i preklinjanje, pozdravlja ga radosno kao brata ili prijatelja, s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se primiče, prilazi, spušta.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
oka komandiru prošibaše kroz glavu svi propisi i paragrafi vezani za ovakav slučaj, ali od toga mu se više stijesni u grudima. Vraga, za ludu nema zakona, šta joj ti možeš, trpi što te snašlo.
Predsjednik pažljivo odmjeri bivšeg mitraljesca. Izbrijao se ratnik, zakopčao, na grudima srebri se Spomenica, sijaju tri žuta Ordena za hrabrost. — Bogami, ti se baš dotjerao, a? — Pa jest, i red je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na glavu si ovlaš bacila belu šamiju da ti sunce ne peče lice. Bila si samo u jeleku i šalvarama. Košulja ti se na grudima beše otkopčala i zavrnula te se viđaše mali deo belih ti nedra.
— Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima. — Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja. — Dođi ovamo.
S tupim i učmalim izrazom lica, razdrljenim i kosmatim grudima, pogledom besvesnim i tužnim, činjaše on na čoveka utisak snažan i nekako odvratno tužan.
Iz nekih dvorišta čuje se kako tutnji kolo, zveckanje dukata i dubla u nizama, na grudima devojaka... A od Stojana Donjovrančeta dopire pisak dece, plač žene i njegova vika.
Uđosmo unutra. Mita nasred sobe. Ispružen, mrtav. Već i pokrov prebačen preko njega, te mu štrče na grudima skrštene ruke i na nogama nove, sad iz dućana uzete, cipele. U fesu, vezanih vilica... Ispod njega beli se čaršav.
— šanu mi ostrag; — još nije očitan. Vidiš da nema krst na grudima. I zaista na prsima nije bilo krsta, već samo njegove skrštene, mrtve ruke. Sedosmo među ostale. Svi ćute.
Zgrčen, upalih ramena, sa suvim, jakim rukama, kosmatim grudima, prosedom kosom, spavao je do nje. Ona se tresla. Izgledao joj je tako, tako...
Kostić, Laza - PESME
Seća se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje! Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!
U zanosu i u žaru, ja podiđoh tvom udaru, u žestokom, u zagrlu, grudima te digoh, vrlu — obamrlu. Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
To je divno videti. Izabela, molim te, leži mirno, ne udaraj me po grudima. Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu. — Ja se bojim da Miguele nije čovek koji to ume.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nemo me lomiti. — Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima! MLADOST Raskošnog proleća kras Leptirak obleće mali I pije medenu slast, I, blažen, Gospoda hvali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zadatak je njihov očajan: da se kreću sve dok ih neprijatelj ne opazi i ne pripuca na njih. Oni treba svojim grudima da otkriju neprijatelja i da poginu sada, kroz koji minut. I opet idu sigurno i smelo... Izgubiše se iza vrha.
A ovu čistinu je trebalo pretrčati i probiti se slabim grudima kroz čitav roj čeličnih zrna... Setih se baš tada kako su, za vreme ovoga juriša, ljudi spokojno sedeli u dalekoj
u dalekoj pozadini, ćaskali pred kafanama, dok su ovde molećivo pogledali u nebo, drhtali, strepeli, zatim golim grudima naletali na bajonete i umirali... Izgleda kao da su se mrtvi oslobodili muka.
Jednome zapalili sveću i stavili je između skrštenih ruku na grudima. Nad drugim je plakao rođeni brat... Trećem je tekao crven mlaz krvi iz oka, a četvrti je bio bez glave...
Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima. Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi
Vojnici mrskim očima gledaju one plave uniforme... Ali oni su zakrilili otadžbinu svojim grudima i omeđili je mrtvim telima svojih drugova. I samo dotle, do te žive međe mogu doći oni u plavim uniformama.
Možda smrt, a i mm svi ostali. A onaj jauče... Sad će, sad... Sunce sija, a zemlja plitka... Srce dumbara po grudima kao mal. — Eto ih! — viknu Radojko i poletesmo ka puškarnici.
Vojnici ga gledaju i ćute, niko ne sme da mu priđe... Bilo ih je sa raznesenim grudima, drugi su ležali nepromenjeni ali nepomični, kao da su zaspali.
Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti. S naporom se podigoh i tada ugledah konja, koji je stajao
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta ovo oni govore samo o zlu, kad je svet tako lep, sunce tako toplo i veselo greje, srce u grudima tako živo kuca i sve, sve je udešeno za lepo prijatno življenje!...
Zakašlja se, jer je stade nešto gušiti u grudima. Bogosav, čuvši kašalj, stade se dizati iz prašine. — Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš...
Ljubicom oblada zebnja ; stade je nešto gušiti u grudima; ona oseća da se ovoga časa izvršuje jedna nečuvena nepravda, jedno neopravdano nasilje nad slabim čovekom, koji je bez
Prosto ne može da se mrdne, ne može jedne reči progovoriti. Obuzela je neka studen, skamenila se, nešto je zagušilo u grudima, pa ni mrdnuti se, ni progovoriti. Ali šta je ovo ?... Nekakva toplina oko desnog obraza.
Gojko istrča, ali se posle nekoliko sekunada vrati, iskrivljenih vilica, strašnih, razrogačenih očiju... Nešto ga u grudima davi, steže i penje se na više, noge mu klecaju, u glavi čitav haos...
Mučenice!... šaputaše ona, lijući suze na tu gustu crnu kao gak kosu što se nemarno razbacala po njenim usahnulim grudima.
A sad... jesu li ovo njene ruke savijene oko njegova vrata?... Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?... Je li se to zbilja već svršilo ?... On se naže njenom uhu i prošapta: — Hoćemo li po Uskrsu odmah... je li?...
ali je nekakav urođeni inat teraše napred, i ona odjednom poskida sav nakit i dade ga Gojku da ostavi, samo joj na grudima ostade skupoceni broš. — Skini i to, molim te... bolje će biti, reče Gojko, sakrivajući one stvari u svoj zimski kaput.
Glava joj se zaturi, oči se pomutiše, i ona ostade na njegovim grudima kao polumrtva, onesvesla... Docnije, kad se malo pribra od prve navale osećanja, uzviknu: — Ne mogu, ne mogu više
Ljubica se šćućurila uza žbunje, otvorila usta, pa ne diše... davi je nešto u grudima strašno, muti se sve pred očima... navališe neki burni osećaji, i ona sad ne misli o onom, koji prolazi, veseo, pored
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: A ja od ujtru ne vadim ruke iz korita! SIMKA: Ona karminiše i bradavice na grudima! GINA: Ne bi se libila da iznese čavku na tezgu, pa drmaj, Drmane, i kudeljaj, Kudeline!
SOFIJA: Boli! BLAGOJE: Jesi li se za njega našminkala? GINA: Kurva, karminiše i bradavice na grudima! SOFIJA: Jeste li poludeli, boli! DARA: Treba tebe u Sibir! SOFIJA: Šta to radite, pustite me, boli!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ A napolju pada sneg, i još uvek prolaze dame sa polugolim grudima, uvijene u krzna. Ali ne šetaju više tuda oficiri. Retko ako koji prođe.
Ogromna njegova skulptura toliko je napeta od snage i „etičke“ ekspresije, da Šarac, sa ispalim grudima, izgleda kao gusak. Francuzi su stajali i šaputali uplašeno: „que c’est drôle“.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na grudima Eskulapovim biće zlatom urezane reči: 'Građani grada Kradije, iz večne zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini, lekaru Mi
Ministar vojni, mali, žurav čovečić, s upalim grudima i tankim ručicama tek beše svršio molitnu malo pre nego što mene primi.
Momak uđe i pokloni se, a zveknuše mu ordeni na grudima. — Pa jesam li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...« I tu mu se opet kao steže nešto u grudima, kao kad se čovek seti nečega vrlo nepovoljnog. Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?...
Stade da mu se navlači nešto kao providan oblak pred oči, zastade mu neka težina u mozgu i grudima, celo telo izgubi onu običnu elastičnost i pokretljivost, klonu i postade mlitavo.
Čelo mu se namršti, oči jače zasijaše, celo lice dobi suviše ljutit izraz. A muka u grudima mori i gnjavi, i da ovako traja dugo — poludeo bi.
Dah se u grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom
— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo osećanje beše želja: da baci
Ti mi sam otvaraš vrata! teraš me iz kuće, je li ?... teraš me! Obarač se omače... njemu samo zakipe nešto u grudima, pojuri u glavu, obuze ga svega i on dreknu, zakrešta, jer ga već izdadoše glasne žile: — Napolje!...
— More, da vidiš, nisam ni daleko. Cele zime nešto ne valjam, a ima nedelja dana kako osećam veliki teret pod grudima.... Sve me nešto davi, a ne smem nikom da kažem... Ovako pod lažicom, baš ovde et’... Pa kad počne da žMijâ, žmijâ...
taj veliki događaj... Povuče opet za uže, i kad se ponovo razleže gromki glas, on oseti neku strašnu prazninu u grudima i oseti se odjednom tako sam i tako nesrećan, kako se nikad nije osećao.
ide dobro, ali kad podigoh glas i uzviknuh ono »odoljenije«, a tek u grudima nešto puče, otkide se i baš na samoj sredini zakrklja nešto...
baš se ne vidi dobro šta čine... Detetu izgleda, kao da je videla tetinu glavu na njegovim grudima... samo za kratko vreme, pa posle opet nema... I čuje se glas: — ...Pa da se nikad više ne rastajemo !...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
dotle došlo?” „Gde sam to, međ zverima ili ljudima? Istorijo, zar ti je unazad potekla reka? Ko nož da mi je sad u grudima: To je nasrtaj na osnovna prava čoveka! Vi ne znate da je trgovina ljudima Ukinuta još pre pola veka!
Rakić, Milan - PESME
Noći, ledena noći, ja te volim, Kao što volim sve kržljave stvore Što samrt nose u grudima golim, I koje tajne boljke dugo more.
Vekovi su prošli i zaborav pada, A još ovaj narod kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
mrdajući ustima, strese se od rakije, koja ju je pekla; ali, rešena, sa pouzdanjem, poče piti i osećati kako je po grudima pali, žeže. | I gle, kako joj odmah bi drukčije, kao nekako lakše.
Ide polako. Nikada se ne žuri, već nesigurnim koracima s uvučenim rukama u nedra, te joj košulja na grudima uvek nabrana, skupljena i prljava. Nećete je nikad videti da jede. Gotovo nikad ništa.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Glavom je svijeh nadvisio, a grudima bi zaklonio dva osrednja čovjeka. Pod orlovskim nosom strše mu brčine sijede, debele.
Na nogu mu bjehu dokoljenice i crnogorske gaće; na grudima džamadan od crne čohe, a opasan bješe crnijem pasom. Ćelija bijaše prostrana koliko bi tri puta kročio pro nje i,
Sad on vidje svoju sliku i malo se snebi. Bješe čudnovato nekako odjeven; na nogu uske lače a na grudima prsluk od crne kadife izvezen po okrajcima; oko vrata mrežasta ogrlica; na glavi mu plosna kapica od crne svile.
I on tobože hoće da se krsti a ne umije, pa mrsi prstićima po grudima. Pošto se „odužiše Bogu“, posjedaše. „Daj, Stake!... Popu najprvome!“ mignu serdar. Djevojka mu podnese čašu rakije.
a to je bivalo ili noću, kad divna planinska priroda u toržestvu ljubavi ublažuje patnike i učmalu srčanost u mladijem grudima budi; ili danju kad bi se osamio gdje god u hladovini pa maha dao krilatoj mašti.
Zabolje ga to, pa je zagrli i stade je ljuljuškati na svojim runjavim, razdrljenim grudima. „Neka, moje dijete, umiri se... Reci samo jednu riječ svome tati!“ reče joj on nekoliko puta. „Pusti me!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Devojka se otkrije pa reče dečku: „E, to si pogodio; sad kazuj šta imam na grudima.“ Dečko odgovori: „Imaš sunce.“ A Turčin se odmah utakne: „Valaj i bila, baš sam to hteo da izreknem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
oko njega, on se prekrsti tri puta sa tri prsta „po rišćansku“, metanisa tri puta šapućući nješto, pa prekrsti ruke na grudima, diže glavu pa poče popijevajući: — Zelembaća koze vraća, po duboku, po široku, da napase, da namuze, da nakupi, ugnju
Boban digao suhu nogu mrtvoga, pa joj mjeri prstima debljinu. Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju.
Čudan đavo. Glava mu obla, oči velike i sijere kao u ćuka, desni mu brk dulji od lijevoga, na razdrljenijem grudima čitavo runo zakovrčenijeh dlaka. Na njemu bješe ječerma sa jošte njekoliko ilikâ, a ne može se raspoznati kakve je masti.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR Ne pronesoše kroz Španiju flor. Al nosili su crno srce u grudima. Tvoj sin i tvoj muž kao bor i bor Nestvarni behu: tek senke među ljudima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad se vrati s poklonima, donese kući u grudima i parče ljute tuge, koje izližu i ispiju ženina silovita milovanja. Ove jeseni i ove zime... Kakva li me To nesreća čeka?
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji.
On se brzo svuče i baci u krevet. Oči se ne zatvaraju: pogled tuče po crnom leptiru na beloj košulji. U grudima kipi nešto gorko i vrelo.
pre no što je prvi put posle Badnje večeri ušao u očevu sobu, dvaput je, prikradajući se, dolazio do vrata i s teškim grudima vraćao se pod vajat. Ruka u džepu nije ispuštala hartiju. Hartija je šuštala pod nemirnim prstima.
— Imaš pravo: dan je za brojanje para. — Mnogo sam pio... — Činilo mu se da će umreti od muke u grudima i stomaku. — Čovek koji se poneki put ne napije nije čovek. Samo da ona vojska ne napravi neku nesreću.
maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje dete, sina! A parom, kroz blagi osmeh, tekle su joj misli...
Iza opštine Tola oborio vojnika, opkoračio ga, sedi mu na grudima i obema rukama ga davi. Vojnik koluta očima i više se ne brani.
I mrak. Nikad tako nije bilo. Nikola snegom napuni vrela bezuba usta da zagasi žeđ. Ognjište u grudima. Usijani odžak dušnika. Nje više nema u kući da ga ponudi rakijom. Šta on još čeka. u podrumu?
Ako Đorđe sazna, izjuriće me. Kod koga ću da nadničim? Njoj je na trbuhu i grudima sve brže rasla težina, sve više je gnječila, srcem ga žustro pesničala, a prijatno joj što je toliko težak, jer nikad
Mesec je jeo senke i žurio da se uspne tamo odakle se sve vidi. Aćim je, klecajući, gazio po grudima senke, dok se glava vukla po beloj prašini tamo gde će konopac srčiku da joj prekine.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Po žbunju i po stazi bleštale su pahuljice jasnije od zvezda. Punim grudima udahnu devojčica ledeni vazduh, rešena da o Tataginoj deci nikome ne kaže ni reči, ali čim uđe u svoju kuću, iz usta
Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh! Iznad njih treperile su zvezde. Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji.
Gipka i moćna krila bila su mu prekrivena srebrnim perjem, a kljun i kandže rumeniji od korala. Jedino mu je perje na grudima bilo belo s lakim sedefastim odsjajem.
»Zar je to Majka vetrova?« pomisli dečak. »Kako je grozna!« — u grudima mu zastade dah od gađena, okrete se i htede da se vrati, ali ga tuga u očima čudovišta zadrža. »Moram joj pomoći!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Višnjić ga je brzo osetio nad sobom, neki silnik, muk je trajao, sablja ga je već tukla, pljoštimice, po lidu, po vratu, grudima, nije se izmicao ali se uspravljao, silnik je urlao a muk bivao sve dublji, on laže, gad, Hasan nikad nije bio slep,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vekovi su prošli, i zaborav pada; A još narod ovaj, kao nekad, grca; I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada.
Popa, Vasko - KORA
snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi
ne opada Na nebu tvojih reči Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ramena, prikačena o njih zlatnim agrafama, spuštala se, čak do članaka, srebrnasta, zatalasana haljina koja je imala na grudima dubok isečak, a iznad kukova bila vezana purpurnim pojasom, izvezenim biserom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je sedeo prema meni, preplanula lica, ogrnut bluzom, sa prostom vojničkom šajkačom na glavi i Karađorđevom zvezdom na grudima, bez paletuška i ostalih oficirskih znakova.
Evo, često uzmem njenu fotografiju, gledam i mislim: koliko sam joj puta, držeći je na grudima, obećavao raj u koji ću je uvesti, i koliko su stotina mojih vrelih pisama pod zakletvom potvrđivala ovo moje obećanje
Neodlučan posmatrao sam je mucajući nešto i padajući u sve veću zabunu. Vitka, ali bujnih formi, sa velikim grudima koje su se uzdizale, zažarena, uplakana, bila je dražesna u svojoj lakoj haljini sasvim pripijenoj uz drhtavo telo.
Možda će na njenim ravnim grudima naći onaj mir što ga je, ovde, na oblim, uzalud tražio. Uostalom, kako mu da Bog. Ima jedna stvar samo: njemu ovamo
pojuri studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na grudima ispod šala.
posmatraju crno vragolasto mače, što miriše na pokislu dlaku, kako: izvučenim noktićima svoje male šape grebe po njenim grudima i traži da uhvati ono dugmasto ispupčenje na koje su nekako naročito podmuklo, sa puno pohotljive radoznalosti, uprte
Engleskinja, velika dobrotvorka, čiju košulju (da spomenemo samo pristojno parče rublja) i sam nosim na svojim viteškim grudima. Pokušao sam da se učtivo izvinim. „Attendez“, uzviknuo sam kao u „kongenu“.
Jer, ako ste vi mis Tebe, ja sam... upamtite dobro, ja sam mis Mene.“ Pa sam se lupio po grudima, tresnuo mamuzama, pozdravio je i ostavio strašno zbunjenu pod strejom.
„Smrt“, sevnula je kratka, užasna misao i Petronije Svilar, koga su tukli po glavi, grudima, trbuhu i kolenima nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama jednovremeno sa obe strane u vilice i slepe oči, oseti
Onda Svilar skide kaput i osta u košulji. Na grudima niže desne sise, i obema rukama sa kojih su spali iskaišani rukavi njegove sive radničke košulje, ukazaše se tada tri
i rastrzan hiljadama crnih bolova Petronije Svilar sa groznom odvratnošću pljunu na veliki ožiljak granatine rane na grudima. A kad opet podiže glavu, velika i kao krv crvena kugla upadala je naglo tamo iza Bežanijske kose.
Sažali se na me. Spasi me! Spasi me! Spasi me!“ Osećam: usta mi se osušila, u slepim očima, u bilima, pod grlom, pod grudima, svuda, ludo brzo bije, kuca nešto kao čekić; poludeću, umreću, šta će biti sa mnom!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Ti si, Ivane, pun kontradikcija! Jedno klupko intimnih kontradikcija !... Ne shvaćam kako s tim klupkom u grudima možeš živjeti, kako s njim možeš stupati kroz život!
plitkim i kradomičnim udahom, gutljaj zraka u gornji dio prsnog koša, ispuniti njime šupljinice neke porozne kosti u grudima — i samo zaveslati dlanovima. Uspeo se na dvije stepenice, ispružio ruke, otisnuo se nožnim palcima, i zaplovio.
Iskrpala mi je i košulju, i sad osjećam kako me gusto isprošivano mjesto na grudima prijatno grebe zahvalnošću po lijevoj ključnoj kosti. Obrisao sam blatnjave mrljice i pošao dalje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo ti srce igra, a u grudima osećaš neopisanu toplinu i zadovoljstvo; gotov si da odjednom zagrliš sav taj lepi i veseli svet, koji je isto tako
— Ovamo !... — Viknu Mitar, pritiskivajući ga grudima i stežući mu ruke... Popadoše na njega još trojica, četvorica... načini se gužva, gomila... Savladan je, pobeđen...
Otvara oči i vidi gomilu ludi sa sjajnim dugmetima na grudima. Svi ga gledaju radoznalo, neobično; čak se opaža saučešće na njihovim licima... »Gle, pa to su obični ljudi...
— čuje on zagušen glas, jecanje... zatim se sklapaju suhe, hladne ruke oko njegova vrata, i na grudima vidi crnu novu ubradaču... ...Iz grudi opet polazi nešto vrelo i neobično ... juri kroz grlo, ali ne zastaje...
oči se začuđeno raširiše i odmah sklopiše... telo se drmnu, pokrete se od udarca kuršumâ... zacrveni se košulja na grudima... i ceo Đurica, kao da odjednom ostade bez nogu, klonu... glava se zaturi... zateže se konopac o kocu...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kao žetelac, mnogo su mi pomogli i ja sam bio taj koji sam položio brucoški štap na zemlju, legao na njega i pokrio ga grudima. Pritisak gomile sadašnjih i bivših brucoša koji su se naslagali na mene pretio je da mi štap polomi rebra.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i upre u nj plašljivo očima. —Umro je, — odgovori mirno dete i zagleda se u vatru. Nju u grudima ljuto žicnu, kao da joj je ko zarinuo nož u srce. Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad. Niko ne trenu okom.
Ali kada izbliza ugleda veliki grad i stupi na njegovu obalu, nešto joj se silno u grudima potrese, pa zatim u duši nastupi tajac. Besvjesno korača uz Lazu prema Spasojevu boravištu, u očitoj strepnji.
Idem! — reče u suzama paron Zorzi kad se žena srdito odmače od njega. Polako silazi niza stuba. U grudima ga jako tišti, plakao bi. Otvori kućna vrata i ustavi se na pragu. — Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Aranđel ga je dan ranije posmatrao kako je, nem i od bola sumanut, okajavao nepočinjene grehe udarajući golim grudima u šiljat bagremov kolac.
na drugoj strani, Aranđel posmatra ništa manje jezovit prizor kada jeromonah Pantelejmon, sa odsečenim jezikom, golim grudima udara u zašiljen bagremov kolac, što simbolizuje srpska stradanja pod turskim gospodstvom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Apostol’ma prebledilo lice, Zadrhta im srce u grudima; Tad’ će jedan Hristu da prozbori: „Mi veslati više ne možemo. Zar ćeš pustit’ tu da izginemo!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Vidite ovaj zid? Tu ćemo poređati neke golišave ljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika. Iz vrpcom pritegnutih gaća virile su naduvene noge. Na grudima je imao krvave prolome. Potporučnika Miju doneli su polumrtvog na nosilima. Imao je kuk prostreljen.
Sluh se napreže i čeka fijuk. Dah zastaje u zamorenim grudima, koje bolno stežu. Ipak se beži. Odjednom odozgo sa dve strane zaklokotaše tuđinski mitraljezi.
— O... o... o... Krv je izbijala na grudima, i lila se preko sure bluze. Vojnici su rasekli i razdrli bluzu sa prsiju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šuma je ovde jedna kompaktna masa koja se brani od svakoga pristupa, kao grudima. Stazice, kao tamni hodnici, odvode kroz to zelenilo u kakvu malenu urođeničku plantažu.
Kad se ritam razvuče, devojke i mladići priljube se plećima jedno uz drugo i igraju u mestu slobodnim grudima i slabinama. Kad se ritam ubrza oni se okrenu jedno drugom, obuhvate i ponesu taj pokret u krug.
Mali, ćelav, napućen kao dete, potpisan širokim kaišem preko platnenih čakšira; njegova lanena košulja razdrljena je na grudima; na bosim nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za
silazi zverinje na pojilo iako moje belo odelo — ono isto koje sam obukao da zapanjim gospođu Bede — trave bojadišu, po grudima i plećima, jakim obojenim prugama, mi se vraćamo samo sa dva zeca, što je Švajcarac pogodio, između one desetine koje
Mladić se dobroćudno smeši i samo kad misli da će ga ruka N-ova dotaći i u prsa on šakom pokriva jednu mrlju na grudima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče! Podaj mu nek’ se napije — U pljosci biće rakije — Nek’ se okrepi...
SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad? Sad sam na tvojim muškim grudima, Čujem ti srce, kako kucajuć, Junači živce svakom prstiću. Sad se ne plašim!... GLAVAŠ: Ne boj se sad!
Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo glatke krajeve Sa mojim srcem...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On se borio junački. Zagledaj, na njegovim starim grudima zacelo ćeš naći ne jedan ožiljak od rana u boju dobivenih. Ali Moskov je pobedio.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim. Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Gospodine kapetane, ja sam dežurni oficir u bolnici. — Sa s-službom ovde, u bolnici! — i taknu ga prstom po grudima. — Znači, po-pozadini!
— Kazao je, kazao! — raspaljuje Kosta. — Ne!... Nije on ka-kazao, već ja! — i kapetan Bora lupi se rukom po grudima, onda se okrete povodeći se, značajno namignu i pri tom zgrči mu se cela desna strana lica... — Bato!...
Bila je to raskalašna mladost. Moj prijatelj obuhvati je oko pojasa i svoju glavu prinese njenim grudima. Osetio sam neku zavist, i dođe mi da ga odgurnem i zauzmem njegovo mesto. Uzdržao sam se... Luka udari šakom o sto.
Mucao sam nešto nesvesno: — Razmislite, Arleta... Dao sam časnu reč... Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena. Ona se grčevito pripijala uza me, govoreći: — Vi ste razrešeni časne reči...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ misliš ne znam ja — i ne zna rod Šta nam ta zmija tvoje ljubavi U otrovanim sprema grudima? Misliš da nismo čuli šta će tast?... Pa nije l’, Đurđe, sve to poruga? Ne rugaš li se grobu majčinom?
I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom krvlju sačuvate verno...
hrpu zverske pakosti, Prot Karadaga što su podigli, Sa novom zlobom žurno umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’
STANIŠA: Moje zaparao.... MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj!
Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem.... (Đuraško pritisne Jelisavetu grudima i skoro silom poljubi.) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi! Još živi on.
oblaci onđe i munja sijeva — tako donekle viđasmo kapetana u nebrojnoj česti našijeh krvolokah, đe oštrim palošem po grudima potučene izmeti krstove piše, bog mu pomogâ!...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nije da kažeš da me je strah, al'... opet znaš, nisam rad da poginem. Ja sam, vidiš, kadar da nasrnem golim grudima na čitav bataljon neprijatelja – ali kad ima gde da se zaklonim, da ne može da me pogodi.
Jakšić, Đura - PESME
„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog
Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika... Samo one crne zveri, Što đavolji šapat čuju Samo crni kaluđeri Podmuklo se osmejkuju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
mašicom u ruci kapak, vidi sva: i njeno bledo, sad široko ali još jednako milo lice, i zasukani joj rukavi, i na grudima ispala joj košulja, i usled rada, sagibanja, iskrenute joj šalvare, bošča koja je otišla čak na bok.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
2. Breza je lek od vodene bolesti (kupanje u vodi u kojoj je skuvano b. lišće, ŽSS, 308), i probadi u grudima (sok od breze, ŽSS, 305). 3. Za b. su vezane dve etnološke skaske. Zašto je breza prokleta? Spasitelja su šibali b.
se od vodene bolesti (ŽSS, 308); takođe otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se protiv bolova u krstima i grudima i protiv gube (GZM, 4, 144). GRAB Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ). Grab. Reč je praslovenska. G.
U Peku i Zviždu goveče se zatravljuje na taj način što mu se »šilom probije koža pod grudima i na tom mestu uvuče žilica kukureka« (Zbor nik Etnografskog muzeja, 1953, 265).
Tako se zatravljuje i ovca u Jarmenovcima: »probuše kožu (obično na grudima) i kroz taj otvor provuku koren kukureka« (SEZ, 73, 1958, 130).
U jednoj našoj basmi protiv probadi u grudima kao da sama reč lan, koja se mnogo puta ponavlja, ima spasonosnu snagu: »Poseja̓ lan, lan na Vidovdan, Izniče lan, lan
Ćipiko, Ivo - Pauci
—De ti... Rade iziđe na konjski put i pođe dalje. Idući uzbrdicom, sam, u pustoši sluti u sebi zlo po oca. Steže ga u grudima, i na mahove, premišljajući, čisto pretrne; ustavi se i gleda uokolo. U dvoumici je. Što da radi?
Dvorištem razlijega se divlji kikot mladosti. A njega u grudima nešto tišti, pa neće da mu dade odahnuti. Gleda svoje selo, bijesnu buru što se puši morskom pučinom, osjeća zimsku
Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima. I kada bi je zamislio, onako prostu i zdravu trznuo bi se i jako bi ga u duši žacnulo.
Po podne odjurio je u polje, izvan grada. Očaj, čama i silna tuga glodali ga. U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća.
On osjeti istinsko čuvstvo ljubavi prama Mariji, osjeti da nosi sobom u grudima cijelu njenu pojavu. I pred sobom u sunčevom žaru gledaše joj prikladno lice — umorno, razborito i istinsko.
” Ivo gledaše za povorkom, slušajući pjesmu, a u grudima ga teško sapelo. Prestade i pjesma, svijet se počeo razilaziti, a povorka odmicaše nizbrdicom. On popođe za drugima.
Pri toj pomisli stegnu ga u grudima; bijaše mu kao da su se oni srasli s ovim krajem i da ih, evo, silom kidaju od majke im zemlje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nemoj misliti, Gospode, kako sam ja sada očajan zbog ove žabe koja mi je iznenada upala u raku i smestila se na mojim grudima. Ja znam da si je ti poslao. Zar je ona tvoj glasnik?
Svuda okolo je trnje, samo joj je ovde na mojim grudima fino. Zašto me i ti ismejavaš, Gospode? Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ, samo
Čamotinja me stisla, u grudima mi teskoba. Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine.
u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj na Dorotejevim grudima. Samo je boja različita.
A eto pred kraj života morao je da iskašlje svoj svrab u grudima. Na Hristovom telu stvorio je Prohor sve ono što nije imao na svom.
Zatim mu je raskopčao košulju i zagledao se u ranu na njegovim grudima. Ne vidim mu odavde lice, verujem da je puno brižnosti i sažaljenja.
To mlado uzdrhtalo telo koje se uz mene pripijalo, to vlažno lice koje mi je kvasilo kožu na grudima kroz razrez košulje, potpuno me je ošamutilo.
Ostali su. Mogao sam otići, ali nešto me je tu prikovalo. Valjda potmuli bol što mi se grčio u grudima. Uvreda se razletela po damarima, osećao sam trnce usvakom deliću tela.
Jedva čekam da se sve ovo završi jer mi je čekanje postalo neizdrživo, guši me nešto u grudima, osećam kao da sam potonuo u žitki glib, da ne mogu ni gore ni dole.
Dimitrije Kroz natečene očne kapke gledam Doroteja kako spava, naslonivši udobno glavu na torbu. Prste je upleo na grudima, palčeve udenuo u prorez modre težinove košulje, jednu nogu prebacio preko druge i tako slatko i spokojno spava kao da
biti neposlušno prema svom vođi, a ono je bilo upravo takvo uprkos njegovim posuvraćenim strašnim očnjacima i snažnim grudima.
nije ostavilo među nama nikakav, ni najmanji dašak prisnosti, on je prosto dolazio da ispruži trbušinu na mojim grudima i da me davi svojim crnim kandžama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Udisao sam ga punim grudima i okrepio se njime. Naslonjen na ogradu šetališta, dugo sam posmatrao mirni tok Save i Dunava, i počeo da sa pouzdanjem
sa jednim jeromonahom celokupna, plavo uniformisana posluga, klanja nam se duboko, i prati nas, sa rukama skrštenim na grudima, u dugoj povorci, uz glavne stepenice.
Krst i ikonica na njegovim grudima optočeni su krupnim dragim kamenjem, no posmatračev pogled privlačen je više sjajem njegovih očiju.
Ja sedim, zagrevan toplim Sunčevim zracima, pod visokim hrastom na uzvišici pored moga stana, udišem punim grudima sveži vazduh, posmatram po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i ljudska ruka izložile svoja dela, a ne mogu da ih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Došlo mi da mu se i ja javim za pacienta: u grudima, ovde, nešto me mnogo guši i peče. Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena.
I kao da sve što jeste, nije, ona oseti neko zadovoljstvo, i nadu, i pusto neko milje u grudima od pevanja. Mlad, topao, fini bariton, koji prosto bira kuda će proći: kroz lepo muško grlo na kojem jabučica
Strahovito se promenila, zbabala se; stalno je bila glavoboljna, i tužila se na istrzan san, na gušenje, na bol u grudima. Poslove je dosta zapustila.
Nikada ne prekršta noge, ruke vrlo graciozno složi na grudima, glavu nakloni preda se, i pogled mu je zato stalno malo oboren i usresređen.
Jedared čisto teoriski, jedared čisto praktički. Osećao je da i on, kao i mati njegova, ima u grudima žedno mesto, i bio svestan da samo ta mistična žeđ mami novac.
Negde sam, gospodin Joksime, video sliku katoličkog sveca, s blistavim suncem na grudima. Eto tako mi se pričinila one večeri frau Roza, jednostavna Jevrejka i mati.
Na druga, pred njega, domaćica. Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica nemačko-srpska, uobičajena u
Dečko je izbezumljen, uplakan, štuca grčevito, kao da mu u grudima puca. Noge mu se jednako sapliću; stopala se izvrću na sve strane, obuća prljava, obuća onoga koji se te noći nije
Elini... Heleni... Zato je bolje nemati dece. Jelena Harisijades je poduže oćutala. „Stefanu je danas teško u grudima, ili je imao neprilike u opštini” — misli u sebi. Pa ne održa da ne kaže lepu reč o deci.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
bez podnožja I venčali se Svaki sa svojom zvezdom imenjakinjom Ovde u carstvu koje smo stekli Skrštenih ruku na grudima Nastavljamo boj Nastavljamo ga unatrag Još nismo deco stigli I bog zna hoćemo li ikada stići Do početka boja Odavde
i zverinja U prvo slovo ljubavi I gradiš Poslednji neosvojivi bedem Svoje tvrđave u vazduhu TERAZIJE Nekome ste Trg Na grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koji se sebi divi u ogledalu i nameće se da mu se i vi divite; vojnik, koji se isprsava ne bi li mu spazili medalju na grudima, koju je, ni sam ne zna zašto, dobio i svi drugi i mnogi drugi, zar svi oni ne dižu nogu uvis i ne kazuju vam: „Ja
Na grudima je nosila jedan pokvaren broš, iz kojega je ispao kamen, a u kosi udenutu jednu staklenu perlu. I po toaleti i po izraz
Možete misliti koliko je tu trebalo hrabrosti i koliko požrtvovanja da se udari golim grudima na ovakvo jedno utvrđenje kakvo je predstavljala viša gimnazija.
Ulazi bled i ispiven mladić, lekar ga pipa, kuca po grudima, zagleda mu jezik i prevrće mu očne kapke. — A rđavo spavaš, je li? Đak potvrđuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Povremeno bi blesnuo u grudima rasni inat. Neki vele — junaštvo. Napregnutih nerava i stisnutih vilica, u vihoru granata, ginuli su pešaci, očekujući
Malo dalje nailazimo i na jednoga mrtvoga. Sigurno je umro od gladi. Neko mu je prekrstio ruke na grudima i između prstiju stoji mu upaljena sveća. Samo što nije dogorela.
Zastadoh. — Druže, može li se? — Eto, polako — progovori šišteći, i zasta de da udahne vazduh. U grudima mu nešto zakrklja. Disao je otvorenim ustima i pri svakom udisaju glava se negova dizala, a potom spuštala.
Ne sutra. Ponoć je prošla... Gde li je pešadija? Njima je teško, mnogo teško, jer oni danas svojim grudima treba da pronađu neprijatelja. A biće mnogo mrtvih!
Išli smo uzbrdo lagano, a sigurno. Ali osvanuo je četvrti avgust. Toga dana zastao nam je dah u grudima od užasne strepnje. Izgledalo je da je i nama došao suđeni čas. Bugari su se rešili da nas sateraju u Solunski zaliv.
Lekar je razgovarao nešto bezbrižno sa Lukom. Čujem kako govore da je kriza prošla. U grudima mi zaigra od zadovoljstva što sam ja još živ... Lakše mi je.
Verovanje deluje sugestivno, te uobražavam da čisto lakše dišem. Još kad bi mi samo spala temperatura. Pipam se po grudima. Uplašio sam se koliko su vrele. Klonuo sam od umora... Možda sam i spavao.
— Daj ovamo — reče kapetan Radojčić, uze kartu i razape je na Svetislavljevim grudima. — Evo ga! — reče Svetislav i pokaza prstom na desni kraj karte. — Vidiš li ove urvine? Tvoj Kožuh, „ujka da ga vika“.
Petrović, Rastko - PESME
to u Bečkereku piju kvas; Bum, bum! u Tambuktu nove krvi. Ako devojčica ponese tajnu u grlu Da joj po šupljim grudima prstom dobošari kadet, U šumi gustoj masnoj fazanku umrlu Kozačkom igrom oplakuje svet.
Izgovorih Smrt, i reči: Ona, njen Dlan! Na svaku reč bih gubio svest, dolazio sa krikom sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u životu, na putevima koji i ne vode kroz
”Ja ću nameniti tebi taj grob!“ VUK III Ne, ne, ne! Ja sam jedini kome je Sunce u snu ležalo na grudima, Pritežalošću teškom svojom unosilo mu u san mučenja, Imađah otvorene vene, zasečene duboko na rukama; Na ključ je bila
Na ključ je u njih Sunce uterivalo svoja lučenja; I nikad suviše nije peklo na grudima. Oticalo je opet zorom, kotrljalo se po livadi, Gledah ga jedva razbuđen, nasmejan u čuđenju, Ne znađah da će potom
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
S KLATNOM 69 BREG SVETLOSTI 73 IZGUBLjENI KLjUČ 77 STOLICA SA PLANINE 82 CARICA I ZEVALICA 86 ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO 90 SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE Majci Milici, za mudrost njene ljubavi!
Gde su nestale — to čak ni vetar, koji je doneo priču o cvetu moćnijem od Carice, ne zna... ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO Jedne prozračne letnje noći među zvezdama izbi svađa koja je od njih najnežnija, najblistavija, najlepša.
Šta o svirali čobanina?« — pomisli Zvezda i oseti kako se čitavim njenim telom razliva toplota, a u grudima nešto počinje da joj kuca.
Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako odande dopire užurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama nikada nije čulo.
Od kada zvezde za sebe pamte — nijednoj u grudima nije šuštalo, nije kucalo. Više se nije moglo oklevati. Pozvaše Mudre starce, ali ni oni nisu znali šta bi to moglo da
Došao je tek kad su po njega poslali Velika Kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru.
Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom.
— podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija. — Misliš na onu kojoj u grudima nešto kuca?
Šantić, Aleksa - PESME
fine Madrigale i tercine; Licu što ga lepšeg nije, Stvaram stance najdivnije; A da moja draga ima Jedno srce u grudima, Ja bih njemu, sretan ceo, Jedan lepi sonet spleo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
polovine XVI veka, postepeno naselili austrijsko-tursku granicu od Like do Banata, takozvanu Vojnu granicu, i svojim grudima sprečili dalje tursko nadiranje u Evropu.
silembe — pojas na grudima sileni — silan sinija — nizak sto za jelo; veliki drveni sud sindžilat — potvrda sindžilatiti — potvrditi sindžir —
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
kao mrtvi muk Pitom kao neki sobar Za to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u grudima Želeo je prijatelje Među psima i ljudima Za to niko nije znao Mislili su da je zao Voleo je čak i ovce Pa i one
U cvetnim garderobama Leptiri sa lepim ćudima Lete vazdušnim prugama Sa nekim lakim tugama U svojim sitnim grudima U ZASEDI IZA PETNAESTE Nije rano da saznamo sami Šta je ono lepo što nas mami Što nas tajno čeka pored ceste U
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i bliže primiče k njoj, sve manje i ređe vadi kokice; ne jede ih, nego ih stegne u svoju šaku, a srce joj silno bije u grudima i strah je neki uhvati od Mana, ali ga ipak gleda.
Kad je došao kući bio je Mane kao u groznici. U grudima mu besnela bura, a u glavi rojile se silne misli i slike. Preturaju se jedna preko druge, a glava da prsne.
razgali u veselom društvu i da zaboravi nemio večerašnji događaj, da svirkom i igrom zagluši buru koja mu je besnela u grudima, — sve mu to nije pomoglo!
strahovito mu tutnje u ušima i razležu se po grudima njegovim, i on se sklanja i beži ispred podsmešljivih i pakosnih pogleda sveta.