Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Već skoro dve nedelje dana, otkad je došla poruka od markiza Askanija Gvadanji, zapovednika grada Oseka, da opremi trista biranih vojnika za polazak u rat na Francusku, ona nije prestajala lelekati.
” Dalje nije mogao. Zabašuri sve, brzo, pročitav reskript komandanta grada Oseka, markiza Gvadanji. Zatim, velikim koracima, pritrča stolu i otpoče pregled.
oborima i u celoj okolini svoga sela, duž reke, sve do Varadina, već i zbog neprijatnosti što ih je imao sa markizom Gvadanji, komandantom Oseka, radeći na novoj raspodeli slavonskih sela, upleten u isto vreme u moljakanje i pismene peticije
Graf Askanio Gvadanji imao je sutra, još jednom, da pregleda puk pre no što se ljudi raziđu kućama. Petrovaradin je bio još na tri dana hoda,
mu se Berenklau uvek rugao, da ga je Komesar, u Pečuju, i sad, pri povratku, dobro opaučio i da će ga i danas markiz Gvadanji secati, smejući se grohotom koraku i poretku, zaokretu i trčanju njegovog Slavonsko‑podunavskog polka.
Tu ga je čekao, na jednom velikom balkonu, punom oficira, markiz Askanio Gvadanji, kome je imao da pokaže sve žive momke, da nabroji mrtve, i da oda svaku poštu i čast, pre no što vojnike otpusti
Đeneral Gvadanji mahao mu je ljutito rukavicama, želeći da Isakovič počne da prolazi svečanim počasnim poretkom, još sa tog ćoška.
i trzajući konja, propevši se pod balkonom đeneralovim, zastavši ponizno, odajući počast i derući se: „Vivat za grafa Gvadanji; vivat za grafa Gvadanji.
se pod balkonom đeneralovim, zastavši ponizno, odajući počast i derući se: „Vivat za grafa Gvadanji; vivat za grafa Gvadanji.
“ Dok je markiz Gvadanji, sav u perju i svili, krhao ruke od očajanja, videvši kako Isakovič šeprtlja, ne drži odstojanje i ne zna ni komande.
Čak se đeneral Gvadanji u mnogome promenio, kada je čuo koliko je puk na ratištu imao mrtvih. Uostalom, Isakoviču bi bilo dobro i da su ga
Da se vraća, činilo mu se tako ludo. Izlazeći sa oproštajnog banketa, iz kuće markiza Gvadanji, oko ponoći, beše se po običaju, zbog bolova u stomaku, rastužio.