Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
gradu bijelome, u onoga kralja pladinskoga; što je vajde e dobra đevojka kad je guja jeste zaprosila, ljuta guja Grčiću Manojlo od Sofije, grada bijeloga. No ču l', sine, Grujica dijete!
obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i
Sve svatove redom pokupio, pa otide u klisuru tvrdu, u klisuru tvrda Kačanika, kud će proći Grčiću Manojlo i provesti kićene svatove.
Da li sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije milo. Ode Grče za dobru đevojku, a ostaše u gori hajduci.
Da l’ mi sestru u crno zaviti? Da li dati moju zaručnicu za Grujicu, sina Novakova?“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije drago.
on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina Novak pogubio, svi svatovi svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo!
ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa doziva Grčića Manojla: „Stani, kurvo, Grčiću Manojlo! Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!
Čiju nosiš lijepu đevojku? Pričekaj me, da mejdan d’jelimo, da vidimo čija je đevojka!“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač
Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan dijeliti, no pričekaj deli-Tatomira!