Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odem u svoju sobu, skinem zimski kaput i odem u opštu sobu. Predstaviše me gđici Vedel. To je obrazovana devojka. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i engleski.
Ja pogledah Anu. Ona beše pocrvenela. — Ali, Klaro, — reče ona obraćajući se gđici Vedelovoj — kako možeš tako što pitati! Srbi su Sloveni. — Ah, tako! Molim, oprostite — izvinjavaše se gospođica.
— Klaro, sviraj štogod! I gđici Vedel kao da beše ova prilika dobro došla. Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospodin Pera je odmah povadio nafore iz čiste tanke džepne marame, i dao jednu gđi Sidi, a drugu gđici Juli. — Gospođice — rekao joj je — vi’te kako se staram za vašu dušu.
A zasluga za to pripada gđici Gabrieli. Ona je bila kao neka vrsta mašamode u selu. Otmeniji su je zvali »seoskim telegrafom«, a paori »seoskim