Matavulj, Simo - USKOK
bješe golem kovčeg, ozgo uglačan, sprijeda išaran rezovima; na bližem roglju ležahu njegove haljine, na drugom njeka guka pokrivena strukom.
Kostić, Laza - PESME
Al' ne čujem onog zvuka, zvonke jeke, mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti
— Koga takne Tvoja ruka, oko Tvoje kog prosuka, biće vredan toga struka, toga lica, toga guka, tih milina i tih muka, biće vredan, kako ne bi, — blago Tebi! Blago Tebi! Šta ću više?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dobijamo injekcije protiv tifusa, koje su, u ono vreme, bile vrlo bolne. Na trbuhu nam izlazi guka. Hodamo, po hodnicima, kao šašavi. U bolnici ima jedna zasebna dvorana, za epileptičare.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na sred Krstaca, pod jednim kršem, ugleda serdar nešto sivo: šćućurilo se, ne miče se. „Ko si?“ viknu serdar. Guka se pomače, pa se ispravi. Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: A i ne pitah te! Što ti vučeš tu nogu? ANĐELKO: Ne znam, nešto mi skočilo i poplavilo. Ovolikačka guka, a i gnoji se. Kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi... A što vi mene tako fiksirate?
A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava! (Zavrće nogavicu) JAGODA: Šta je to bilo s nolikim njegovim ranama?
Guka ko volujska glava! (Zavrće nogavicu) JAGODA: Šta je to bilo s nolikim njegovim ranama? ANĐELKO: Guka prepuna gnoja i sukrvice, saćeš da vidiš, potprištilo se, pocrnelo, ukočilo mi celu nogu, seva u prepone, ne mogu
STAVRA (dok ga Cmilja obilazi, gleda u Anđelkov grob): Gde li je nestala ona njegova guka? CMILjA: Ovo je stvarno kiša nad kišama! S leve ću ići kad se budemo venčali! A ti znaš, maco, da si mi bio drugi?
TANASKO: To je čvoruga onog matorog! MANOJLO: Zavrći tu nogavicu! Naravno, guka! Potprištila se, pocrnela, otekla! Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi!
Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen! MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ona dvojica ustadoše, ali se u taj mah plamen ustavi pred prozorom, te i Brne vidje da je to zapaljena guka na dugačkoj trsci. Srdar naglo otvori prozor i odgurnu trsku, grdeći, pa udari u smijeh.