Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na nju pljuju i bolji i gori!... Čak Sima... Sima beži od moje kuće!... Teško mi je... Steglo me nešto u guši, pa ni mreti ni živeti!... I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale.
A one se ulevahu najpre polako, kap po kap, a posle bujicom... I on oseti kako ga voda guši. Hteo bi da se otme, ali ne može... I on poče da se napreže, ali mu se nijedan mišić ne pomače... On izgubi svest...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I Mojsilo ilidžar cedi limun i struže so s kifle u bazen. Buć! Odoh pod vodu! Jaoj, ala me nešto guši!... Udavih se!... Jaoj! — Nešto me hladno dohvati za perčin i izvuče. Jaoj, one oči!
Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor! Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. dan za danom, a ono sve po starom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo se Jurišić grozno muči u nekom mahnitom i burnom uzbuđenju. Guši se Jurišić, i oseća strašnu žeđ i kako se onaj veliki crni crv uskomešao u mozgu, a obruč neki davi ga do umiranja.
Afrika
uveravam da je slikanje već gotovo i da neće ništa imati; još pola sata one ne skidaju maramu sa žene koja se pod njom guši. Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali mu nozdre nisu više drhtale od ljutine, od podsmeha, nego je često disao teško, kao da ga guši neki strah. Varvara je primetila, na detetu, glavu, koja je rasla brže od tela, bila je uplašena, užasnuta, ali je
Nušić, Branislav - POKOJNIK
tako, naišli ste, prvi ste naišli, a ja sam imao potrebu da glasno kažem ono što me guši od jutros. JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se poverili; prijatelju ste poverili.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada znam da je bila u pravu: ja moram imati jedno mesto samo za sebe, ili sva ostala bivaju oklop koji me guši. Sobica na tavanu bila je to mesto i ja nisam preterano uživao kad bih zatekao Vesnu da cunja po njoj.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zemlja je takva, ona se guši od baruta i metana, ona voli da se greje uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Društvo se raslojilo, zavadilo, ispunilo mržnjom i zlom; ono guši i okiva razmah mladih bića. Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U to vreme, pedesetih godina, »obe Srbije« padaju u težak položaj. Javan život potpuno je obustavljen, stroga cenzura guši svaku slobodniju i napredniju misao, književni rad se jedva oseća, publika je zaplašena ili ravnodušna, i tih desetak
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona prelažaše kućom kao sjenka, slomljena i klonula, s nogama koje klecaju, s mišlju koja zastaje, s riječi koja se guši. A sve prelijevale i pretapale suze, jecaji puni gorčine, jauci puni krvi.
Radičević, Branko - PESME
dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete moje, Što god vidiš, sve je ovo tvoje, Vataj, ruši, čupaj, jedi, peci, Bodi, guši, natiči i seci, Tuci, guli, pali, deri, kolji, Caruj, sine, po svojojzi volji!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
granje pucka, gledam gde mesečina sija, tišina se rasprostire a suv, nekako oštar, i kao star vazduh puni mi grudi, guši me i nateruje na kašalj...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
verbalni okršaj sa mojim ocem — jednim od najgenijalnijih usmenih književnika koje sam ikada upoznala, pa počinje da se guši od plača.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uštap utvara gazom prelazi - gnjile mošnice u bakrač s medom moči. Košnice, smiljem kađene, guši uspara i fujka zefir, vreo, voštani, u razboj noćni, krckav, koštani.
Sa tmastih runa zažubore prela. U špilji rog je, točkovi u klipu, a brazda žudna guši ralu škripu. Šljivike gužva račvast nalet vetra. Iz jedrog tkiva - prsla tikvo s međe! pocuri vlaga, plamću mèsojeđe.
Progrej mi, zvezdo, ljušturu tela, sažet pakao, kud gluva buja ponor-travulja, što ne leluja no guši treper dušinih zdela, krhkih sasuda srebrnog tembra, vrh kojih sumrak, golih stopala, pronosi Mesec s krvnih obala
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Gledam onu stolicu na kojoj je sedeo, pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade na pamet: bože moj, pokojnik je, koliko juče, umakao u taj slanik... (Zaplače se.
GINA: Pa ne moram, al' tako, kad se setim, a mene guši. SARKA: Ostavi, boga ti, to, nego šta je tebi, ženo, te si se prilepila uz taj zid kao taksena marka?
) Iju, iju, iju! SIMKA: Šta ti bi, ženo? AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka? SARKA (pritisne budilnik, guši ga, ali ne pomaže): Otkud zvonim, šta imam da zvonim? AGATON: Zvoniš, bome, te još kako!
Da počnemo, dakle, od Sarke. Šta njoj treba: jedna guša, jedna duša! SARKA: Nemoj ti meni meriti ni po guši ni po duši, nego što je pravo. AGATON: Moramo voditi računa i o potrebama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši... Pred drugom kafanom povezani konji za drveta na trotoaru, a iznutra dopire pesma pijanih ljudi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sav je vazduh njom ispunjen, i ona vas, ulazeći u pluća, davi i guši svojom vrelom nevidljivom prašinom. Jedva čekaš da u gledaš na livadi kakav moćni grm s razbacanim daleko u stranu
sa onom Obradovom, odgovori ona tiho, lagano, ali joj srde lupaše da iskoči iz grudi, a dihaše brzo, brzo kao da se guši... lice joj se iskrivi od nekakva bolna trzanja...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad bih još jednom osetio da volim, volim? NARODNI VEZ Krv mi veze vez po duši, strašću me životinja guši, i tka mi u život tlo: zavičaj moj, ravnicu što zre gde pijan raspasan seljak mre, u krvi što je svo dobro, ne zlo.
Pogledah uvis, da li je to mesečine prah, ili je ledeni vir zore, što mi guši dah? Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to već, iz daleka,
A zvezda nikad nema. Iz stenja teče nešto, crveno kao krv, a stene su posute nekom žutom maglom, koja guši, strašna kao sumpor. Šest dana ćutim i živim u mraku.
Ni jedan miran put, ni jedna dolina, sve same provalije i rtovi. Mrak svud, neki providan, žut mrak, koji guši. Iza jedne užasne stene, tankovrhi kao konoplja, ljuljaju se jarboli. Strašne, ogromne krpe i mreže lepršaju po kućama.
crveni Hristosi dele pravedne od grešnih, ja, opet, jednako, kao u „snu, provlačim i širim ruke, kroz taj mrak koji guši. Umorne oči dovode do vizija.
A neka ognjem opržena i nasmejana sela u Provansi, uvijena bedom, uzaludnošću i dosadom koja guši. Poneka ogromna varoš, u kojoj besmo, u kojoj je grmljavinom i topotom jurilo nekoliko hiljada točkova, nikako se i ne
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I staro i mlado, i muško i žensko, guši se, propinje, gura, tiska da me što bolje vidi. Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakrči ulica i svaki saobraćaj.
Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sâm!... sâm!... Odjednom mu zaigra usnica, a desni brk ode u stranu; u grlu mu nešto zastade, pa guši, nezgodno! ... Kapci mu očni zatreptaše i niz uvele žute obraze skotrljaše se dve suze.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Smesta te hapsimo, da ne bi nanovo Unesrećio neko žensko čeljade!” DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU Guši se od ljutnje nesrećni deda, A ljutnja, što je bespomoćnija. Verenicama bivšim, izgleda Da utoliko više prija!
Rakić, Milan - PESME
Očaran, bez svega što me davno guši, Osećam pod sjajem ove prve noći Kako se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola
Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, Guši me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari!
Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.
Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne zna se kako se popeo na krov, kako je ceo dan presedeo skriven u badži, trpeći da ga davi i guši dim sa ognjišta. Samo, kad ovi u veče sa Jusufčićem zaseli oko ognjišta, da večeraju, naoružani, sa puškama preko krila,
I zato joj teže padalo. Gotovo sama, poklopljena ničke, opkoljena parom, vodom, pesmom, osećala je kako je para guši kako zajedno sa parom guta reči tih pesama.
Pandurović, Sima - PESME
Ječe trube Pobedu smrti što nosi trofeje: Uvele nade iz stvarnosti grube, Cepane snove, do one aleje Što guši zemljom život.
O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom bludi! O, kako guši, k’o nesnosna stega, Taj život gde se laže, puzi, plaši Svačega što je svetlije i jače.
A on strašni primer svom potomstvu dao, — Tužno, iza njega, ili baš zbog njega, Celo trulo carstvo Nemanjića slavnih Guši se u krvi, zabuni, u sramu, Krši pod teretom svih grehova davnih; Večna Pravda tešku razastire tamu I sodomsku
mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A mračna studen spomene da guši. U mojoj duši sumorni pejzáži Na mutnom suncu tamne i trepere, U duši mojoj — ti, moj bože, káži!
bedna srca suši, Laž koja k’o mora na naš život pade Bacajući senke, k’o velike klade, Pred noge nam; koja umara i guši, O! — ona koja u svesti i duši Stvara tužnu pustoš, nerečene jade.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa on je godinama mislio očevim mislima i živeo njegovim idejama. Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši. Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče?
— Stojte, braćo, ne bojte se! Vojska nije vladina i kraljeva. Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka! — guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže. Čini mu se da i brest maše granama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kao zver me zgrabi, I ponese sobom u predele suza Guši me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna Meduza! Ona gospodari.
Sv. Stefanović CXL PRED KRAJ LETA Pred kraj leta, kad je grožđe na vrhuncu, I mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oh, poznavao sam dobro ovaj mir, mir groblja, mir koji guši, neizdržljiv, užasan. Samo se svetlost polako uvlačila i, postepeno i oprezno, otkrivala stvari.
Tada zaboravi sve po stoti put pa oseti kako ga guši jedan mučan osećaj straha u snu, isto onako kao u ratu, u crnim kišnim noćima pred nagoveštenu borbu, kad je izvesnost
I Petronije Svilar oseti istog trenutka kako i njega nešto grozno oštro, onako isto kao ona kružna žica, seče, steže, guši i davi mu krvavi grkljan pa mu neki novi kalambur zavitla mozak i on se zaleluja na drhtavim nogama, zatetura nekoliko
I meni se činilo da se onaj mutan, žut i prljav mulj ruši pravo u moje srce, da ga plavi, da ga davi, da ga guši u onom najkrvavijem ropcu umiranja.
I zaista, to sećanje, sastavljeno od jasnih slika, javi se iskidano i u isto vreme sa nastupom one tuge koja guši, pa posle steže srce jednim uzanim obručem do bolnog zanosa.
Leđenskog, pa je u grudima osećao kao neko klupče koje ga guši do plača. Ta prokleta granica, tako vidljivo i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako
Jedan rundov, sav mokar, provlači se između seljačkih nogu, i sve se guši u žagoru, u gustom dimu, u onom vlažnom smradu. Muvaju Iliju Ilića, muvaju mene, svi se redom muvaju.
oko njega i kruže jastrebovi nad njim, pa se ništa pod milim Bogom ne čuje do šum njihovih krila i ono zujanje, njega nešto guši i steže u grudima, da ga udavi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada.
KOB To reći danas ja ne umem više, To što me boli i bolove guši, To što mi pogled kao oblak briše, To što me trune, što mi snagu suši, To zašto san moj na san ne miriše.
S Dunava i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moćne čete, Da unište jednom ime gospodara, Koji kao tiran guši zemlje svete.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
velikome prostoru Sofka se gubi, poduzima je jeza, strah, a odveć mali, neočekivana blizina, agresivno je pritiskuje i guši.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod. Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi Stevan moj?
Vidim kletu nejednakost Kako pravdu guši. Teške suze sirotinjske Bole me u duši. Čovečanstvo da bi streslo Ige srama svoga — Eto to je staro geslo
Petrović, Rastko - AFRIKA
uveravam da je slikanje već gotovo i da neće ništa imati; još pola sata one ne skidaju maramu sa žene koja se pod njom guši. Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Šta mi je sad?... Kô da mi ponoć pade na oči, Na grudi stena s svojim teretom Disanje slabo guši u grud’ma. (Baca pušku dole.) I ti si teška kô od olova! Radače!... Vuče!... Gde ste sad?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge. Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se... ali neki se obruč steže sve više oko mojih grudi, i kosti kao da mi pucaju.
— Izvlače se... Dižu se... Trče desno... Skupljaju se. Opet me obuze nemir. Kao da osećam neki kobni dah, nešto me guši. Smeta mi čak i kaiš od šlema. Povlačim ga prstima nadole. Čini mi se, lakše dišem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi koja uzdiže i u sreći koja guši. U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru.
Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše. Oblak se vije, Sunce se krije Serbiji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Posrće, pada, ustaje, zanosi se i jezivo osjeća kako se bori s nečim strašnim, nevidljivim, što ga davi, guši, zaustavlja mu paru i disanje. — Ideš li, rode? — viknu opet i nesvjesno se obrnu, ali ne bijaše ni krave ni Vuje.
Bojić, Milutin - PESME
DELO LEPOTA Ti gledaš vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Oseća težinu, zagušinu zemlje, bašte, zidova oko sebe. Oseća kako ga cela kuća guši, zatvara i kao priklještena, vezana drži i pritiska. Zna da bi mu laknulo kad bi izišao, prošetao se ulicom, čaršijom.
Eno po selima već se viđaju Srbi. On ne odgovara. Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te se hvata za grlo i tare ga, i smejući im se odgovara: — Čekajte! Sad ćemo, sad.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— ponovi. — Željna sam znati što bi sad uradilo ono ludo dijete: bih li se oko njega kinjila kao negda? . . I, govoreći, guši se od smijeha. — A ja te, pored Božice, bijah odbacio s uma, ali, čuj!
je živo u oči, pa uhvativši rukom popovski okovratnik, prodrma njime i veli ozbiljno, ljutito: — Vidiš, Mašo, ovo me guši! A da nije ovoga ... i prekide besjedom, te opet je zamoli da pođe s njime.
Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla... Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati...
Obazire se uokolo da ih negdje položi na sigurno, ali nikako da ih iz ruke ispusti. A Radi došlo do grla i guši se... Napreže svu snagu da mu kaže da baci jaja iz ruku, da mu pomogne, jer sada će glavu izgubiti... No zaludu...
— Neka ga! — potcikuje Cirilo... — Mogu na njem lepiže gonit' — i guši se od smijeha... I povorka, uz smijeh i jadikovanje, odmiče dalje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mi je nesiguran, kolena mi se podlamaju, visoka divizma se savija i šiba me po licu i vratu, njen žućkasti polen me guši i nadražuje na kijanje. Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju.
Jedva čekam da se sve ovo završi jer mi je čekanje postalo neizdrživo, guši me nešto u grudima, osećam kao da sam potonuo u žitki glib, da ne mogu ni gore ni dole.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka. Nek te, dakle, briga i tuga ne guši, No slobodno išti što ti drago duši.“ A Srbin će njemu: „O Gospode jaki!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stenjući, on se diže sa stolice. Valjda hoće da govori. Zadede svoj debeli prst u ogrlicu, kao da ga ova guši. Gunđajući poče da je cepa. Onda se stropošta na patos. Usplahirena i zabrinuta lica, pojuri Kepler svome gospodaru.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Došlo mi da mu se i ja javim za pacienta: u grudima, ovde, nešto me mnogo guši i peče. Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena.
Prosu se niz pesmica: pesme ljubavi, mladosti, rastanka, i najzad one tuge kojoj nema imena, koja podjednako guši mlado i staro, srećno i nesrećno, zato što čovek ima srce, i srca imaju slutnje. — Surdina, gospodo, pianisimo!
A ako pronesu nekog mrtvaca za opelo, guši se od plača i rasplače svu decu. Pa ih onda teši, deli svakome po slatkiš ili kolačić, a ona još jeca, i ispija čašicu
i uvek na dokonom skoku i sa fotografskim aparatom koji slika kroz zidove, slika i okreće film — palanka se guši, i povraća samu sebe. Palanka ima srce. Samo, eto, mnogo treba putovati da bi se stiglo na dno toga srca.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Onda ti mora da si već otrovana. — Može biti! — odgovori ona. — A osećam da me nešto grebe u guši. — E, to je. Ti si već otrovana!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam...
Pijucima buše čaure. Na furažna kola bacaju sanduke, arhivu, pa ih polivaju gasom... A dim od sagorele kože guši. Prostor je zasićen garom i čađi, što mile po zemlji. Poslužioci razbijaju ušice na topovskim cevima...
Neka tajanstvena tama obavija nas, a vazduh kao da guši. Vojnici nabili kapuljače ili uvezali glave maramama, i onako pognuti promiču kroz oblake kao utvare...
Vojnici ležu, dok požarni bacaju sveže grane, koje puckaraju na vatri. Miris smole već guši, a dim štipa za oči. Moj posilni bacio šatorsko krilo na granje i pokriva me ćebetom.
— Pomalo, a povazdan — veli jedan. — A-ja... dok mi se ne zaglavi u guši, da osetim zalogaj, ne vermam ti ja to grickanje. Jednom, ali vredno.
Neko reče: „Nazepšće... Ovako će se pre oznojiti.“ A mene nešto guši i pred očima trepere neke iskrice. Kao da gledam samo kroz jedan krajičak svesti, pa su predmeti unakaženi, glave