Jakšić, Đura - PROZA
a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on pogleda, a ja se osvrnem
Šta sam mu ne to moga odgovoriti? Šta sam znala raditi? Ljubila sam mu ranjene grudi, gustim pramenjem kose moje brisala sam krv s košulje mu, plakala sam, jecala sam... Oh, bože moj!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dokopaše da Luki Lazareviću dadu konjicu. On će zauzeti levu stranu bojnog poprišta i sakriti se s konjicom u gustim čestarima.
Afrika
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila. Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum.
oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.
Sve je tako čudno u ovoj arhaičnoj zemlji. U poto–potoima, močvarima obraslim gustim biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na
Žene upotrebljavaju kanarise neobično velike i šarene. Šaljemo ih po vodu. Kako je voda tu, pokrivena gustim zelenilom, mnogo ptica leti nad ovim seocetom.
Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem. Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Temišvar je bio čuven, tada, i po ljubičicama, krupnim, modrim, a gustim po grobljima, koja su bila velika. Iza tih grobalja, unedogled, videla se samo ravan i zelena trava.
Taj mladi kicoš, sa crnim, gustim, obrvama, nije ličio, pri ispraćaju Isakoviča, na gavrana u franceskom fraku, nego na neku pokislu svraku.
Kao da je bilo i manje, nego pre, mlado. Njene oči nisu bile više onako radosne, nego su, pod gustim obrvama, kao crnim gusenicama, koje su bile srasle, crnile se, divlje, krupne, tamne. Usne su joj bile crvene i mirne.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
danas pokrivaju tek petinu Šumadije; zatim su iščezle mnoge baruštine koje su bile po dolinskim ravnima, naročito u gustim lugovima. Površine za obrađivanje postale su prostranije za sedam ili osam puta.
Pogrčavanje Slovena se vršilo jedino u južnim oblastima, gde se Sloveni dodiruju sa gustim grčkim stanovništvom. Uzrok nije u tome što bi Grci bili narod fizički jači i plodniji, jer su Sloveni snažniji i više
Pošto je u središtu istočnih Alpa, ova oblast ima tipsku alpijsku klimu sa zimskim i jesenjim maglama, vrlo gustim i vrlo hladnim. Pada u oči da su sva naselja na kupama od nanosa.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kosa mu se spustila u gustim svilenim burmama na čelo i uz vrat, pa mati i sestra Lenka rado bi se, prstima u njoj spletajući, igrale i milovale.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
su žene sa decom, i psi, trčali duž obronka strme obale, jaučući i plačući, sve dotle dok se oba čamca ne izgubiše u gustim vrbacima, iz kojih je dopirala posle promukla pesma.
Naslonjenog uz neko stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela, ni znala, dok joj ga Aranđel
Među njenim gustim drvećem bili su šančevi Francuza, sa dva topa. Pred tom obalom videlo se jedno tamno ostrvo, zaraslo šumom, koje je
Vozeći se, pod gustim hladom i polumrakom šumarka, kroz popaljene trske i travuljine, slušao je u daljini lavež svojih pasa, što su plašili
po površini zemaljskoj, nebo bilo sasvim mračno, bezdano i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna, visoka i zvezdana.
Milićević, Vuk - Bespuće
Mašina izbacivala snažno i dahtavo paru, u punim, gustim i debelim dušcima i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom
I dugo poslije toga, podnimljena rukom, dok se slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom prođe jeza.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kuće sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored kuće teče sa visokim topolama, mladim vrbama, brestovima i mekom,
sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored kuće teče sa visokim topolama, mladim vrbama, brestovima i mekom, uvek
Osvetljena prostrana polja, blage udolice, reka i potoci s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj tih i kô balsam noćni miomir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Napućivši usne, da mu se nos izgubio među gustim, potkresanim i nakostrešenim brkovima, ošinuo je znalačkim pogledom ceo front.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Okolo drveće beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi ispod njega.
Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom. Najedared sokak se pregradi gustim, neprovidnim, ogromnim oblakom prašine, koji se približavaše šetačima. — Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. — Ništa...
dan, vladaše velika tišina u celom selu; tek po negde zalaje besposlen pas, ili grakne vrana, tražeći hrane pod ovim gustim belim pokrivačem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom, i ledom, smešeći se, mirim sve što se zbiva. I, tako, bez veza, stiže me, ipak, rodna, bolna, jeza.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Rukovaše se, pođoše jedno pored drugog, on sve poluokrenut njoj, i brzo ih nestade za gustim žbunjem. Detetu ostade u pameti samo slika njihovih gotovo sastavljenih glava koje plivahu tako, jedna drugoj okrenute,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dopao mu se onako mali, dežmekast, sa jako potkresanim i zabrijanim gustim crnim brkovima, koji su izgledali kao dve debele pijavice ispod nosa.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na plodištu se naročitim gustim mrežama hvata i sama ikra ili mlečac, ali to samo u velikim dubinama. Majušne larvice, odmah čim su izašle iz ikre,
Oni ni danas ne primaju tvrđenje prirodnjaka, kad ih ovi obaveštavaju o tome šta su u stvari ti mali stvorovi koje oni gustim mrežama love na stotine hiljada i milione komada kad tome dođe vreme.
I prvom prilikom, po tamnoj, burnoj i kišovitoj noći one nagrnu na taj izlaz u gustim masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno krenu ka moru, savlađujući pri tom
Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita niz reku njenome ušću. S toga je, pri takvim oktobarskim, novembarskim i decembarskim noćima i neverovatno
Pri pomenutom silaženju jegulje u gustim masama niz reku, ova postupno postaje sve šira u koliko se stiže bliže ušću. Dotadašnja slatka voda počinje se menjati i
Ostrvo je pokriveno velikim, gustim šumama, sa jezerima vulkanskog porekla. I ostala ostrva, sa njihovim živopisnim vulkanskim bregovima i uspravnim
Ishranivši se tu, tunj u gustim jatima produžuje putovanje u pravcu severa i ulazi u vode oko Azorskih ostrva. Krajem avgusta i početkom septembra on
Rakić, Milan - PESME
ORHIDEJA Kad sam te vid̓o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
čudo visoka čela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih očiju, sa jasno izvedenim do na kraj čela dugačkim obrvama i gustim kao sen trepavicama.
Gotovo slep, poguren, duge, od duvana i čibuka gotovo žute brade, i obrastao gustim belim dlakama oko očiju i obrva. Trese se od starosti i jednako se muči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod
Pušta da joj se pri sagibanju sve, i pleća, i kukovi, ocrtavaju, da joj se teška kosa u gustim kurjucima na vratu zavaljuje, te da se ispod njih sasvim jasno pomalja svež i ružičast, kao naliven vrat.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Na, izbroj! — ispruži ruku s teretom. Jedan drugome izubadaše oči šiljatim, gustim pogledima. Koliko mi je zakinuo? pita se Vukašin samo radoznalo. — Izbroj! — Verujem ti. — Pare su za brojanje.
Otkako joj ga je jutros dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i crnih očiju, taj osmeh je isti i kad je sama u poslovima i kad njime sreta Đorđa i Aćima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine XIX veka one koja će ostati kao najbolja među godinama ustanka, jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedan tip predratnog praktikanta, mršav kao čibuk, istegnuta lica, u crnom izlizanom kaputu sa kratkim rukavima, sa gustim crnim maljama po rukama, prevrtao je očima i kreveljio se.
se ovom živošću pa se prgavi i praska inžinjerski pukovnik, mršav, visok, sa neobično dubokim i tamnim očnim dupljama, gustim i dugim veđama, oštrim brazdama po licu i prebačenim jednim pramenom kose preko ćelave glave kao tikve.
Osećao je Mitar u samome grlu kao da mu se od rođene ženine kose neki beskrajno dugi pramenovi sa gustim medom izmešali, te ovu kosu sa medom guta on neprestano i ne može da proguta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
VIII »Šta ovo bi sa mnom ?« — pitaše se Đurica dvadeseti put, ležeći na mekoj rosnoj travi, pod zelenim i gustim natkriljem bukova lisja. Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja.
Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda njega gde sedi, sa prebačenom puškom preko krila... Ona se ne začudi, ne iznenadi se, samo joj srce
u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz jarugu, dok ne okrete rekom duboka korita, koja beše obrasla gustim šibljem i vrbakom. Za njim, sve u stopu, trčaše Stanka, pogledajući češće u levo, otkud se čulo vikanje i pucnjava.
kotlina, u kojoj su bez ikakva reda razbacane bele, ćeramidom pokrivene kućice; one vire i jedva se raspoznaju u gustim šljivarima i voćnjacima, belucaju se njihovi zidovi i crvene obasjani krovovi kroz gusto zeleno rpanje voćnjaka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I još danas mi je pred očima slika njegove glave bez kose i divnog čela nad gustim obrvama kroz koje su svetlucale njegove duboke utonule oči, svetleći kao mesec kroz iglice starog bora.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
To se sve lepo čulo i razabiralo; no čeljadi nije se moglo videti, jer su bili zaklonjeni u gustim maslinovim krošnjama i gomilama. Masline rodile; isporedale se jedna do druge i više i niže.
iz sultan—Ahmetove česme, — ljupke, mermerne, ukrašene zlatnim natpisima, arabeskama, kolonama, mozaikom, pendžerima sa gustim rešetkama, sa narezanim kupolima pravoga hrama u kome živi, žubori, pevuši u noći čisti izvor bistre, pitke vode.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na površini zemaljskoj, nebo bilo sasvim mračno, bezdano i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna, visoka i zvezdana.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila. Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum.
oči čijim je pogledom on teško upravljao, bile su tople kafene boje; kosa, neobično crna i duga, padala je niz čelo gustim pramenima.
Sve je tako čudno u ovoj arhaičnoj zemlji. U poto–potoima, močvarima obraslim gustim biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na
Žene upotrebljavaju kanarise neobično velike i šarene. Šaljemo ih po vodu. Kako je voda tu, pokrivena gustim zelenilom, mnogo ptica leti nad ovim seocetom.
Ne vide se više kraj obala krokodili, ni ptice i majmuni u granju; niti kolibe zaklonjene gustim drvećem. Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Ura!“ Šumor ljudskih glasova približava se sa sve većom žestinom kao talas trećak i najednom se prolomi i oko nas. U gustim redovima nastupala je ruska pešadija.
Sećam se... sneg je rominjao. Suve snežne pahuljice vejale su u gustim rojevima, zaklanjale svetlost i šušteći padale kroz ogolelo granje... Neki prozori na kućama bili su otvoreni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu hladna inja.
Bojić, Milutin - PESME
Ozbiljnih čempresa nežna šaputanja Priželjkuju šumor kaktusa i palme. A pod gustim hladom nerandžina granja Mladi ljiljan peva bogočasne psalme.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I onako veselo, nasmejano, izlazeći iz kapije, trčala bi vijući se i šibajući dugim, gustim kurjucima po leđima sva zajapurena, srećna, znajući kako joj to lepo stoji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Povrativši se s praznim krtolom, nastavi branje na drugome stablu. To krošnjato stabalce, s gustim isprekrštenim granama, bijaše rodilo da se ispod sočnoga ploda savijahu grančice.
Čisto u oči ne može da ga vidi, jer su upale i zakriljene gustim, debelim obrvama. Starcu, već iznemoglu, držeći trstiku u ruci, drhće ruka, pa kad, mu dolija, prihvati trstiku obema
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čedo proletnjih, blagih dana, Jednom sam vidô, cvetak mlad, Pod gustim krovom brsnih grana Što grade dubok, mračan hlad.
1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor.
Stanković, Borisav - TAŠANA
dvospratne kuće sa čitavim redom soba, vidi se samo kraj od nekoliko Tašaninih soba, čiji su prozori gotovo zapušeni gustim rešetkama. U te sobe penje se stepenicama. Niže stepenica vidi se Paraputina kućica.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prvi od trojice, doktor Mirko, jedan od najuglednijih građana varošice, eo ga tamo pod onim gustim bršljanom, sa ženom i sinom, i bez potomaka.
Žene s lupusom lepo izlaze u svet, pod gustim velom... Dobro je ovo, zasada. Ali kad se više razjede, moraću se zazidati u ovu kuću, u moju dragu kućicu...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na proplanku Žutom bez prilaza Kamen po kamen muze Poji žedne vukove Gustim kamenim mlekom Što se u sedam duginih boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka rastu KOVAČNICA SVETOGA
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sklonismo se ispod maslina, ali voda se cedila kroz rastresite grane. Zažališe vojnici tada za svojim gustim šumama. — Ko se kod nas sklanjao još ispod vrba! — govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina.
Iza brega na kojem smo, stajali su pešaci u gustim redovima, sa već nataknutim bajonetima na svojim puškama. Počeli smo odmah sa osmatranjem.
Čuju se i mitraljezi. Sa male uzvišice, gde nam je osmatračnica, opazismo kako neprijatelj naleće na selo u gustim redovima, koji se valaju kao talasi jedni za drugima.
Zašto ovo? — upitah se, u nedoumici. Ali, kad videh kako ih oficiri brzo svrstaše i kako svi kao jedan u gustim masama poleteše ka našima, bi mi sve jasno. Pešačka paljba sa naše strane kao da pomahnita.
Bili smo rano na nogama. Još od same zore počeli su da gruvaju topovi. Bugarska pešadija nastupala je u gustim masama ka Svetom Iliji kod sela Banice i navaljivala na naše desno krilo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— začudi se Jovanče. — Doći da vidiš. Jovanče se spusti u Jarugu. Ispod nagnute stijene, zaklonjena gustim žbunom crnoga graba, kukrike, zijevala je poširoka tamna rupa. — Šta to kopaš, majstore?
Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući. Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove tišine, žapci, kao po nekoj komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek tada trza se Mane i gleda oko sebe kao da se pita: otkud on čak tu?!