Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pa zar ovim da se posvete Dečani? Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” jadne babe pište kao guje: „Jaoj, stan̓te, kazaćemo”; a one sirote ono te ono, što su i pre kazale. Zar i njima se dosadi tući, povika Vrbica:
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Budiboksnama!... Ovako ja tebe, pa sada neka ti deveruju hladne guje pod zemljom; ja ću uzeti Jelicu i bez tvoga deverstva!... I bio je tako miran...
— pita harambaša. — Ja sam jedared samo zavirio! — reče Deva. — To je taki jad da i same guje beže odatle... — Harambašo! — reče Surep — da izbavljamo čoveka! — Jest, jest, da ga izbavimo!
Dučić, Jovan - PESME
Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon. Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip... Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sledećem postupku: Porodilju koja teško rađa, u šabačkom kraju, lagano udaraju po krstima štapom kojim je oteta žaba od guje.
Radičević, Branko - PESME
Stvori zemlju, pa stvori oblake, Žapce, guje, somove i rake, Mesec, zvezde, vetrine i dugu, Sovu, slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori
Rajkovoga, Ma kakav je za milog mu boga: Vas u krvi, a setnoga lica, Jedva svoga što s' drži konjica, Šinule ga guje naopako, Gojko skoči: „Okle, brate, tako? Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosiš jade i nevolju.
grad turski — mrko l' kroza tminu Na srbinjsku gleda pokrajinu, Mrko gleda, ali zalud mu je, Loše su mu za kamenom guje.
je, Čija možda ljuba verenica Što ugrabi negde poturica, Pa ga tera, a vako klikuje: „Puštaj roba, ol' t' zaklaše guje.“ Već ga stiže, već — oh ljutih jada!
Onda pruži tu desnicu ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo, braćo, za onom planinom Gnijezdo je ponajžešće guje, Tamo živi stari Mustaf—aga Što nam braće puno ucvijeli, A najljuće mene je uio, No da mŷčim kada sve već znate.
29. Sve uzaman, sve sad loše Sve postade sa izdaje: Glave svoje podigoše One guje iz potaje; teške gleda muke, Pa od jada krši ruke. 30. „Ala sreće straovite, Pa ne mogu, oh, pomoći!
Glede toga pa onoga, Al' nema im tu jednoga; Polomljene guje leže, Ma najljuća — da l' pobeže? Ne mož' biti, baš nikako, Jera ranjen beše jako, Kako pade, zgledaše ga, Ma ko
Kostić, Laza - PESME
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
jedna guja u njima se krije, paklena guja, hladna, samoživna, nemilost živi ispod razvalina, jer ko siktanje te ledene guje kaluđeru sedom ova reč se čuje? „Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara?
Seća se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje! Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Trže se lovac kao od guje: „Spasavaj kožu, eto oluje!“ „Kuda bi, šta bi?!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jer su nam stope zemljom ranjene i srca o vratu vise neokajana, jer sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser u školjci, o noći otvori nam tajnu kapiju grada.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Imali bi o čemu da govore I novine, i TV, i radio! Suklate i otrovne guje te! Pogledom ih kao ognjem ožeže: „Zašto moj starački život trujete?
Pandurović, Sima - PESME
O, moj bože, tu je Opet taj zanos razdražljiv, što pije Moć nerava mi slabih, kao guje, K’o ženska tela, kad me s njima krije Noć u dubokom razvratu i strasti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica.
— Tko se ožeže vrelim, i na hladio puše. — Koga su kurjaci ćerali, taj se i zečeva plaši. — Kog su zmije (guje) ujedale (klale), boji se i guštera. — Nevolja (kudelju) tanko prede, a daleko snuje. — Nijedna muka doveka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se nadvire nad sanduk, a dve guje iskoče iz njega pa jedna mater a jedna kćer za oči, te im ispiju oči. Kako su pravo radile onako su i prošle. 37.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gazdica Đorđija za trgovinom u Beograd odlutao, a starina Aćim za seljačku pravdu tamnuje gde se legu guje i gušteri zeleni. Dvor im čuva Mijat, verni sluga.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali takve ga oči ne pogledaše. A behu dva oka, dve ljute guje, pod čijim se sevanjem ovaj grubi junačina topio i postajao mekši i pitomiji od svake devojke. Čudna behu ta dva oka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Volô bih zgrešit’ rodu U kakvoj zabuni, U trenutnoj slepoti, U kratkoj trabuni; Pa kad bih oči protro I stresô guje zle, Da viknem: „Praštajte mi! Sagreših, kajem se!“ E, to bi bio primer!
»Starmali« 1883. PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI MITE POPOVIĆA U prvome prenerazu Stegnule mi grlo guje... Al’ ti sada već razumeš Što se reč’ma ne kazuje.
“ I kad ovaj poruk čujem, Dreše mi se s grla guje: Tako ćemo!... to ti prijan Do nebesa dovikuje. »Starmali« 1888.
mreža tako vešto, kobno; U sredi žmirka jedno lice zlobno, Sa kojeg su spale čovečanske crte, Jer hladne guje po njima se vrte; Kô gladnu hijenu da lešinom dražiš... I od tog moraš pomoći da tražiš!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bež’ s očiju, i opet ti kažem, Bež’ s očiju, ne vidila sveta, Laskanje nam tvoje dodijalo! Ljuti otrov jedovite guje Na nestašnog mišicu prosuti, Koliko ga zapleće u bedu, Pa opet mu viče: „Traži leka!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Čorbom od kupusa mažu decu drugi dan korizmeni, »da ih ne bi guje ujedale« (іbіdem); beli luk, koji se meće na ranu od zmijinog ujeda, treba staviti na k. list (ZNŽOJS, 14, 112).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde krkam i pijem, dok mi manastir u dolini obrasta aptovinom i kovragom, guje se kote u njegovim zidinama a paukovi pletu mrežu po svetim slikama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jesam li ti, bolan, govorila da ne činiš u neđelju kavge? Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu
Stade piska Markova sokola, kao ljute u kamenu guje; Marko uze svojega sokola, pak mu stade zavijati krilo i s ljutitim glasom govoriti: „Teško mene i tebe, sokole, lov
po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje.
do ramena brka, panuli mu brci po puškama, ono ti je Daničiću Buro; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje, kojih žešćih u Primorju nema.
ti sve braća rođena, svi izginut jedan za drugoga, ne pobjeći jedan od drugoga; žešćih guja u Primorju nema; ono su ti guje prisojkinje.
ljevši je od svake đevojke, ono ti je đever uz đevojku, ono ti je kurvino kopile, a na ime od Senja Tadija; žešće guje u krajini nema u Turčina ni u kaurina.
Prevari se, ujede ga guja, tj. napravi kobnu grešku. Prebio ga na tri polovine, tj. na tri dela. Đe su tebe guje iz potaje, tj. skriveni noževi (vila kaže guje da Musa ne bi razumeo).
Prebio ga na tri polovine, tj. na tri dela. Đe su tebe guje iz potaje, tj. skriveni noževi (vila kaže guje da Musa ne bi razumeo). 32 Đema je (možda) Jegen (Jeđem-paša) iz druge polovine XVII veka.