Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mesto njiva i pašnjaka beše tu gusta šuma. Hrast do hrasta, grm do grma, a česte tako guste „da nisi mogao guju za rep izvući.“ A u toj starodrevnoj šumi beše ovde-onde pomalo krčevine poorape i zasejane.
— Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet? — I on!... — Pa, šta vele? — Mnogo vele!... Vidi se da su razmaženi!...
I ko mi to reče?... Zar on?!... Je li mogućno da sam ja tolike godine guju na svom srcu hranio?... Ujela me je!... I boli!... Juče...
To je Lazar. Pa šta je on? Dušmanin... Dušmanin koga treba tući u glavu kao guju... Ne!... Dušmanin koga treba najpre izmučiti najnečuvenijim mukama, koji treba da oseti svoj zločin...
Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!... I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ili nagoveštava sreću, govori nam i verovanje iz Žepče po kojem putnika, koji na svome putu sretne dete, devojku, vuka, guju i sl., čeka velika sreća, a ako, pak, sretne zeca, popa, babu, ženu sa praznim sudovima, onda ga čeka nesreća.
Radičević, Branko - PESME
Bog je tebi grom u ruke dao, Udri guju, oh, udari vraga, Da mu nije među nama traga. Ovo reko, dado pleći jadu, A onome crnom Beogradu, Pa udari na neku
divno dvoje Da ugleda — ništa više, Što na puste tope tvoje S toljagama udariše, Bi se bolan sav sledeo, Kakvu s' guju gazit teo! 23.
Silan Veljko, vatra žeravica, Svak' mu momak ljuta ubojica, Al je evo ljutu guju našâ: S njim se bije oni Raman-paša.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Dotaknem hleb, pa ustuknem, ko da sam guju dotakla! A ti me još pitaš zašto ne jedem. MAJKA PINTOROVIĆA: Za poslednjih šes dana, ovo mi je prvi put da sednem!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- U rastroj-čulu, nišući guju, sve u rasulu, trepte kupine. Gde mlin je preo, razroko svetle vampir-koprive u pređi sivoj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu devojačku, Ljutu guju ručkonošu?
Mlade voke vitoroge, I jarmove javorove, I palice šimširove, I zavornje bosiljkove, I bič — kosu devojačku, Ljutu guju ručkonošu.“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama.
“ Kad to čula lepota devojka, Ona ide u goru zelenu, Te premeće drvlje i kamenje, Dok je našla guju otrovnicu, Zaklala je zlaćenim prstenom, Utočila po kondira jeda, Ono drugo vinom dotočila, Pa ga dala svom bratu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kom kuća gori, taj bunu pravi. — Grm u nuždi bedem. — U nevolji je i miš junak. — Utopljenik i za guju hvata. — Kad čovek tone, i za vrelo se gvožđe hvata. — Kad gori krov nad glavom, ne misli se na svadbu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dođe na ono mjesto gdje je sad Carigrad, nađe glogov trn gdje se oko njega obmotala guja, pa guja peca trn, a trn bode guju; onda pomisli u sebi: „Evo ovo su dva zla“, pa pođe unaokolo razmatrati ona mjesta.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« A ti, sama čudovište, praviš to i od čoveka u koga se useliš. Stvaraš: »Umesto srca guju, Umesto duše bes, U oku divlji plamen, U ruci samokres.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ XXXV Mnogo li je zagonetno U prirodi što se stiče. Kad ubiju guju ljutu — Još se dugo ona miče. To trzanje samo trpe, — Ne razumu hladne stene.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice, kome Turci lože vatru na prsima, prinose guju prisojkinju, zabijaju klince pod nokte.