Radičević, Branko - PESME
glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo kleta, Da t' naučim trovati mi sveta!“ Jao, Branko, dede krake pruži, Pa što brže unapredak struži!
“ Srbin kliknu, a ne vide Ukraj sebe pijavica Što s' uz njega penju, viju Da mu samo krv ispiju. 16. Oj vi gubo, gubo gadna Na srpskome telu divnu! Da l' imena vaša jadna Da u pesmu turim kivnu?
“ Srbin kliknu, a ne vide Ukraj sebe pijavica Što s' uz njega penju, viju Da mu samo krv ispiju. 16. Oj vi gubo, gubo gadna Na srpskome telu divnu! Da l' imena vaša jadna Da u pesmu turim kivnu? Da vam (s') svetim, da vas smlavim?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
„Sije pisah az!“ - pisar zavapi. A kletav čini inok Kiprijan: „Tukla te tuča jajastih kapi, gubo, pagubo! Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote! Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— prekide ga Osinjača, blijeda kao krpa. — Ali... triba da kažemo da mi nismo kajeli... — A šta kajeli, šta kajeli, gubo pijana? — prekide ga Kušmelj i spopade vatralj. Ali stade među njih Šunda i zašunda dignuvši ruku visoko: — Ajan!
ti najprije odalamiti pedeset tojaga, pa ću činiti da s noge na nogu izađeš iz manastira i reći ću ti: „Ajde natrag, gubo, u svoj tor!“ Jesi me razumija? Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća.
— Di je kon!? — breknu Bakonja. — Di je konj!? — ponovi Kušmelj. — Konja na sridu, gubo od gube! — reče i Barica. — Jeno ga pod Crnim kukom, u sinici strica Rore. — Trči ćaća!
Pošto se gvardijan razabra malo, zasu grdnjama Čimavicu. — Gade, gubo, rđo, izmetu, smrdljiva Čimavico, tako li si pazija druga, a? Tako si se brinuja za nj!...
Za njim se izvere Bakonja, takođe jedva se držeći na nogama. Stric pođe da ga prati. — Ta-a-ko! Božjače, nesrićo, gubo, izrode, magare od magareta. Tako, je li? Ti da se junačiš! Ti da se ugledaš na onoga manitova!