Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Skoči Nikola olako bunovan i viknu. — Ko je to? — Naši smo! — odgovori neko spolja, a jednako gura u vrata. — Koji naši? — upita učitelj, promoliv se kroz prozor.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Priča se uvek morala svršiti „moralom“ koji ona uostalom ne interpretiše i ne gura mi ga pod nos. Nije bar nikad rekla nešto nalik na „ova basna uči“, ali je zato ipak volela da snažnija mesta istakne
Znam, jedanput drži on na krilu mog malog bratića. Dao mu sahat da se igra, a moj Đokica okupio pa gura ocu sahat u usta i dernja se iz petnih žila što on neće da otvori usta.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Laku noć, ča-Nićo! — odgovara mu brzo i tiho Šaca, pa gura tamburu pod kaputić, i sve brže pèrja. — A di smo to bili noćoske, sinovče, aj? Ko se to noćom u gluvo doba brije, aj?
uputstva — kad metneš pred nji’ da jedu, a ti ondak onog žutog furt češi rukom po leđi sve dok jede, halav je pa gura svud njušku i otima od drugi’, a kad ga tako počešeš malo, onda i oni stidljiviji dobiju reda i jededu...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ha! Zort! — Utrči on i posred njih, prosjaka, upadne. — Trzajte se. Tamo... prosjačka vero, bre! I počne da ih gura, rasteruje, dok on, u sredini, najbolje mesto ne zauzme. Neki gunđaju.
Miran da si, Bekče! A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega. I kad ih rastera da može on komotno, slobodno da sedi, ne dižući šajkaču s očiju i ne
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kroz sve one gomile žurno i naročito važno, zasuzila od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama,
Ja hoću o ja hoću, ja moram da idem po onim vrhuncima stvari, i sve me nešto tamo neodoljivo gura, a vidim skučen sam, jadan i slab sam za to i pun sam one mizerne krvi pandurske i onih odvratnih, nesvesnih i
kojih su nam se kosti prevrtale, uđite vi, ali bez onih koji nas mrze“ I taj glas iz groba, pun opomene i pun pretnje, gura je ipak i obazrivo vodi i mami onim svetlim i veličanstvenim vrhovima na kojima se udiše najčistiji vazduh ideala.
Afrika
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ugurali su je u sobu, kao što se tele gura kroz kapiju. U brzini, bili su zaboravili vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni,
Isakovič, koji je Kostjurina, i Kijev, sasvim drugače zamišljao, i kome je bilo mrsko da ga Ševič hvata za rukav i gura, u liniju, ni sam nije znao zašto, pomisli da je sve to, što se oko njega zbiva, kao da su dočekali Garsulija.
A ja onda čekam da čujem šta će reći, debeli, pamtilo materino. A Đurđe ni u nos, nego gura mene: Kaži mu, veli, da nisam ja Mojsije!
Familija koja je slinava nije familija, nego gura na leđima. Nema u Kijevu gospože Agripine, da mi drnjoče i kuka. Rosija igra i peva! Pa sa njom i ja!
Mlada je. Nije imala subštanciju, da završi život u bunaru. U trenutku kad to ču, Isakovič je bio počeo da gura gospožu Julijanu – uz reverenciju – na ulicu, ali pretrnu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Draga Padavičarka spavala je na crkvenom ulazu. Videh Luku Crkvenjaka kako je gura drškom od metle, ali ona nije htela da se digne. Onaj matori smrad zatvarao je apoteku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Na igrače staje, na sve strane trlja, gura; guraju se; igra kao na bilijaru i odbija se kao mandanelu — mantineli, — pa tako otskače. Tako se igra do ponoći.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— upita kelner, otresajući salvetom nevidljive mrlje sa stola. —Poboleva — reče mladi čovek. — A ti? Kako tebi ide? —Gura se... —Baviš li se još politikom? —Ne, otkako su poskupele novine!
— …posuti kristal-šećerom! Ne vidim ništa! — zacvili mladi kelner. — On se gura! — Oprostite, molim vas — obrati se šef sale Azri. Hoćete li biti ljubazni da se malo pomerite?
Povratka nema i ne može biti. Plava glavica njene kćeri iščezava u dimu: »Zar nije božanstvena?« gura majka nečija leđa za susednim stolom. A onda se žiri povlači da donese odluku i njih ponovo nema, čak ni među pratiljama.
Radičević, Branko - PESME
Naslonila je krasnu svoju glavu Na ruku, belu kao Alpa sneg, Al' obraz vidit ja ne mogu. Sad ona gura natrag vranu kosu, Njen obraz bled — to čini valjda mesec Što svoje zrake na nju sada baca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Cigo, kao i svaki trgovac, maniše robu, tvrdi da to nije za nj, dok je ne dobije za dinar-dva, pa gura dalje s Uraganom.
I on volio orahe, živa ljudska duša. KOLIKO JE SATI Danonoćno u borbi, bez predaha i odmora, gura čuvena Krajiška divizija od Aranđelovca prema Beogradu.
nove čizme, od njih više ništa dalje ne vidi i ne razumije, u ogorčenju zaboravlja da je to i njezino dijete i tvrdoglavo gura samo jedno te jedno: — Neću više i neću, eto mu njegovog djeteta!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On ćuti i češe se po glavi. — Kazuj, šta će mi to? Gde nađe pare? Neću ti ovo, neću! — I poče da baca i gura od sebe. On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža. — Jedi, jedi! — nudi je.
Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SELjAK I MAGARE Gonio seljak magare i na njemu klak. Magaretu ili je bio tovar težak, šta li, ele neće da ide. Seljak gura, ono neće; on udri, ono neće pa neće! E, najpošlje, on što će, te komad kreča te magaretu pod rep.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Tresne Anicu dole.) ADVOKAT: Fema je svalila. Anіmuѕ іnter amorem et iram vacіllat. Nequaquam (Gura je štapom). FEMA (na Anicu); Oćeš jošt, vile ušle u tebe, a? Oćeš jošt, ale te rastrgle!
FEMA (na Anicu); Oćeš jošt, vile ušle u tebe, a? Oćeš jošt, ale te rastrgle! ADVOKAT (opet je gura); Femo! A-ja, ne čuju. (Diže je). Dosta, šta je to? ANICA (ustajući): Jao, đavo te nosio, jao, flandro jedna!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„...i mogu ti reći da te varam u ogromnim količinama s jednim O! Čarlijem. Kad se nalazi na mom ramenu, obavezno mi gura njušku u uvo, i to sve, sa jezikom, na časnu reč! Najzad pravi muškarac! Umalo mi juče nije riknula Eustahijeva truba.
Sledećeg dana „Zanusi“ nam je priredio prvo iznenađenje — odskakutao je sve do suprotnog ugla kupatila i počeo da gura kadu nateravši je u klinč!
Otimačina! Sve se to nešto domunđava između sebe, sve se to negde gura, žuri, sve to vata jedno drugo kao davljenik Slamku za limunadu! Bogami!
Opa! „E, .nećeš bato!“ — mislim u sebi, sećajući se svog matorog kad gura vrata od stana u trenutku dok naplaćivač kirije drži uglavljenu nogu. Sad pazite koji sam ja šmeker!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tako deda pod tovarom, u kožuhu krenu starom uzletištu, na put plavi. Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi.
ima dana desetak, i Joci crni osvanu petak: prokašlja kao magarac stari, znoji se, gori, prosto se žari, uzbrdo gura temperatura.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
naježe, žene se stežu, školjke, no vojska je kneževa mekša no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandir se našao u čudu, gde će sa topovima na ovom uskom putu. Onda naredi da posluga otkači zadnjake i da ih rukama gura prema jarku sa strane puta.
— Ama, vratićemo se!... — Jadno mi vaše vraćanje, kada mi obraz oduzmu. Ajd ojs — gura volove jedna seljanka, da bi išli naporedo sa konjskom zapregom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Niko me ne gura po stanicama, svi mi kazuju put i smeše se, a jedan ugljar, s kojim sam proveo veče, potapšao me je po plećima i dvaput
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I staro i mlado, i muško i žensko, guši se, propinje, gura, tiska da me što bolje vidi. Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakrči ulica i svaki saobraćaj.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ona, ko drugi! Čunak joj promrzô. Pod ćebe moje zavlači se, brzo. Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom. Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I bojeći se da nije zadocnila, gotovo trči. Jednako gura čas na levu čas na desnu stranu svoju ovlaš povezanu kratku kosu na glavi. Čas pođe lako, umori se.
Stanković, Borisav - JOVČA
Nemoj glasno. Nemoj da te čuje! Možda ne spava, možda se probudio, pa da ne čuje larmu... (Gotovo je gura, te ova tiho silazi, pod stepenicama natiče nanule i gubi se levo).
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Dodade tiše: — Đorđe lumpuje? — Ti si se uplašio? — mršti se Aćim. Čađević ćuti i gura ruku u duvankesu. — Hajdemo da zovemo selo — ustaje, preko kožuha navlači gunj, uzima štap, Čađević izlazi za njim.
Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura mu glavu u sneg. Onda ga opet pusti: — Je l’ nećeš da pucaš u mene? — Neću... — krklja vojnik. — Živa ti deca?
— Nikola ustade i ponovo ga zatrpa senom. Đorđe gleda u mrak, a seno šušti od njegove drhtavice. Strah ga gura sve dublje u seno; a onda, uplašen da ga ne čuju vojnici što se svađaju sa Simkom, psuju je i prete da će im sve
Od nadošle snage. Krepko pođe u kuću. Milunka ga pristiže i raširi ruke pred vratima: — Sramota je! — Ako! — gura je. — Nemoj sad, uvence mu je kvrgavo kao tvoje. — I šta još? — I čelo. — Kakvo mu je? — Pa kao tvoje.
ljutnje, bez čuđenja što je Tola Tu, I ne vređajući se što on Adamu kaže „sine“, otvara vrata, nem prilazi krevetu, rukom gura Milunku, koja drži lampu dok Tola dečaku bez svesti gole grudi oblaže toplim rakijskim oblozima.
dlana golica čvorić, kao da hoće da se ukuca u dlan, i on ulazi u njega, putuje žilama, raste, ispunjava ga svega, gura srce pod grlo, više ništa ne čuje od lupnjave, a zna da je pod dlanom tišina. Napreže se da čuje.
Kako nije znao da se pred odlazak plače? On ne plače. Ustaje, vuče ruku za sobom. Pred sobom gura bradu. Otvara prozor i protura je napolje. Đorđe gleda za dečakom koji jedva nosi belu topolovu dasku.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ala! reče potom. Nema šale! Gura ti ovo k’o mećava! Ne čeka ni tebe, ni mene! Ne pita ni za Janka, ni za Marka! IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo
Pa izađe poneki put na pijac da pazari, gura se kroz onu gužvu. I kupuje tako bundeve od nekog seljaka, te izbira i odvaja jednu, koju mu drago, pa je raseca.
ne zna šta radi, nego u jeku inače nesnosnih odnosa Srbije i ove Dvojne Monarhije, kod koje se on nalazi na praksi, gura u ludački i po sve katastrofalni rat.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ko bi se setio da ga traži pod minderlukom? ČEDA (ščepa cilinder od Živke, strpa ga momku u ruke i gura ga): Idite, idite, u vašim je rukama sudbina ove zemlje. (Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite!
RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!
Krakov, Stanislav - KRILA
A odlučnost deluje na slabe. Izdvajaju se senke, koje neodlučno staju. Jedan prikupljeni, zbijeni red se vraća, i gura pred sobom ustavljene senke. Sve je jača rika: — Napred, napred... Sad se tek seća oružja u ruci. Natiču se noževi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda! VUK: Da nisi gladan?... ISAK: Gladan! VUK: A žedan? ISAK: I žedan, jest!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Solidni momci!... Na vas dvojicu se kezi budućnost. Nigde ženskih na zidu. Pazi, pazi! — gura laktom Kostu. — Nova odela obesili... — Njima slike ovde i nisu potrebne... Imaju svežu robu. A mi nesrećnici...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kiša me lema, Vetar me praši, Deca viču: „Bež’, eto ga, Sad će t’ ujesti!” Troger me gura, Marger me tura, Birtaš neće da me služi, Svi me teraju.
Gospoje nemam, Frajle me neće, Kojekakve drolje neću, — Moje nevolje! Majstor me gura, Hauskneht me tura, Birtaš neće da me sluša, — Jao nevolje!
Tur mi se para, Čizme imam stare, Na kaputu ni dugmeta Nemam nikakvog. Marker me gura, Kelner me tura, Sokačica čorbe ne da, — Teške nevolje! U vezi sa pretposlednjom strofom ove pesme (v.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad najzad u panici ponovo otvorim oči, vidim da ga drži za mišicu i da ga gura prema ivici stene kao da hoće da ga baci u vir.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja! KATA (miluje je): Pa kaži, čedo, kaži nani svojoj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Govorilo se da pri ručku i večeri ona deli jelo svima. I da u kući ima na tri mesta kasica, i da frau Roza svaki čas gura nešto u njih, a kad se pokaže neka potreba, veli: Danas ne može ništa biti, ključa na kasi nema, daće Bog, sutra.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti Ture bure valja, niti bula Ture gura!
lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti Ture bure valja, niti bula Ture gura!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako da bez neba cvet procveta? Pođe mališan dalje. Kroz kamene klisure ulica bujica ga ludi nosi, pritiska, gura, o kamene zidove lupa kao da je šljunak neki... Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Malo posle eto ti i Manulaća: vodi ga majka i gura ga da se i on uhvati i da igra. On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri ga da igra.