Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi. A udari kakav golo iz Bosne, traži večeru, traži postelju, pa, bogami, još i nešto drugo!
A moja reč neka je i tebi svetinja!... Lazar jedva dođe sebi. On sad vide da je na gujinoj rupi... Ali se puste noge podsekle, pa ne mogu da maknu... Stanko ga je gledao strašnim pogledom.
Nije tu čoveku stalo za njegovom glavom; srce se cepalo kao dronjak, a suze kamenile kad pogleda nejač gde stoji na gujinoj rupi... Puška je pukla u Šumadiji, upravo prva je pukla u valjevskoj nahiji...