Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ma šta ja radio, mene je ipak bila ponela, celoga ponela ta misao. Ja sam ogledao da je se otarasim, ali sam se opet, grčevito i veselo koprcajući se, predavao njoj, pokrivao se njom i uvijao u nju, kao ono što golišava deca skaču u hladan krevet i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Jest, kuća, samo kuća, o drugom čemu ja ne umem da mislim.“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega. On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste.
I sa užasom, tog istog trenutka, uhvati on jedan zavodnički osmejak upućen njegovoj ženi. On grčevito stuknu korak nazad i preneražen, užasnut kao da se ruši nebo zastade ukočeno, mrtvački.
Ona pokuša da se uspravi, grčevito se odupirući i trzajući, ali ne uspe. A drugim, izvanredno svesrdnim naporom ona se podiže i munjevito i očajno prope;
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače. Petar je začuđeno posmatrao svoju ženu, ali ništa ne reče.
Istina, turske su se armije još držale, grčevito, obala Crnoga mora, prema rosijskoj imperiji, ali bubnjevi janičara behu i tamo zamukli.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Grčevito gužva u pesnici pisma.) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pola u nesvesti, opuštena, ona je grčevito ponavljala: „Umreću, umreću.“ Dotle je njegov brat izišao iz kola, suv, žut, u dugačkom ćurku od kurjačine, sa
kaiševa i razdrljiše mu grudi, gde među čipkama košulje nađoše kao travu, guste malje, obasute krupnim grašcima znoja. Grčevito se držeći za trbuh, klatio se podignut, kao u nesvesti.
u njihovo društvo, krijući svoj smeh iza lepeze, a trepćući očima, jer su je oni primali kao od bede, stiskajući grčevito jednom rukom karte, drugom svoje kese, dovikujući pri tome jedno drugome, srpski, dosetke na račun ostalih, spokojni
da baci, po običaju, korice, koje su sluge morale odmah da dohvate, Isakovič poče, lagano, da izvlači sablju dohvativši grčevito balčak, okrenuvši se licem prema vojnicima. Jeza, ledena jeza pređe mu po plećima.
Milićević, Vuk - Bespuće
penjali se uz vlažne i prijatne šume ,sa drvećem koje pokazuje svoje debele snažne, čvornovate žile, isprepletane, grčevito obavijene oko kamenja pored kojega se zabadaju u zemlju.
On je utekao i sakrio se od života i grčevito se uhvatio za ovu kuću; on se boji da ga on ne nađe sa svojim pomamnim, plamenim vjetrom koji ulazi u duše, diže ih,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On se poče češati. Ali to češanje beše grčevito, sa stisnutim prstima. Dokopa se za čelo i kosu i poče se grepsti tako jako, da krv poteče.
Iz zažarenih joj obraza tek što krv nije kanula. Zažmurila, naslonila se celim telom na mene, stisla mi grčevito ruku, a iz suvih joj, nemih usta ide vreo, sladah dah. Tako prigrljenu, stisnutu i obamrlu držah je u naručju.
Kostić, Laza - PESME
Tišina je; al' ne tišina blaženog sanka, već kao tišina oko bonika teškog; poduhuje vetar, kao isprekidano grčevito diskanje bolesnikovo.
Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici su ih posmatrali sa puno saučešća... jedan ranjenik se grčevito uhvatio za trbuh, ječi, a samrtno bledilo mu se rasulo po licu.
Grudi su bile razdrljene i krvave, a noge grčevito podavijene. Nešto me smlati i osetih umor. Apatično pođoh. Cigareta mi nije prijala, te je bacih.
Trenuci su očajno dugi. Ostavljeni onako sami, a izloženi otvoreno, pešaci se grčevito brane. Ali ne odstupaju. Pobauljke ili u skokovima pritrčavaju nekome kamenu, grumenu zemlje ili drvetu, odakle pucaju.
— Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu... Odvojeni od svojih kuća, gledaju grčevito u tu jedinu vezu, i zamišljaju svoje selo obasjano mesečevim sjajem... Mostovi tren je prošao. Kretosmo i mi lagano.
Od praska one baterije na nasipu, iznad naših glava, ljudi su kao obeznanjeni, grčevito se drže za točkove da ne padnu od silnog vazdušnog udara. Levo neko jauknu.
Gledali smo tu vodu zakrvavljenih očiju. Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito. Bili smo gotovi da skočimo na njega. On kao da razumede, pogleda upitno sve redom, pa onda u Rajka. — Njemu!
Gospode... Eto, eto... fijuk... kao vrisak. Mi se pribismo jedan uz drugoga, a muskuli nabrekli, oči grčevito za tvaramo... Huj... Hvala ti, Bože. Eksplozije se začuše iza naših leđa, — Povećati daljinu za pedeset...
sedeo je naslonjen tempirač, mrtvačkog lica, oči mu užasno razrogačene, usta otvorena, kao da vapije, ali šišti, i grčevito savijenim rukama pridržava svoja rođena creva. Iz drugoga ugla dopirao je nečiji pišteći glas: — Braćo, ne dajte!...
Svakoga sekunda strepimo. Nervi su prenapregnuti, a muskuli na vilicama grčevito stisnuti. — Eno ga! — povika nišandžija trećega topa i pokaza rukom u pravcu Drena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Skrenu okom u stranu, pa opazi da se i Ljubica nekud daleko zagledala, oči se sjaje, ne miču se, a usne po kadšto grčevito zaigraju. I ona se, valjada, prenela u prošlost, ili se predala kakvom novom osećaju, pa snuje prijatne zanosne snove.
Gojko samo trči s prozora na prozor. Pogleda u učionicu, Ljubica se trese od plača, leđa grčevito odskaču ; pogleda na dvorište, — pisar natmureniji od gustih oblaka korača nervozno i poneki put mahne glavom značajno.
uzviknu on, pokazujući prstom na Gojkov potpis. Beše sav pocrveneo od ljutine, usne mu se trzaju i skupljaju grčevito. — Ovo, sve ovo... tužbu ministru prosvete... tamo o Ljubici, a?!...
Usnice joj se trzahu grčevito, po licu se osulo smrtno bledilo, a ona diše naglo, otvorenim ustima, kao da joj je malo vazduha. — I vi baš hoćete...
Čim iziđoše njih dvojica iz dvorišta, Ljubica mu se baci na grudi, obgrli ga i steže grčevito, drhćući sva i tresući se od uzbuđenja.
Gojko podiže glavu; oči mu behu neobično zamućene, usne grozničavo drhtahu, a po nekad se grčevito trzahu, ceo mu izgled beše neprirodan, sumanut... — Zagledala se... kuda ?... uzviknu on, gledajući je u oči.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Slavna pomrčino, u tebi se manje i crveni, al' za to, kako kleto srce kuca!.... Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na
Ruke su bile najnemirnije. One su grčevito stezale i nemilosrdno gnječile i čupale šašu oko korenja... Sirota šaša, kako bi se šalila, da je mogla ose ćati i
Kretosmo se. Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu. Trebalo je ići još četvrt časa, pa da se počnemo nadati, da ćemo nagaziti na zverove, za
Zlikovac, kako je ležao na trbuhu, tako je i ostao obrnut zemlji licem. Levom rukom uhvatio se grčevito za kraj od vrljike, a na desnu mu pala glava.
upravitelju, učini čudo, molim ti se i pronesi ga, da ne izgubim dušu moju, — šaputaše u sebi čiča Pera, a ruke mu grčevito hvatahu vlaće i trzahu srpom. — Zar ti tako, čiča Petre! — grmnu glas iza njega. A?
Marko baci konopac, ode na okno, podupre lice šakama i zatrese se sav jako, grčevito... Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Eto, baš, ako hoćeš da počnemo od tebe... JEVREM (grčevito prihvati): E, vidiš, Sreto, baš sam to i hteo da te pitam!
JEVREM: Je l' za mene? MLADEN: Jes'! JEVREM: Ko je doneo? MLADEN: Jedan žandarm. JEVREM (ščepa grčevito): Pa što ne govoriš da je žandarm doneo! (Otvara ga i gleda potpis.) Sekulić. (Čita.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Alat, začuđen tom njegovom nemiru u sedlu, a zbog jako zategnute uzde i njegovih grčevito stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola, da okreće k njemu svoju glavu, kao da ga pita i vidi šta mu je
Stanković, Borisav - JOVČA
) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh! (Pada ničke po jastuku, šakama stisnutim u pesnice grčevito gužva i kida jorgan, pleća mu se tresu od očaja i besa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žensko se za drugoga rađa. Đorđe brzo vrati nisku đinđuva u džep i grčevito steže kundak puške. Kesa s dukatima žulji rebra, kao da je belutak.
i nije mogao da izdrži, koprcavo i grčevito okrenuo se k njoj i zagnjurio glavu u njena nedra, pa se pripio i ugrčio u njeno telo, a ona mu se podala, opuštena, tuđa
A ona ga upitala da li se otreznio; tad je skočio iz kreveta i, u jezi, grčevito i divljački, obema šakama ščepao devojku za dojke.
“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio. „Daj mi ga, Tole“, uneo mu se u lice. „Tu ti je pred kućom.
Otrov je mleko. Vode, samo kap vode. — Ne smeš vodu. — Mrziš me. Po glasu... Oduvek si me mrzeo. Đorđe joj grčevito steže ruku. Nisam, šta ću bez tebe? — Ruka ti je drvena. Znam zašto. Daj mi vode. Ne može da je odbije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tišina je; Al' ne tišina blaženoga sanka, Već kao tišina oko bonika teškog; Poduhuje vetar, kao Isprekidano, grčevito Diskanje bolesnikovo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najednom on se grčevito prući, kriknu, probudi i zveraše, ali me ne spazi. i kao zbunjen i mučen snom koji nije upamtio on se izbuljeno zagleda
Taj smrtni užas na licu moga starijeg brata i danas mi je pred očima. Onda je vitlo zaškripelo. Grčevito, kao da se davim, šačicama svojih malih ruku i mišicama, snažno sam stegao paoce, čvrsto stisnuo zube i jako
Najedanput, sa svojim sjajnim preobraženim licem okrenula se njemu i kao da je poletela ili se survala grčevito ga ščepala za ruku. — Bože, kako sam srećna, oh koliko sam srećna!
Ja se munjevito uspravih na onome platnu i gušeći se sasvim bez vazduha široko i grčevito raširih ruke prema njoj. A tada, tada ja lepo ugledah kad ona učini isto, sasvim isto, kad n ona raširi svoje ruke
Ta brezova metla, koju je ovoga dana primio, prvi put poneo i grčevito držao, to je bila njegova kora hleba. Ravnomernim, još nevičnim zamasima, otpočeo je da čisti ulicu koja mu je pripala.
“ — A kad je teški ranjenik, ne mogavši govoriti, savio palac svoje garave desne šake, koja je grčevito grebla zemlju, i pokazao svoja četiri prsta, Packo je, rastužen i duboko tronut sudbinom ovog oca četvoro dece, jer ih
A isti taj strah mora biti da je obuzimao i nju, jer mi nije teško bilo primetiti kako se i ona grčevito trza svakad kad bi je neumoljivi san, od koga se toliko otimala, savlađivao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
osjećaj oslobođenja (pouzdano sam zapazio), porasta uporedo sa stepenom preciznosti izraza, sasvim mi je shvatljivo ono grčevito upinjanje za što pedantnijom preciznošću (pedanterija koja je u ovom slučaju sinonim istinoljubivosti), za krajnjom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zaigraše joj usne grčevito, oseti bol u njima, ali ih ne mogaše za dugo povratiti iz onoga nasmejanoga položaja. »To, dakle, nije bio san ?«...
Padamo oboje i propadamo, pa bar nek se živi još ovo malo vremena što nam ostaje!...« i on osećaše kako ga Stanka grčevito privlači k sebi, i zaboravi sve brige i opasnosti ovoga sveta.
Glava ga žignu još jače, još užasnije, i on nekako mehanički, bez razmišljanja, onako isto kao što se udavljenik grčevito hvata za slabu šibljiku, dohvati svoj mali nožić iza pasa, istrže ga brzo i tako isto munjevitom brzinom sjuri ga onome
Đurica spusti sveću pored sebe, uze jednu Simovu ruku i zabode mu usijanu iglu pod nokat jednoga prsta. Simo stade grčevito trzati ruku, stadoše mu se stezati mišići oko očiju i uzdahnu duboko. — A-a-a...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Večito ću žaliti što u to vreme nisam otišao na posmatranje kod specijaliste fiziologa i psihologa. Grčevito sam se borio za život, ali nisam verovao da ću se oporaviti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bilharc tako sleže ramenima, kao da me sažaljeva. Tako se između Bilharca i mene širio sve veći jaz. On se grčevito držao pojmova koje su Starom svetu nametnula pokoljenja već davno iščezla.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ispije čašicu rakije i, ljuto ucvijeljen, požuri da svoje dostigne. Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no ne može. Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju.
Krakov, Stanislav - KRILA
I duško leži kraj njega i drhti. Kuršumi mu presekli sećanja i misli. Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje. — Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon.
Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe.
Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog majora. VI BELA BARAKA Ipak on nije umro.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovde leži jedan polunag, izvrnut na trbuh, sav uprskan krvlju, lice mu ne vidiš, ali grčevito stisnute pesnice kazuju poslednje samrtne muke.
U glavi se muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te nešto zove zagrobnim šapatom: —
Turska granata pogodi jednoga konja iz zaprege; on se izvrte na leđa, stade grčevito mlatati nogama, na usta mu udari bela pena. Vojnici se ustumaraše oko njega. Oficir viče: »seci amove... boga... sveca..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bugarin se tresao, iz usta mu pokulja krv, a prstima je grčevito rio zemlju. Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu.
pred rovovima sam... — Ovde moja misao kao da zamire. Nikako ne mogu sebe da nateram na bajonet. Grčevito stežem očne kapke da bih izazvao tu viziju.
Svetlost se razli. Komandir razmače ciglu kojom je bila zatvorena puškarnica i pogleda. Njegovo lice se grčevito skupi, i kroz stisnute zube glasno jauknu. Odmače se i nalakćen na ivicu rova obuhvati glavu. — Siromah! — procedi.
Htela je nešto da kaže, uzdahnu i otvori usta, ali bes kao da je zagušio, stenjala je i grčevito lomila prste. Osetio sam se nelagodno, pomakao sam se. Ali ona me ščepa za ruku. — Morate!
joj se počeše razvlačiti, više, sve više, kao da joj je lice prepolovljeno, glava joj klonu, i ona se sruši, plačući grčevito. Uzdahnuo sam i dohvatio se za glavu. Šta me snađe!... Prešao sam na suprotnu stranu i naslonio se na zid.
Dao sam časnu reč... Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena. Ona se grčevito pripijala uza me, govoreći: — Vi ste razrešeni časne reči... Tako ja hoću, hoću. Dragiša, shégі, primite me.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pretresao, a oko njeg' se dizao i lomio grozan i jeziv jauk i lelek. Najedanput se trže, iskolači oči, zinu i grčevito zdera sa sebe svu odjeću i go pobježe s groblja, a za njim se nadadoše ostali blentovi sa silnom, zaglušnom vriskom I
Ja sam kralj brez kraljevine... car brez carevine! — uzviknuo bi očajno, zadrhtao bi i samo bi tada grčevito zajecao da ga je žalost bilo pogledati.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Star sam... I zaista, tada se oseti toliko star, suv, bolan, ispečen od bola, da nehotice grčevito podiže ruku, uhvati se njome za usta, vilice, kao da spreči da mu to ne drhti, trese se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
No zaludu... I uto, teško dišući, oznojen, probudi se... i u polusnu grčevito uhvati za ruku ženu što do njega spavaše. —Rade, zar si budan? — upita ga žena. —Budan... e, budan... što? ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Odjednom me zahvatila nekakva čudna drhtavica. Ona je, ne znajući šta čini, naslonila glavu na moje koleno i grčevito mi obujmila nogu svojim obnaženim rukama. Prošaptala je: „Zar i mi nećemo skoro“.
Njene ruke su se pokrenule, klizale su po meni čas ovlaš, čas grčevito, nekad kao dodir maslačka, nekad do bola. Celi dan smo ostali gore, u štali.
od nejasnih senki planina, plašio skunjene okisle vrane što su bolovale na jovovim panjevima, gledao daždevnjake kako grčevito grabe u rupice u kiseloj zemlji, petljajući se uz put sa lepljivim lišćem. Koračao sam u nejasnoj slutnji da ću nešto naći.
Povorka je nestajala u magli, jedan po jedan konj sa čovekom iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne zidine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U groznim mukama ginu sa krvlju i penom belom, I grčevito škripe, I duh se rastaje s telom. Iz razvaljenih usta potmuli ropot se hori, I grudi široko dižu i kosa njihova gori...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
posle punih osam dana: od nežne dece ostali skoro sami kosturi, jedno klupče, kao da su devojčice bile vezane ili se grčevito zagrlile. Porodice su se sporazumele da decu ne rastavljaju, da ih sahrane u trodelnom sandučiću u zajednički grob.
Za njima, Mija, pod mišku ga drži i vodi sudski momak — niko ne viri. Dečko je izbezumljen, uplakan, štuca grčevito, kao da mu u grudima puca.
Život je bogat, prebogat, bogataš beskrajan. Nata i Mirko su se grčevito voleli, grčevito su se uzajamno izbavljali od samoće. U čudnom i neiscrpnom ljudskom životu i to je bio roman.
Život je bogat, prebogat, bogataš beskrajan. Nata i Mirko su se grčevito voleli, grčevito su se uzajamno izbavljali od samoće. U čudnom i neiscrpnom ljudskom životu i to je bio roman. Ko je prvi umro?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-r-r-r-ru! Kovitlaju, prašte, riju granate oko nas. Ah, najteže je kad zaurla ona teška. Gr-r-ru! Očni se kapci grčevito zatvaraju. Gr-u! A od prenapregnutog iščekivanja u ušima nešto bubnji. Eto je...
Ja sam tebi bolju sudbinu želeo. — Dušan se nasmeja, noge mu se omakoše, on se dohvati za Luku i, grčevito stegnuti, poleteše niz padinu. — Ako, sveca vam detinjeg! — veli kroz smeh potpukovnik Petar. — Tako vam i treba.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Gledala je kako igraju, a nije ispuštala iz očiju Mana i Kalinu; gledala je kako igraju, kako je Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na vreme briše znojavu ruku jaglukom i brzo ga opet hvata i čvrsto drži, dok