Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Time se i može objasniti što istu zabranu, ali sada objašnjenu, nalazimo i kod druge udovice - kod nama već poznate hadžike Tašane.
Stanković, Borisav - TAŠANA
JOVAN (krijući se i pravdajući se): Ode, hadžike! TAŠANA (uplašena, ide kapiji): Pa što ga, za Boga, ne čuvate? Što ne idete za njim?
TAŠANA (uplašena, ide kapiji): Pa što ga, za Boga, ne čuvate? Što ne idete za njim? JOVAN (rešeno): Ne smem, hadžike. Diže se, potrpa sve što nađe, sve krpe, sve kamenje, i zatura po pojasu i košulji, i ode.
Silazi Tašana, vođena i pridržavana sluškinjom. ARSENIJE (na uvo Mironu, kao gluvom): Evo hadžike, Tašane. (S poštovanjem povlači se u stranu.) MIRON (pokušava da se digne i pođe joj u susret).
I bojim se da se nije u kakvu jarugu, u kakvo blato zaglibio, upao i ubrljao se. ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video. Ali, sigurno je na groblju.
) JOVAN (sav preplašen, ali ipak staje između Parapute i Tašane): Skloni se, hadžike. Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam.