Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Moje je da pred njima čuvam stražu, ali propustiću te. No iza ovih su Srebrna vrata, a pred njima je Majka gušterova, kraj koje još niko nije prošao... — Kako ću onda ja proći?
Ko zna koliko je trčao, i dokle bi trčao da ne ugleda ispred sebe Srebrna vrata, a pred njima Majku gušterova, ogromnu, svu u plamenu. »Tako smrt izgleda!« pomisli i u strahu zatvori oči.
»Tako smrt izgleda!« pomisli i u strahu zatvori oči. Kada ih je otvorio, zamalo nije seo od čuda čuvši kako mu Majka gušterova, smešeći se, govori: — Ne plaši se, junače!
Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u
— Tada je sve na tebi! Pogrešiš li, kao ludi vetar ćeš svetom lutati, bez zastanka! — Majka gušterova otvori Srebrna vrata, a pred dečakom se razmače Crno jezero i ukaza se staza uzana, preuzana, bela.