Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I više ne pusti je iz dama od sebe. Poče moliti svoga oca da mu je uzme za njega. Dođe taj zločest habar k Jakovu. On ošuti al' sinovi vrlo se rasrdiše. Al' što da čine jednom zemljanskom gospodinu njih malo?
I ostade o tom razbirati da razazna što se tamo čini; dopraljaju li se dvorovi ili nije. I dođe mu odnekud neki habar da je veće sve gotovo teke isto jošte za jednim pokrovom što stoji.
Te ovaj habar za svetoga Dimitrija on je u svome priviđenju smotrio i to narodu je onde iskazao. Za cara Mavrikija, reče, dobi u
pred njih na sretenje kano k nekim običnim poznancem, carevim komornikom, što su od cara došli i hoće da mu iskažu carev habar i ugovor štaradi su poslati k njemu.
Angel mi se kazuje, a ka čovek, onako sa mnom besedi: angelski, bestelesni, vrlo lep mi habar daje, jasniji od sunca, krasna je ugleda, a traga ni čuvenja hodu mu nejma.