Radičević, Branko - PESME
Obrenoviću GOJKO Gusle moje, ovamote malo, Amo i ti, tanano gudalo, Da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odlane u grudim', Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne
Pa uzmem gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada.
Lalić, Ivan V. - PISMO
boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od kose i očiju; usne Samo su osmeh prorezan u ploti; Odakle znam ga?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I svud gde stignem šapatom budim bolan osmeh, suze i maštu. Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke. A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke.
Bićeš gospa gojna, udata često malo, a serenata nedostojna. Ali će na dnu čestite duše i građanskih žila, kao gudalo iz daleka, kao moja nevidljiva ruka, svirati svaki leptir beo, i svaki jastuk vreo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Trup mu bješe suviše kratak prema nogama, a jedna mu se noga savila kao gudalo, ali nije hramao. Ele, bješe jedan od onijeh ljudi, koga kad vidiš na sajmu, među hiljadama, ili sretneš na putu, ne
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić PRVO DOBA (Posle 1840) II IZ „GOJKA“ Gusle moje, ovamo'te malo! Amo i ti, tanano gudalo! da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odla'ne u grudim': Ta puno je i prepuno sreće, Čudo divno što ne pukne veće!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U skoroj budućnosti, čuvene fabrike klavira liferovat će, na zahtjev, uz klavir i odgovarajućeg klavirista. Nešto kao gudalo za klavir, priloženo u istom sanduku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zamiriši prekrasno nosu pilence, Tek što prva oka otvori k pivu volju, I tek što preko žice prevuče cičuće Štraus Gudalo šimširovo: udari, eto, kiša.
Bojić, Milutin - PESME
Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi plaču. (1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
a malo kasnije poljski pesnik Mjaskovski (1549—1622) daje i opis srpskog guslara: nakrivio je glavu, prevlači gudalo i peva staru pesmu kako su „bili Turke Poljaci i hrabri Hrvati“.