Jakšić, Đura - PROZA
Među ostalima beše jedna o padu Sentomaša: Beše noć. Plamen je po nebu lizao. Nije se videlo zvezda ni meseca. Gusti oblaci dima skrivahu ta nebeska kandila da se tim bolje pokaže divlji elemenat, koji u besu svome sve proždiraše što je
pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca. Gusti, sivi oblaci prekriliše horizont, jedan drugog potiskujući izgledahu kao kakve tavne slike nemirnih sanova il’ kao
Jedno je na njoj bilo što se meni dopadalo, to beše belo kao sneg lice, koje su gusti pramenovi crne kose kružili, i, posle, jak i krepak stas, koji je tako gibak bio, kao mlada trska koju bi čovek mogao
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Opali tobdžija te jednoga bela hata pogodi, a lako je pogoditi, jerbo su konjici turski bili gusti kao šuma. Kako naš top puče, a naši se vojnici trgoše natrag, dok dole povikaše: „Naš je top, naš je top!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pritegoše uprte, pa se odvojiše. Gusti lug ih brzo sakri od njihovih drugova... Hajduci uzdahnuše duboko i oboriše glave. — Kao da mi rođeni odoše!
Kara-Đorđe naredi te puče i treći top... Pošto se grmljavina prolomi, on pogleda na onaj gusti čestar levo... Najedared zatutnji nešto... zazveketaše sablje kao po nekoj višoj zapovesti, i puške turske umuknuše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mora biti da se s njom rodio. Čudno ona odskače na mladom licu usred koga sjedi malo kukast nos, a pod njime maleni gusti brčići koje je on na obje strane raščešljao, te su na krajevima rastreseni i širi nego pod samim nozdrvama.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ja gledam i poredim sa sobom, pa počinjem osećati neku zavist prema onoj lepoj, svežoj glavi, na kojoj ponosno stoje gusti crni zalisci, dok se moja kosa sa svim proredila te se sjakti ćela, a obrazi mi se sparušili kao trula jabuka.
Afrika
Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što je između prave prašume i reke, i koji prašuma osvaja odmah svojim lijanama, vrežama i papratima,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima dosta visokih i jako razvijenih ljudi, kod kojih su naročito karakteristični kratki, gusti brkovi. Prevlađuju smeđi; kao da ima više plavih no garavo-crnomanjastih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Velika dubina reke i gusti vrbaci, iza kojih je bilo, sad, sivo, mutno, kišno nebo, zjapili su pred njihovim očima, kad bi se zagledali onamo kud
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kroz gusti dim jeftinog duvana, zadah piva i vinjaka, znoja i prašine, treštala je pakleno ozvučena pesma: »Oj, živote, moja tugo,
Matavulj, Simo - USKOK
I otide te otvori vrata koja bjehu do dvornice. Janko s vrata kroz gusti mrak osjeti zadah vlage i truleži; ali kad Murat otvori kapke na dva prozora, onda se ugodno iznenadi.
Radičević, Branko - PESME
Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.
Ovo reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti. Veruj, brate, svaki ljuto laže Ko god ovde za Pegaza kaže Da se samo amrozije sladi, Ne — i trave kâ druga kljusadi.
“ Začuo se kroza mrak taj gusti, A ja pipni, pa onamo kroči, Pa protari, pa izbulji oči, Pa posrni, pa pipni opeta, Beči oči, ao tamo kleta!
22. Ovako dani gonili su dane, I najteži je nek mi bio rad, Od ljubavi su blagodatni grane Na mene dole slale gusti lad; I jošte su mi ruže odabrane Po znojnom putu prostirale slad, — Al' najedanput burni vetar punu I sve mi ruže
— dođe već i pladne, Sunašce zađe — eto nojce ladne, Po dola već se i po brdi spusti, I brda, dole, pokri mrak njen gusti.
“ Te skoči brzo, i lati se gore. Tu mesec sakri onaj oblak gusti, Debela tama naokolo s' spusti, Pa zato moga ja razabrat samo, Da neki ljudi slegoše se tamo I žubor beše i trajaše
“ — XI — Zaš baš danas konji(c) pusti — Beže stene i drveta, Beže kraj njeg' luzi gusti, Ma ne beži misâ kleta, — Zaš baš danas? — sve jednako, To ga muči, to ga mori.
Ja mislim tebi da idem tam', Sunašca ranog sije plam, Doline gusti beže mraci, A poje šilju stroma zlaci; Kristalni vrelo vije tok, Ja preko njega kušam skok.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nestalo je međa, granica. Sve je jedno. Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka, razgovor
Kostić, Laza - PESME
Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara? sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kod trećega topa ne nađosmo nikoga. Ugledasmo samo kako se sa mesta gde je drugi top diže gusti dim. Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogled sa huma na selo i okolinu beše čaroban, zanosan. Pod njima se zelene gusti zreli voćnjaci, treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te
Sunce je selo, navlači se mrak... po nebu snuju gusti oblaci, skupe se u veće grupe, pronesu se tako zajednički nad selom, pa se opet, tamo na kraju svoda, razdele i
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne predmete, poređane okolo. Ne vidi se lice nijednog radnika, no čuje se mnogo....
Da bi olakšao duši, koju neprestano tištahu neka teška osećanja, navali da puši... Kuljaju i kolutaju se gusti dimovi, kao mali oblaci, pred njegovim prozorom, u koji su udarili zraci mesečevi, te mu kroz gust duvanski dim na lice
Po nebu jure i snuju čas gusti i crni, čas rastresiti i razvučeni zagasiti i beličasti oblaci, silaze nisko, nisko, zakačinjući počešće najviši deo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tetka nije znala da od brijača Dlaka na čoveku samo jača ... I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ... Od uha do uha raspeti brci Kakve nose šoferi-Grci, Ilija Birčanin, Stanoje Glavaš!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Maločas ste mogli nazirati sunčanu svetlost a sad su gusti oblaci zamračili sunce i evo krupnih kapljica plahovite kiše što počinje padati na morsku površinu i koje odavde
Rakić, Milan - PESME
Njih danas, Gospo, gusti korov krije, A mi, sa našim sitnim navikama, Živimo mirno dalje, blago nama, Kao da nikad ništa bilo nije...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Naramajući pođe Imbro naprijed; ne šće svrnuti u goru, kao onaj što ga izvuče. Dim gusti srete ga. Još bi zagrmjela po gdjekoja; čuktalo se siktanje noževa, pokliči i ječanje.
zametnuše, ali nikako novijim vremenima; smiješan im bješe pop-učitelj, domaći „svjetilnik“, koji je žlje rasvijetljivao gusti mrak pod očevim krovom; smiješno im je bilo skučeno znanje i olako ocjenjivanje svijeta i novijeh prilika u svijetu koje
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk. U njoj nema kapi koja glavu leči I bolne ruke zgrčene u luk.
Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah. U ZIMSKI SUMRAK Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja, Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ono su ti gusti legioni Mihaila prvoprestolnoga. Ja njegovu prinadležim liku, onde mi je blaženo žilište, onde mi je slatko
Koleblju se gusti legioni ka po ravni sazrela žitija koja kosu k pogibiji bruse kad ih ludi uzmute vihori. „O zavisti preotrovne
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
najpre na dubokoj modrocrnoj rupi više sise i na mutan jedan jesenji dan u rovovima močvarne Mačve, kod sela Štitara... Gusti, zagušljivi i smrdljivi zeleni dimovi obavijali su rovove pa se utvarski vukli, vitlali i povijali pod pobesnelim vetrom
Nastade mrtva tišina, i sve se netremice zagleda u svedoka očevica Đoku Evstatovića, koji će eto sad onaj gusti veo tame sa strašne tajne da otkrije... „...
A zemlja podrhtava i lepo se čuju topovi... To su naši topovi... Bezbrojni, gusti, pravilni lanci naše pešadije napreduju, evo ih spuštaju se, ulaze u samu varoš...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se mogli zakloniti čitavi bataljoni.
Beše skoro ponoć. Po nebu jure crni i gusti oblaci, otežući se u duga i široka povesma, a vetar duva snažno, te uvećava ono usamljeno šuštanje i brujanje šume, koja
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i kasnije Miodrag Pavlović, ovakve ritmičke postupke u Sterijinoj poeziji: I kao pečurka, u kalu začeta, Prsnu o gusti, tvrda groba mrak.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kod Zejtinlika grmele su strašne eksplozije bombi, i naskoro je izbio gusti crni dim zapaljenih benzinskih buradi. U gradu su bežali po ulicama preplašeni Jermeni i Grci, i sklanjali se u tuđe
— Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli dim čitava tela lete. — Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi. Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja tek ovde vidim da je veliki deo gore koja ograđuje reku u stvari njena pitomost, delo ruku njenih seljana. Taj gusti pojas rastinja, što je između prave prašume i reke, i koji prašuma osvaja odmah svojim lijanama, vrežama i papratima,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mestimice oblaci dima su tako gusti da su jasne sunčane zrake jedva probijale kroz njih. To su dakle Turci popalili sva sela u niškom pašaluku, koja smo mi
Imao sam šta i videti. Na 200 koraka od šanca kuljali su iz šume i iz jalaka pred šumom gusti, gusti redovi Turaka i dok su ih druga njina odeljenja s visa potpomagala jakom puščanom vatrom, ove se kolone ustremiše
Imao sam šta i videti. Na 200 koraka od šanca kuljali su iz šume i iz jalaka pred šumom gusti, gusti redovi Turaka i dok su ih druga njina odeljenja s visa potpomagala jakom puščanom vatrom, ove se kolone ustremiše brzim
»O, bože pomozi«, povikaše seljaci u mojoj okolini. I još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i gusti redovi neprijatelja prolomiše se; bele čerkeske zastave ukrstiše se, padajući zajedno sa svojim barjaktarima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Gde su? — viknu neko. Okretosmo se u pravcu varoši... Vidimo samo kako između kuća prvih ulica varoških vitlaju gusti mlazevi prašine. Jahači su sa starta poleteli.
Bojić, Milutin - PESME
Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao. Ulicama pustim gusti sneg se slaže, Iznad kuća dršće lik tuge i straha, A gradom prepunim samrtnoga daha Odjekuje tupo bat tuđinske
Ćipiko, Ivo - Pauci
” Svršetkom raspusta, zdrav i miran povrati se u Z... Ona ga dočeka srdačno. Prođoše jesen i zima; gusti zimski veo ne zastiraše mu pogleda; u njenim plavim, nepreglednim očicama gledaše odraz svojega žića.
Hladna, gladna zima primiče se i natjerava sve živo u brigu za hranom. Nad kućama zastaje gusti dim i zastaje vazduh, dok vjetar ne du'ne da ga raznese kroz ogoljela stabla dalje iznad, sela.
Kad je došao blizu mora, osvrne se, — polako zviždne. Povrh njega je gusti maslinik; tu se oni sastaju. Isprvice strpljivo čeka i — gleda u noć.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tako su razbojnici dolazili odozdo uz lestve, a da ih naši ne primete, sve dok se njihovi gusti obrisi ne bi presuljali preko ivice nazubljenog zida i dok ne bi, divljački vrišteći, nasrnuli sa podignutim sekirama.
Okolo izgužvana brda, bez rastinja, gola i sura. Iz pukotina na stenju izbijaju gusti pramenovi pare. Negde na sredini ravnice treba da se dogodi naš susret, ali njega još nema.
Uđosmo u veliku dvoranu sa dva reda teških hrastovih stolova i klupa duž zidova. Svuda se širio gusti miris zapaljene smole što je kapala sa luča. Tamo su već bili svi značajniji ljudi Kule.
U nozdrvama mu gusti smolasti, lepljivi miomiris, malo otužan no lepši od svih miomirisa sveg cveća i sveg drveća na zemlji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži. Pram njegove guste kose Jecajući vetri nose I gde pade, krsta kije, Gusti bršljan da se vije. Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . .
I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug. Sve slavi proleća dan.
1888. NIMFA Tamo gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena
A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i pesma grmi, i život treperi mlad... O pojte sumornu pesmu, o pojte pesmu O tuzi, S uzdahom ja
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
što su nosili uza se, u novcu ili nakitu, ili su pucali, zastrašivali, ranjavali, pa i ubijali, i sami bili ubijani. Gusti vojvođanski kukuruzi, to se zaboravilo, imali su vrstu letnje hajdučije.