Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Bunar kada ćute, Bumbar kad se ljute Što je i duhovito i jezgrovito, dok banalno stihovanje: Za stručnjake kod nas gudi Izuzetna konjunktura, Najviše se traže ljudi Vrli znalci procedura ne trpe ni tekući oblici humorističke poezije.
Sremac, Stevan - PROZA
— E, moj mačore, moj zli komšijo, i ja bi mufte! — reče u sebi Jova. — Nema muftaluka! Ni gudi, ni gudala vadi! Tu će čiča Jova omastiti brke! — veli Jova gladeći brke i ulazeći u kujnu.
Radičević, Branko - PESME
Jedna rečica jošt mi, brate, gudi Iz ljubavni što t' isteče grudi. Mi seđasmo jedan do drugoga, Bolan brat do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu
Četir dana stade tako, A on pri svom sve jednako. 57. A ja opet, ka i dosle, Udri gudi sve jednako, Dok ne dogna ponajposle, Te s' oprosti sa mnom vako: 'Vidim da ti nesam mio Kâ do sada što sam bio.
Pa ako bi sreća uda Kad provela koga tuda, Odma s' krsti, brzo ita Pored mesta straovita, Jera strašno, strašno gudi Što pričaju o njem' ljudi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— O-o, to nije dobro — gudi potišten Sava, a baš mu ništa pametno ne pada na um. Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza
Vala ću jednom ... Djed Rade, opet, gudi ne gledajući ni u koga: — Zaželio se neko vila, vidim ja. Ispade od naše Marijane neviđeno lijepa kobila, kobila i
Kostić, Laza - PESME
i cacyši neiskazom veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Zbožen, krcat strepnji, sa srca krunim molitvicu krhku.) Po pelud-carstvu stado pase, gudi što službu čini prosjaku i ludi.
Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.
Septémbar grize avgustu svršetak. II A misli gde su, šta su osećanja, pred javor-čudom granama što gudi? Dok biljke sunča točak usijanja, tek rudnu žicu nemir da izludi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod jelom tankovrhom.
Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa žapcem u mlakoj bari i
Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . . A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume Kilimandžara.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
164. Šta o klinu visiti ne može. 165. Šta u gori bez mozga laje. 166. Šuto june kroz goru gudi. ODGONETLjAJI. 1. Preko leda. 2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ... Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži.
Onih sedam Daničića, Što ih srpski guslar gudi — Ima l’ koga da ne prizna: To su bili uzor-ljudi. A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te nisu nove
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mi ne trčimo više, već idemo korakom i pucamo. Evo i prve turske granate gde gudi vazduhom nama u susret; spušta se sve niže i niže, sve niže i niže... du... udari i pršte na petnaest koraka pred nama.
du... udari i pršte na petnaest koraka pred nama. Tek ona pršte, iz daljine se začu kako gudi druga, treća, četvrta... Strahobno zviždanje biva sve jače i oštrije, sve bliže i strašnije... du, du, du...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ti, majstore, uvijek pregoniš! — ljutnu se Mićan. — Dvadeset ulčeka sirove zobi! Ne griješi, bolan, duše! — Ne gudi ni ti, Glišo, baš tako debelo! — ču se onaj iza kace i opet zijevnu. — Piju, a i pili su, dragosti moja, i drugi.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin