Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dobro si učinija, Jerkoviću! Ako te tuže ne boj se, izvući će oni deblji kraj... Izlazite odma, ili ću sad ka gvardijanu. Kad oni odoše, Grgo dade Bakonji sredine hljeba da žvaće, pa ga svjetova da legne, što Bakonja i učini odmah, pa brzo
— Malo docnije, dođoše fratri i đaci, pak sjedoše napose iza prijeklada. Boban nazdravi gvardijanu. Bujas, maličak veseo, ponuka Bukara da i on napije.
Brzo po nj! Škeljo otide da ga traži. Vrtirep i Tetka izađoše s mlađima pred manastir. Ostali fratri otidoše ka gvardijanu. Dugo su tražili Bukara. — A ko zna da nije on baš i učinija sav ovaj pokor! — veli Dundak svlačeći se.
Pa on i Tetka otidoše ka gvardijanu. Svi šest fratara ostadoše njeko vrijeme kraj bolesnika, kome se samo po dihanju moglo poznati da je još u životu, pa,
Blitvar odvede „komišijun“ u trpezariju, a ljekar s ostalijema otide ka gvardijanu, te mu, odmah otvori zažeto oko, koje se sklopi čim mače prstom; pa mu zatvori drugo, a ono se samo otvori; pa ga
Premetnuše razgovor na bolesnika. — Dakle, doture, šta vam se čini o našem gvardijanu? — E, može ostati, a može i umrijeti. — Čudne mudrosti — šapnu Bakonja drugovima, koji se bjehu zbili na vratima.
“) i dva tovarna konja. Samo fra-Pinjata Ćuk, stric Čimavičin, ne prista u revenu, no još posla pismo, puno grdnje novome gvardijanu, kriveći braću da ne paze kako valja imovinu sv. Frane.
Vrtirep sta grditi Bakonju i htjede poteći za njim, ali ga ustaviše. Pa onda Tetka i Srdar otidoše ka gvardijanu, koga zatekoše gotovo bez svijesti.
Ajde, brate, dolika gvardijanu. Tada kneza ostavi strpljivost. — Ma nisam došâ, brate da prosim, nego sam došâ da vidim svoje dite!... Di mi je dite?
Kušmelj dođe do voza, ali ga Dundak ne htjede prevesti, nego ga otpravi ka novome gvardijanu u kmetove, koji umiri Kušmelja.
— Ajde, spremaj se, šta si tu blenuja! — reče Brne, pogledavši ga preko naočara. Bakonja otide ka gvardijanu. Jedva je mogao progovoriti. — Da mi učinite dobrotu, da mi date bilca... Šalje me stric u varoš s nikom prišom.
Ta mu je misao odmah rashladila zanos, zato i dođe ka gvardijanu. Sad se prisjeti nječega drugoga. — Pa znate, nisam bija ni kod kuće, jevo je prošlo šest godina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Spida je zajmio knjige svima intelektualcima u varošici, čak i gvardijanu u klosteru. Gvardijanu, koji je voleo ptice, doneo je jednom s puta papagaja.
Spida je zajmio knjige svima intelektualcima u varošici, čak i gvardijanu u klosteru. Gvardijanu, koji je voleo ptice, doneo je jednom s puta papagaja.