Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I izvi se zvuk i zatreperi nad glavama njihovim. Ali, iako beše setan, on nije duše slamao... Čudni su zvuci gusala! Oni cy kao ranjenik na samrti, koji te izdišući preklinje da ga osvetiš... Stanko zapeva.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i ponižavanja.
Posle propasti Srbije 1915. godine mnogi su Srbi mogli podnositi samo tužnu i monotonu ali umirujuću muziku gusala, muziku koja može postati energična, pa čak i besna, u žalosti, pod rukom guslara koji je obuzet uzbuđenjem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Karlo Lotarinški međutim bio je već sklopio primirje i po logorima Srba otpoče, još istoga dana, dreka uz jeku gusala, lelekanje i điskanje u kolu.
Radičević, Branko - PESME
Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno! U potaji ruža mlada cvala, U potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve nestalo, a trn je
Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!
“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže,
Da vam kažem nešto od nekada; Nije malo, nije ni veliko, Al' je nešto što još ne zna niko. Čujte zuke moji sad gusala, Pa ko oće, neka reče: vala.
Kostić, Laza - PESME
uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih sramnih zala osvetnica, — jeka od gusala. Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam?
Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Guba ga razgubala! Da bog da i moba božja, volovi mu ne bukali, konji mu ne hrzali, djetinji i od gusala glas mu se u kući ne čuo, ako bog da! — kune se nepoznat krivac kad se „čine amini“.
Ćosić, Dobrica - KORENI
u podrumu? Ponovo napuni usta zrnastim snegom. Tek kasnije, kad mu se disanje utiša, Nikola ču jaukanje gusala i Mijatov glas u stajskoj sobici za sluge. Ja nisam potkornjak da oborim hrast. Izvori presušuju.
Možda se ona vratila? Starac se brzo diže i pođe u sobu, Mijatu. Otvori vrata i stade. U sobi je mrak, gust odjeke gusala. — Da li se Simka vratila? Mijat ga ne ču, zanesen pesmom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
humke dece otadžbine ove Što su svoj život kao bulke dala Za staru mis'o i granice nove, Za prošlu slavu i reč sa gusala.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
je sve besmislica: i njegovo nekadanje silništvo i protino junaštvo i osve– ta, i Lazar i Murat, i cika pušaka, i jeka gusala i laute, i brda i Kosovo...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala. Haj, da je širih puta il’ staza Međ’ narodima razna porekla!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala jasnih Zazvoni silan glas. I priliv titanske snage napregnu njegove ruke Kô žile nemejskog lafa, jer gusle slobodu
Šantić, Aleksa - PESME
I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh dana Sa nebom ljubi tvoja gorda kruna. 1911. OTADžBINO, GDJE SI?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u XIX veku kao i u ranijim vekovima, i u ustaničkim logorima kao i u hajdučkim i uskočkim družinama, kroz bolne zvuke gusala i kao nož oštre i zvonke deseterce odjekivao je kroz kneževu kletvu neumoljivi poklič otadžbine: Ko je Srbin i srpskoga
i nemilost Turcima, vešana na čengele, nabijana na konje, pljačkana i sramoćena, sirotinja raja je kroz pesmu i zvuke gusala izlivala srdžbu uvređenih i slala svog nepobedivog junaka da deli megdane „od istoka pake do zapada“, da kažnjava
kao što se tuda već zovu, slepačke) pjesme niko drugi i ne pjeva osim slijepaca i, po Bačkoj, đekoji žena (koje bez gusala pjevaju).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I svirala pukla većma li veseli od Davidovih gusala? Lakom slušanjem slatka glasom zabuša i ovaj po malu seti se, zinu, napuni se vetra i produži se te u malom slogu mnogo