Jakšić, Đura - PROZA
Glas mu je nekako trostruko izlazio iz debele guše. — Živa ili mrtva, — vikao je na skupljenu gomilu, — danas ga moramo imati!... Onaka čoveka on da ubije!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno. Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate
Afrika
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale? Škola im je došla do guše, tamo im deca uče da puše! I kino ih sve više kvari jer prikazuje ljubavne stvari.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Neko mora i da krmani! - rekao je, iako je skela bila zaglibljena u mulj do guše. Naslonio sam se na ogradu i pogledao ga, a zatim smo sve troje bacali kamenove u vodu, i kao i uvek kada sam se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
tako da se gušila, njoj se učini da joj voda i blato ulaze u gojazno mlado telo, puno okruglina, i da će joj doći do guše, da je zadave.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njegova familija bila je najžilavija od svih porodica koje sam ikada sreo. Ostajali su ukopani u zemlju do guše, i pored toga što im, kao i svim ostalim Hercegovcima, nikada nije prijala otužna voda iz arterskih bunara od koje
Radičević, Branko - PESME
Slavlji poju, zorica se beli, Danak jasni od nojce se deli, Sunce sjaje, ritine se puše, A po glibu žabetine guše.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...“ I suze, kašalj — počinju da je guše. Dede sad kaži mi toga, koji bi tad na tebe mislio? Ko bi smeo da joj kaže: — Nano!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
u pet sati MEDIN OGLAS Mrkonjić Medo iz Gluve Dolje, zverka mekane duše, moli pčelara za nauk mudri kako se pčele guše. Savet se hitno prima pre nego dođe zima. JAZAVČEV OGLAS Ozbiljnog druga Jazavac traži da dele krasan stan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Cele je noći vrilo od pucnjave, a vojnici se ukopavali sve dublje. A kada dođe zora, ukopali se i mi i oni do guše, pa niko da makne. I gde se ko zatekao tada, tu je i danas. Vreme je sporo odmicalo.
Pored osmatračnice prođe poneki pešak, mokar i kaljav do guše i zamiče u selo, tražeći duvana za sebe i svoje drugove, ili što za jelo.
Mi pucamo više zarad morala. Zasipamo celu padinu, ne bi li ga slučajno našli. A mitraljez i dale cikće. Naši se guše u ropcu, onako nezaštićeni, na otvorenoj poljani. — Eno ga! — povika komandir. — Nišandžije, napred!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jedva sam mogao koračati kroz tu masu slavnih ludi što me okružuju i guše se ko će se progurati bliže meni. Čak se neki i zavadiše oko toga, a čuli se i prekori onima što su dugo uz mene.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Dve stare torokuše Tisuća i Hiljada, vek se čitav roguše, Vode sedam džihada, Al iz blata do guše Neće izaći nikada. Hiljada i Tisuća: Podanice bespuća.
Rakić, Milan - PESME
svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći Vezivao sve rastavljene duše!
O, kako te žalim! — gle, suze me guše, — Oličena sudbo svih života redom, Tebe, braću ljude i sve žive duše, Jednake pred opštom neminovnom bedom. Podne.
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku, U kutima tajnim nežne tvoje duše.
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da je i ona, onako slaba i uska, kao brani i štiti od navale svatova, koji, zbijeni na kapiji, počeše da se tiskaju, guše, jer, niko pre nje nije smeo da uđe.
Pandurović, Sima - PESME
naše jednoliko vreme Bezbojno, sivo, i u njemu duše Skomračne, sitne, pakosne i néme, Što se u ropstvu svoga straha guše.
Ove noći, kobne, lepe, Mnoge duše Ćutom strepe, A tople ih suze guše. Ove kobne, lepe noći Trepte zvezde U samoći, A glasnici smrti jezde.
I nek padne S duše Bolne, jadne Teret strasti, nemira, što guše; Jer su gadne Zore bez svanuća, Budne noći nemoćnih čeznuća.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ćelija je u njemu sada, uglavljena između rebara, nalegla na stomak i pritisnuta bradom. U sredini te guste praznine guše se otkucaji nečeg malog, nevidljivog. Sam. Podiže se i zatreska pesnicama o vrata. — Donesi mi vode!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše.
Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše.
O, kako te žalim! - Gle, suze me guše, Oličena sudbo svih života redom! Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom, neminovnom bedom... Podne.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I podižući ruku više glave naposle do guše: — Jer, evo dovde je došlo, ne dovde. Nešto se u meni slomilo... Ali govorićemo sutra...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh...
I dok naše majke suzama se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom reže.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše. A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I odmah se objašnjava: za tu čudnovatu osobinu „čistoće, mirnoće” da je „ustajala, zagušljiva” (čistoća, mir i red koji guše!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi. On mreže steže, žrtve mu se guše; Njemu se mili kad te nesvest hvata; Zalud ga pitaš: — „Ta imaš li duše?“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!
Krakov, Stanislav - KRILA
Kao da zadrhta zemlja. Potom tupi pucanj puške, i opet tišina. Noć je kao pred buru. Tamni se oblaci navlače i guše uplašenu svetlost nekih budnih zvezda. Kroz mrak promiče duga povorka vojnika.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Između džinovskih stabala, koja se guše u svome granju i lišću kao pregojeni stari crnci u salu, trepere vitke palme sa rumenim grozdovima u lišću.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Alah! Alah! i čekao sam svaki čas da se Turci sjure u naš šanac, da se borci dočepaju za guše i da svi koliko nas je u šancu izginemo u ovom strašnom pokolju.
Bojić, Milutin - PESME
Mirisi nas guše, no cilju smo bliže. S tajanstvenog brda poklopac se diže, U dnu pećine se blista natpis: Umor. XIII I srešćemo se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
P. koja je izvađena iz guše živoga petla daje se deci kao predohrana od boginja (SEZ, 17, 45). P. može da posluži i kao amajlija. Tri zrna p.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa obale ocenismo da je čoveku taman do guše. Onda se naredi prelaz. Jahali smo i mi jedan pored drugoga, da bismo se zadržali za suseda, ako bi se koji konj
Za njom uđoše još dva Grka, apaša, stisla usta i nakostrešili se. Ali, i meni je već bilo došlo do guše. Stavio sam brzo ruku u džep od bluze, gde napipah revolver. E, sad mi je lako.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dvojim gospodarom jedan sluga s poslovanjem svojim ne može na volju ugoditi. Ne rad duše, nego rad guše. Trista zala iz svoga im grla. Bludljivo razroko oko ne spaža čistoće.