Jakšić, Đura - PROZA
Il’, možda, zato da njime bol privijemo? Moje su suze tekle na grob, a bol srca moga grob će utišati. „Hajde kući, Grlice!“ reče mi tužnim glasom dobra tetka... „I onde ćemo plakati!...“ dodade, jecajući...
a posle se okrete meni, pa, pošto me je još jedanput pogledom premerio, a on će onda reći: — Znaš šta je, brate, hajde da mi u društvu pređemo Čestobrodicu, dok je za hladovine, a ujutru ćemo biti u Sv.
Obradović, Dositej - BASNE
Mnogi inateći se za jednu stvar, hajde u proces, pak se zatru. Bolje je kad što i izgubiti nego uvrediti dobra prijatelja i od dobra komšije učiniti sebi
” Naravoučenije Kakvi smo mi ljudi na ovoj našoj zemlji? Hajde da se pravo jedan drugom ispovedimo i da već ne tajimo da smo svakojaki i čudnovati! Kako to? Evo ovako, slušajmo samo.
” Uveri se pas, i toliko više štomu se počelo bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.
Veli mu kukavica: „Hoćeš da se opkladimo d ja lepše od tebe pevam?” — „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?” —„Eno oni koji onde pase. Vidiš kolike su mu uši”, odgovori kukavica. Počnu pojati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.
No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da. Kaza mi Arsa, da ne valja u skut ljubiti kao vezira, no samo se gologlav pokloniti.
pričam o meni, pa ću posle opet nastaviti o mom ocu, što mi je pričao, i što sam ja o njemu i onom vremenu zapamtio. Hajde da vam najpre kažem kako sam knjigu učio.
Moj otac mislio je opet da ide da moli. No tek što je tako zabrinut došao u srpsku vojsku, a momak dođe i kaže: „Hajde, kneže, zove te aga”. Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne.
godine) eto ti našega zeta Živka Dabića i jošt dva Turčina, prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: „Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga Fočić; hoće tebe da okneži”.
Potom dozove toga Turčina koje se zvaše Del-Amet. Pitam ga ja: „Ako si od careve strane, hajde sa mnom da bijemo janičare. Mi nismo na careve Turke ustali, no na janičare”.
Premda me to vrlo tronulo, ali ja mu opet veselo kažem: ,,Hajde ti da vidiš moju vojsku, da vidiš Posavce kakvi su kao lavovi, svaki misli poginuti a nijedan ne misli se miriti” i
” A gospodar Đorđe samo povika: „Potrči konjik, a i pešak brže hajde!” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta
Pođem ja i dođem kući u Brankovinu, da se spremim za Rusiju, al̓ eto ti Damjana iz Kutešice k meni: „Hajde — neli — zaboga, eno Turaka na Drini i nije i̓ vrlo mlogo; izlaze te pljačkaju pak opet na Drinu, a mi sedimo na Siminu
I to ćete Ivelićevo pismo naći u mojim ̓artijama, a vladičino je izgubljeno.) Damjan jednako saletio: „Hajde!” — Ja mu kažem da bez vojske neću ići. — „Hajde — veli — vojske ima dosta za ove Turke, samo starešine nema.
) Damjan jednako saletio: „Hajde!” — Ja mu kažem da bez vojske neću ići. — „Hajde — veli — vojske ima dosta za ove Turke, samo starešine nema.
Zaboravio sam kazati: kako je došao Crni Đorđe sa Požarevca sa pročima — odma Đorđe Ćurčija zovne: „Ko je ćurčinac, hajde za miom!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pa hajde što grabi — neka ga đavo nosi — nek grabi! Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama?
Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki! Nego što se onako mator pomamio, te ne da nikakom čeljadetu s mirom proći?
Sima se opet razgoropadio, pa viče na drugu stranu: — Hajde, hajde, gazda-Rako, spomogni se! — Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti!
Sima se opet razgoropadio, pa viče na drugu stranu: — Hajde, hajde, gazda-Rako, spomogni se! — Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti!
Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...« Sad skidoh i tu bedu s vrata! — Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre!
— To je već i suviše. — Nije vajde, Đuro, ja ti kažem, prihvati Spasoje. — Nego hajde da mi njega izdevetamo... to će biti bolje. A da ga tužiš, nije vajde, niti on mari što, pa će posle još gore...
Nešto mere jedan drugome vrat iverom, pa opet mere na onome drvetu, a smeju se da popucaju od smeha. Sima hajde te k njima: — Šta vi to deljate? Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše.
— E hoćemo li kući? Sad će i mrak. Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje. Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše
Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče?
Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom!
Nemam sve kod sebe, bogami! Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica... — E, hajde baš, gazda-Rako — ne mogu gde si ti a vere mi da je ko drugi, ne bih ni po koje novce.
— počeše ga zapitkivati i i skupiše se oko njega. — Eto šta!... Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od Drine je pirkao svež povetarac. — Evo noći!... Hoćemo li kućama? — viknu jedan. — Možemo! — reče nekolicina. — Hajde ko hoće! I počeše se razilaziti u gomilicama. I Stanko se diže, uze Jelicu za ruku pa pođe najlak...
” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!...
— nasmeje se Kruška. — A sad idi s Lazarom do kuće, neka dijete nije samo. – Hoću, efendija, kako ne bih!... Hajde, Lazo! Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!...
— A sad idi s Lazarom do kuće, neka dijete nije samo. – Hoću, efendija, kako ne bih!... Hajde, Lazo! Hajde, rode!... Obojica udariše „temena”, pa izidoše iz odaje. – Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam.
— On je to video i priča. A Mi hajdmo tvojoj kući. Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!...
— On je to video i priča. A Mi hajdmo tvojoj kući. Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!...
Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice.
Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli.
— Zbogom, harambašo! — Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao.
— I ja htedoh skakati, ali... bolje da se ne brukam! — reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem. — Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu? — upita Zeka naivno, a svi se zasmejaše. — Onoga što je obesio uši, pa sedi.
— Hajde, hajde, Crna Baro!... — smeškao se on. — Ide vrijema i nosi vas meni na peškeš!... Oči će vami iskakati od mojega blago
— Hajde, hajde, Crna Baro!... — smeškao se on. — Ide vrijema i nosi vas meni na peškeš!... Oči će vami iskakati od mojega blagoslova!.
Dučić, Jovan - PESME
Pune su zmija sve vaše trave, i vode, i zidovi vaših kuća, i one vas pojedoše. Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo druga.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
u neki san iz ranog detinjstva, a Joca u taj par iziđe iz jedne sobe i, videvši me u hodniku, uhvati me ispod ruke: — Hajde, more, uđi slobodno! Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid.
— Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. — Izvoli! — reče Joca. — Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja. Za nama njegov asistent, pa onaj momak. Zatvoriše vrata.
I tako polako preturismo deset sati. — Spava li ti se, dijete? — Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo. — Neka, — kaže mama — ja ću ugasiti sveću. Znala je da ja to volim.
— Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo! Joca za časak samo zamišljeno začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se razbudi, kao da skide
začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se razbudi, kao da skide neku masku, kao da strese nešto sa sebe: — Hajde! Dođosmo. Mama se obeseli i ustumara. Ubrzo bi postavljena sofra, i mi večerasmo. Posle zadimismo.
oko sasvijem mu se zatvori, a onijem drugijem pogleda najprije kmeta u opanke, pa onda u kapu: — Neću, — veli — hajde me vodi! — Ama sjedi da piješ štogod! — reče kmet.
Prvo, nije ni Srpkinja, možda ni lepa, a sirota. Pa njena rodbina — hajde majka i bože pomozi, ali lajtnant! A ti znaš da sam prestareo za ekscese.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo. Hajde, pođite za mene! — Manite se tog posla! Zašto bi’ ja za vas polazila? Tražite vi mlade!
— Ništa za to! Ja vas sad najvolim. Ja ne trebam mlade, jer ni ja nisam već mlad, pa se tako oboje možemo složiti. Hajde, pođite za mene, pa Pinterić da nam bude kum! — Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može! — A zašto?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom? Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo. — Ehe-he, sad ti se smrklo, gospodine moj!
vir, on se okrene svom džaku, žalostivo klimne glavom i veli: — Vidiš, ni ovaj mi se ne sviđa, a baš bih te bacio. Hajde, opet ćemo dalje, razbojniče jedan!
Kad bi bilo vrijeme ručku, a to su i čiča i mačak znali po nepogrešivom satu — trbuhu, starac bi samo rekao: — Tošo, hajde da ručamo, jer je podne baš sad prošlo tamo preko onoga brda.
Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu! Baci me, Tošo, stari druže! Ni džak ni mačak Tošo nisu se micali s mjesta.
Da je neki čestit mačak, hajde de, ali onaj tvoj obješenjak Tošo, koji se penje na vrbe i odozgo bulji u ribe i oblizuje se!
— Hajde onda da i mi nešto slično sastavimo za moga dobrog mačka — reče čiča Trišo. — Vrlo rado, samo sam ti ja slab pismenko
DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je uzeo džak zajedno sa mnom, razmahivao njime i vikao: — Hajde, džače, baci me u vodu! Sad sam opet ostavljen na miru. Čujem pored mog džaka pljuskanje talasa i zrikanje popaca.
— Oho-ho, dobro bi bilo da ga onda opljačkamo! — uzvikuje vodeni miš i čujem ga kako se lupka po trbuhu. — Hajde da malo popipamo i da omirišemo džak — predlaže poljski miš, a ja već osjećam njegove sitne šapice kako me golicaju po
— A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice? — upita čovjek s bijelim mišem. — Hajde, ali samo na jedno okce i to škiljeći — pristade skitnica i otvori džak taman toliko da bi se unutra mogla zavući dječja
— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju. — Ehe-he, bogme ćemo mi njega napsetiti, namačkiti i namišiti!
— Tak, tak, tak-ta-rak! — kuckale su orahove cipele dok se čika Brko previjao od smijeha i vikao: — Hajde, lopove, penji se na slaninu! Izvoli samo! Tako u orahovim cipelama, zatvoren u Brkinoj kući, dočekah i noć.
to će prije biti neki mali, maleni konjić s tvrdim kopitima. — Pa hajde onda, Slaninko, penji se uz brvna — reče Brašnov.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- izdigao se na klupi, a ja sam to shvatio kao znak da želi da pođemo. - Idem na plažu! - rekoh. - Hajde i ti! - Ja? - odmahnu glavom. - Znaš da ne podnosim vodu? Znaš.
Čitavo telo me je bolelo od lepote, a oko nas je bio blag i zlatan dan ranog leta. - Hajde, ustani! - pozvala me je. - Kupaćemo se bez ičega na sebi!
Kažu da brojanje pomaže da se stvari zaborave. Brojao sam do hiljadu i sedam stotina. Nije pomoglo. - Hajde, Greta! - strpah kornjaču u torbu, mada nisam bio siguran kuda bih mogao da pođem. Da li vredi da pođem?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Četiri kočijaša valjda će kadri biti konje i kola čuvati. Gospodar Sofra ište vina. Čamča izvadi. — Hajde da pijemo, tu se spavati ne može. Da sam znao da ću međ’ takove ljude doći, ne bi’ se bio krenuo.
Večera je gotova. — Sofro, Krečaru, hajde da večeramo, sve je već u redu. Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Slične ovoj jesu i igre kao što su „miri“, „seje bula brašno“, zatim „hajde, hajde“, u kojima se detetu uz prigodne pesmice obraća pažnja na njegove prste, ruku, glavu itd.
Slične ovoj jesu i igre kao što su „miri“, „seje bula brašno“, zatim „hajde, hajde“, u kojima se detetu uz prigodne pesmice obraća pažnja na njegove prste, ruku, glavu itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
to vreme vozačeva žena čisti decu od blata i proklinje i muža, i auto i prebrzu vožnju: – Možeš li da pokrećeš glavu? Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli? – Ne boli... – Siguran si da te ništa ne boli? – Ništa.
strasti, iz navike, uglavnom polupijani, zamišljajući neke druge osobe kao svoje partnere, ako žele da dožive orgazam! Hajde, budi jedanput iskrena i prevali to preko zuba: koga zamišljaš dok se ševiš sa mnom?
kao što se izvlačiš iz svih stvari, lukav i neuhvatljiv, jer je piće zapretilo da ugrozi tvoju vitku liniju, Narcise! Hajde, budi čovek i priznaj zašto si ostavio piće? – Mogao bi da napišem esej o tome!
Kako da zbrišeš kući i baciš se u zagrljaj svom dragom biciklu, pošto si na račun stomačnih mišića zapustio nožne? Hajde, učini mi zadovoljstvo; sedi na bicikl i odmagli malo iz mog života! Hoćeš?
Prođoše pokraj njihovog stola i ne pogledavši ga. —Hajde, mala, diži se! Vreme je... —Vreme za šta? — prošaputa Nina bledim usnama. —Videćeš! Krvnik i njegova žrtva.
Vidite, kada je knez Miloš trebalo da presudi ko je kriv za neko silovanje, izvukao je sablju i dao je tužitelju u ruke: »Hajde, udeni je u kaniju dok ja mrdam!« — kazao je. — Ali vi ih poznajete! — reče Nina. — Vi ćete posvedočiti!
Matavulj, Simo - USKOK
— Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor.
Ostala gomila uvrsta se u polukrug. Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu.
Sve zna! — Koje je doba noći, Janko? — zapita pop. Janko pogleda na časovnik: — Ura do ponoći! — Hajde, ženo, doma! — viknu pop. Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom. Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku.
Ono sinoć, ono već bješe druga rabota! Hajde zbogom! Janko otide k Mrgudu. I dvorišta i kuća bjehu manji od kneževe, inače bješe velika sličnost u svemu.
Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“. Otac napija kćeri: „Hajde zbogom, djevojko! Dao ti bog sreću, kako bih ja rad!
Kad ja viknem: „oganj!“ onda pucajte, a ako viknem „zagon!“ iskačite golijem noževima! Hajde, Pero, preda mnom, svi ostali za mnom, a jedan za drugim! Puške držite u rukama!
Knez reče nasamo Krstinji: — Hajde toj Stameni Mirkovoj, i reci joj neka smjesta otide, ili pošalje koga, u Cuce, bratu Mirašu, neka bude ovdje sjutra do
To od moje strane. — Što si naumio, čoče? — zapita žena. — To je moja stvar! Hajde, ne dangubi!... Sjutradan oko ručanog doba stiže vladika s đakonom Ivom. Cijelo bratstvo dočeka ga pred dvorištem.
— Iznajprije sam onako hodao, pa se sjetih da mi treba zgodno drvo za procijep. Hajde sve dalje, sve dalje, aja! nigdje drveta za procijep! Kad je nječega suviše na izbor, onda je najteže izabrati!
Janko se osmijehnu i reče: — Biće! Biće! Pa se okrete Grubanu Stijepovu i reče mu: — Hajde se, Grubane, molim te, naredi da otideš njekim mojim poslom do grada. Naći ćeš me u kući.
Kad se dobro poodmakoše, Janko stade, predade mu jabuku i reče: — Hajde, Grubane, pravo u Cuce: nađi Stanoja Miraševa, podaj mu ovu jabuku i reci: „Evo ti šalje ovu jabuku Janko Uskok, kao
Radičević, Branko - PESME
I davno je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i ovako brati: „Hajde, brate, hajde, Radivoje, Da ti zlato ja pokažem svoje.
je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i ovako brati: „Hajde, brate, hajde, Radivoje, Da ti zlato ja pokažem svoje.
Bogom brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj, zemljica je pusta.
Ugleda je hajduk, zagleda se, Dugo prođe, riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu Hristovu divnu, Budi meni vjerena ljubovca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo. — Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide. — E, e, laži samo.
Da konji piju rakiju, hajde de. Ja se motam oko njih dvojice, više odmažem nego pomažem, prisluškujem njihov razgovor, pa se najzad toliko osmjelim
Ma nemoj mi tu kvariti unuka. — E, Rade, Rade ...ako je za nas dvojicu kasno, nije za ovoga dječaka. Hajde ti, dušo, ustaj, traži grablje, pa da ja i ti krenemo, eto njega sad iza brda.
Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me: — Uteko lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom.
Bilo ih je koji nisu znali ni kako im je prezime, ali da se zove Jovo, to već zna, smetenjak nijedan. — Hajde, kad si Jovo, valjda te sam dragi bog šalje k meni — miroljubivo je govorio djed, odmah gotov da primi i toga strmoglavca.
Tu opet zastade, na nekoliko metara podalje od slikara, i prokašlja se. — Hajde, stari, priđi, priđi — pozva ga bradonja ne prekidajući posao.
— Hajde, ime, hajde, ulazi. Jednom pod zimu, uoči nedjelje, na zajedničkoj molitvi, djed ispod oka opazi da se njegov Rade ne zn
— Hajde, ime, hajde, ulazi. Jednom pod zimu, uoči nedjelje, na zajedničkoj molitvi, djed ispod oka opazi da se njegov Rade ne zna ni
— njaknu samardžija. — Deder brzo ustaj i traži onu svoju ukopnu rakiju, nema tebi još zadugo puta na onaj svijet. Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće.
— Deder brzo ustaj i traži onu svoju ukopnu rakiju, nema tebi još zadugo puta na onaj svijet. Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće.
— Hajde, daj mu tu sliku dok Rade nije izbio od mlina. Bradonja otvori svoj nerazdvojni blok, pronađe novoustoličenog sveca i p
buntovnik, Drmogaća se sve češće stade obraćati meni: — Gle ga, pljunuti onaj moj nekadašnji Rade iz momačkih dana. Hajde, kamarate moj, diži se da se prohodamo po selu. Nije me trebalo dvaput zvati, za skitnju sam bio uvijek spreman.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila.
Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto?
BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri. Danas nam nema drugog razgovora Do zaludnog... (Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene
Tvoja mati dođe, i, da ne bi izgledalo da ona hoće da ide u društvu s njom, traži od nje štogod da joj ponese. — Hajde, ’adžike. Daj ako ima što da ti ponesem. — Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala.
— Ama, Marijo ... — poče ona — hajde kad ćeš već tu tvoju da udaješ? Zar ne vidiš kolika je i kakva? Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu?
Što se bojiš? — I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru.
— I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru.
od učenja; kako me je, kad je počela da gubi jezik i svest, ovog večera, dok sam ja putovao, zvala: „Kojo, Kojo, hajde brzo“... I kako je tražila moju sliku, gledala dugo, dugo i plakala! U tom poče ona da se previja i grči.
Njene su kite vezane crvenom vrpcom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš!
Zašto kriješ lice u jašmak kad prođem, zašto bežiš u ćiler kad dođem?... Hajde! Vidiš, cveće je zamirisalo, đul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriše i peva, hajde i naše duše da pevaju...
Hajde! Vidiš, cveće je zamirisalo, đul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriše i peva, hajde i naše duše da pevaju... Hajde, devojko! Majka te moja čeka.
Vidiš, cveće je zamirisalo, đul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriše i peva, hajde i naše duše da pevaju... Hajde, devojko! Majka te moja čeka.
Đul’su je nakupila za tvoje ruse kose, baklavu za medna ti usta, šerbet i madžun da te rani i čuva... Hajde! Reci samo, pa eto mene da te vodim u kuću svoju, raj tvoj!“...
— Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što? Eto, ja te molim! — Pa baš i ti. Neću. — Ali kad te ja molim?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraja pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti. Otale pođu svih devet i carević deseti.
Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu dodamo, pa je uzmi za vrh i prebaci je u grad, a vrh joj
ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.
— pa zaključi da se sjutra ženi povrati, kad Baš-Čelika nije bilo kod nje: — Hajde — veli — da idemo bježati! Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa
po jedno perce, pa kako će mu doći u pomoć ako mu bude do nevolje, „pa zato sam — veli — još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo!
Onda mu reče Stojša: — Hajde, zete, da udarimo na nj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, e da bismo ga kako satrli. A zmaj odgovori: — Ja ne smem
Posle nekoga vremena reče Stojša zmaju: — Šta čekaš one zmajeve što beže u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i pre roka. Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica da udare na zmajeve.
Tada mu starac reče: — Ja ću ti kazati đe ćeš sve ovo naći. Hajde onamo đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika
koliko ima vremena da te čekam, — i reče joj suviše: — Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće,
Onda opet baba: — A ti u kurjake! Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu, pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu.
I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s bogom putovati. Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ko zna? Neko s velikom dioptrijom ... Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu. Nešto tako. — Hajde da te intervjuišem! — predložih sebi u ogledalo. — Za koji list? Mislim, ne želim da se moje ime povlači kojekuda ...
Živim u jednoj krajnje dosadnoj familiji! — Posmatram te poslednjih dana,... kaže moj matori — i znaš... —Hajde, reci! Kako se ponašam? Kao svilena buba?
Ja to stvarno ne razumem. Pa ja sam već sa deset godina znao šta ću da postanem u životu! A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš? Šta te to tako izuzetno zanima? — A, tu smo dakle!
— reče Mišelino zevajući. — Mogao sam makar pokušati da te silujem ... — U redu — rekoh — hajde da ne razočaramo javno mnenje! Tu smo se nešto kao malo mazili, tek reda radi.
„Hajde, kazao je pukovnik, izađi lepo napolje, pa ponovo uđi unutra i učini sve po propisima o vojnoj službi i tim fazonima!
Uzmite samo, na primer, kako nina-nana moja familija! Matori, pre nego što legne, obično kaže: „Hajde da opalimo po jedan San Salvador, pa šta bude!
On toliko prezire čist vazduh da uvek, kada pali šezdesetu cigaretu, razdragano kaže: „Hajde da malo dišemo!“ Kao da ga sada gledam: pola šest posle podne — on baš mesečarski bulji kroz prozor u betonsko
Jesam li bio jasan ili da pređem na čvrge? Hajde, ti iz druge klupe što spavaš —prozvao je gosn Sule jednog usnulog roditelja. — Ponovi slobodnim rečima šta sam kazao?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Smrsi starac ỳ njedra: Nisam četnik - Srbin sam.) - Krvavu ti česnicu, hajde podrum otvaraj! - Burad, kace i vedra ispremeću momčine. - Ugledaju prazan ram...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— O, gle vraže! — hvatam dim, neću više biti s njim.“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.
Šta ću, kud ću, gledaj muke, pa pobjegoh u hajduke.“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama, korak pruži.
“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama korak pruži.“ Četir druga, sreće loše, u planini omrkoše, Mamuzar je, tužna lica, bio
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— O, Pedro! — Šta bi? — Kako Ana? Mislim da te čeka, Pedro. — Kao i tebe tvoja Sagrera. — Koja Sagrera? — Hajde. Ona s kojom ćeš se oženiti, načiniti sina. — Zaista? Koliko vi sve znate! — Kaliko se može! Hoćeš li doći posle?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ovaj mu jedva otvara vrata i osorno presreće gorštaka: šta misliš da si mnogo važan da celo nebo čita literaturu hajde pokaži pozivnicu cipele obriši nisi u ovoj republici bitan niti je ovde obećana zemlja za pesnike epskog smera idi
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Nosio sam se ja već toliko puta s advokatima, umeću valjda. PROKA: E, pa hajde, boga ti, pođi! MIĆA (koji je stalno izvirivao kroz staklena vrata ne bi li spazio danicu): Nije potrebno da ide
VIDA: 'Ajde, boga ti, da ne gledamo bar očima ovo čudo! TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.) SARKA: A da me pita čovek šta ja čekam?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali. — Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin. — Podnaredniče, od jahanja sam dobio rane...
Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali. — Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin. — Podnaredniče, od jahanja sam dobio rane...
— A što si ukrutio ruke, pruži bliže da ne prosipam. — E, baš i to ti teško! — Hajde, brže, što se vučeš kao točkovi po ledu! — veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate.
Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš. Ona se polako pridiže, i osta sedeći na krevetu. — Hajde, skini bluzu. — Joj, pa kako ću... zar ne može vako? — Ne može...
zar ne može vako? — Ne može... Od mene nemoj da se stidiš, ja sam doktor — onda kao da se priseti. — Hajde, mali, iziđi napolje! — Nemoj! — veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem...
Iako sam bio svestan da je naša uloga ružna, ipak sam gurnuo narednika, da vidim dalji razvoj. — Hajde, hajde, požuri se, jer me čekaju drugi bolesnici — govorio je Aleksandar, pa joj dohvati jedan kraj košulje i svuče joj
Iako sam bio svestan da je naša uloga ružna, ipak sam gurnuo narednika, da vidim dalji razvoj. — Hajde, hajde, požuri se, jer me čekaju drugi bolesnici — govorio je Aleksandar, pa joj dohvati jedan kraj košulje i svuče joj preko
Da vidite kako to izgleda, kad vas neko vraća... Nego, namučiste se i vi zbog mene... Red je da vas počastim. Hajde, nategnite ovu rakiju, da se malo zagrejete.
Cele prošle noći nisam spavao, i baš sam mislio večeras da legnem ranije... — jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije! — govorio je, nameštajući torbu sa sekcijama oko vrata.
— „Jaoj srce moje, kaži mu da ću doći — veli mi i poče da se prenemaže. Dobro, kažem joj ja, hajde da napravimo jednu avanturu... da pobegnemo. „Ah, avantura...
Imalo je žena koje su kršile ruke od bola za izgubljenom kućom. — Hajde, hajde, sklanjajte se! — naređuje komandant stanice. — Pa kuda ćemo? — veli očajna majka.
Imalo je žena koje su kršile ruke od bola za izgubljenom kućom. — Hajde, hajde, sklanjajte se! — naređuje komandant stanice. — Pa kuda ćemo? — veli očajna majka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Upravo, on mi nije još ništa ni kazao, nego sve onako... poizdalje. Čas govori nekakve odveć neobične komplimente... Hajde već to... ne mari. Može biti da je to baš u redu, nego ja nisam naučila na takav razgovor; nisam bivala u društvu.
prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te. Šta je novo kod vas? Gojko se namesti na stolicu, htede se osmehnuti, onako radi učtivosti, ali mu se
Ona se začudi njegovoj pojavi, a on pruži ruke radosno. — Hvala Bogu, kad te nađoh! Hajde!... — Kuda ćemo ? pita ona, stežući njegove ledene ruke i gledajući ga onim đavolastim pogledom kojim obično gledaju
— E ne brigaj. Ako to izvršiš kako valja, i njega će drugi makar izgrepsti, ako ga ne može istući. Hajde sad požuri. Stojan ode, a Velja stade opet hodati, premišljajući o raznim planovima, koji mu dolažahu u glavu.
Čekajte malo da dođem k sebi... da ostavimo razgovor za sutra. Ali vam opet kažem: ja ostajem na reči. Hajdemo... hajde da se priberemo, da radimo...
Tamo je valjada i njena mati, pa će doći i Stojan s motikom... A sused Gliša daće konja... Hajde da se traži konj!... I Gojko korača žurno, brižno, ne videći ništa oko sebe, osećajući samo da ga sve više opkoljava.
Ljubice!... Ona se trže na stolici, skoči i pogleda na prozor, otkud se čuo glas. — Hajde... čekam te... Ljubice, druže !...
— Možeš li da ideš? — A?... odgovori on misleći nešto... Sve me vuče da padnem, a ono u glavi kljuca, kljuca... — Hajde, da te povedem, reče mu, uhvativši ga pod ruku sa otvorenom odvratnošću, ali se bojala da mu što ne bude u putu, pa
Ha, evo njive!... Polako samo... tiho kao senka... Rasklanjaj rukom pera kukuruzna, da ne šušte, pa hajde napred oprezno lagano.. kao zmija kroz čestu... Eno kruške...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Rano rani Jagoda na vodu, Za Jagodom Radonja na konju, Za Rodonjom Jagodina majka. I govori Jagodina majka: “Lakše hajde, Radonja na konju, Na vodi je nejaka Jagoda, Nejaka je polupaće sude, Ludo, mlado, prepadnuće mi se.
Mlađi bratac starijem govori: “Hajde, brate, lova da delimo! Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojče sa zlatnom kosicom.
“ Starij’ bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo čija je devojka.“ 176.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ja jesam nemoćna žena, slaba i nežna, al očajanje mi daje džinovsku snagu! Hajde, zlikovče, usudi se da moje telo, zavetovano tvom čestitom i oklevetanom bratu, dotakneš svojim razvratnim rukama!
Moje je dete u pitanju! TOMANIJA: Postoji nešto što je iznad toga! GINA: Za mene ne postoji! DARA: Onda hajde, kad si toliko zapela! Ali da znaš da neću dozvoliti da ičije emocije dovedu u pitanje našu akciju, pa ni tvoje!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
mi se zgledamo tužno, pa da bih ga razveselio, kažem mu: „Prodaj, Milošu, jednog od onih tvojih ajgira u Bašahidu, pa hajde sa mnom u Pariz, da živimo tamo kao što smo živeli u Beču.“ Veli, ti ajgiri su crkli davno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prvo na šta naiđem u toj zemljici (hajde, baš da je tako klot zovemo) beše neki politički zbor. „Lepo, boga mi; kud ja da natrapam na to čudo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa onda vojskovođe toga vremena: Alarih i Stilihon, Genzerih i Atila, Ajecije i Odoakar... Hajde već Atila i Genzerih — nisu ga tako bunili, ali onoj prvoj dvojici nije mogao da odredi narodnost: čas mu je Alarih
šta bi ga mogli zapitati? Krstaške ratove... Kako bi mu to ispalo? Hajde baš da proba!... — Poče da se seća. Znao je šta treba reći o Svetoj Zemlji i povodu ovih ratova.
— Dobro, braćo. Sad svaki na posao, a ja ću gledati... ovaj... šta ću i kako ću, — reče kapetan i diže se. — Popo, hajde i ti sa mnom. Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo.
— Živi!... Glas mu zadrhta, a iz očiju potekoše vrele suze... — Hajde, hajde u kola! — O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle...
— Živi!... Glas mu zadrhta, a iz očiju potekoše vrele suze... — Hajde, hajde u kola! — O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle...
prolazi i kroz šumu i kroz vrleti — rekoh mu, i taman da mu ponudim školskog momka da ga provede, a on me prekide: — Hajde, učitelju... ehe!... da me vodite.
I baš mi niko ne ponudi ni marjaša časti za tolike usluge!... Hajde već gospodin prota... čim je prota, mora jesti šarana, a đakon je zato, da ume naći dobru ribu...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Da postavimo, znaš, svaku stvar na svoje mesto. JEVREM: E, pa hajde, neka je sa srećom! SRETA: Videćeš ti šta vredi Sreta, numera 2436! (Odlazi.
) Tako. Eto, vidiš! (Proveri na ključaonicu.) Sad se može i osluhnuti i videti. MLADEN (odlazi). SEKULIĆ: E, pa hajde sad i ja na posao.
JEVREM: Ta... idu... samo košta! SPIRA: Pa košta, ali vredi. SPIRINICA: Hoćemo li? SPIRA: Hajde, zbogom! PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.
Teško je meni bilo govoriti dok sam bio uz vladu, a sad — ne brini, umeću ja. IVKOVIĆ (ispraćajući ga): E, pa hajde, ne gubi vremena. Nemamo kad više, poslednji je trenutak. Ako sad malakšemo, ispustićemo pobedu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
? Kako aranje ti spominješ?! Ko te to opet nauči! Ne beri brigu, nego hajde, kad ti velim! A to je moj mal što ga arčim, a narodnja ni para jedna neće tu otići! Moj mal, učo, jakako!
Nego, batali ti te tvoje politike i nauke, već ti hajde lepo s nama na večeru! A šta ćete govoriti tamo? Sigurno će se i opet nešto narodne kože ticati!?
No naposletku, hajde što mu drago, da razumemo što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na
revolucijskim, a novoga opštinskoga birova, grlatoga Tripuna Dantonom i Jelesija Ćopu Kutonom i kapetana Džingishanom — hajde da se kojekako i razume; ima bar neke, neke logike — pa šta je tu je sad.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad ne bi bilo mame i tate Da nas na svakom koraku prate! Prijatelju, hajde, stisni petlju I pođi u susret dalekom svetlu Ka kojem voz celo stoleće Danju i noću, stalno, poleće.
) Sruči se na Vuku poput usova: „O, prevrtljiva ženska ćudi, Kako si sklona promenama! I sada, hajde, pametan budi: Teško je s muškima, al ni sa ženama Ne ide, kao da bog neki suludi Zavodi nas i zameće pute pred
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
su one te svoje sinove jednako njime, „batom svojim“, kako su ga svi u rodbini zvali, zastrašivale i pretile im: — Hajde, hajde, znaš ti, doći će on. Juče sam bila tamo i rekoše mi: tek što se nije vratio s puta.
one te svoje sinove jednako njime, „batom svojim“, kako su ga svi u rodbini zvali, zastrašivale i pretile im: — Hajde, hajde, znaš ti, doći će on. Juče sam bila tamo i rekoše mi: tek što se nije vratio s puta.
krajevima zaklonio celu glavu, i valjda zagrejana od one vreve, graje iz čaršije, svaki čas naviruje ovamo i viče: — Hajde, snaške, već sav svet ode na groblje!
Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije! Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama.
Mati, pošto je i sama bila umorna od svega, prekinu Magdu obraćajući se Sofki: — Hajde da večeraš, Sofke! Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade.
Odmah poče da se skida i raskopčava, naredivši Magdi. — Hajde nameštaj, Magdo! — I produži jednako da se skida, razvezuje šamije, da joj lice i pun vrat sa modrinama, gde je jače
i sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izlazeći iz nje, crni svet i rastura, — poče ona Sofku odozgo žuriti: — Hajde, Sofke! Vreme je, Sofke! Tek što ko nije došao. Sofka se tek onda poče oblačiti.
— Hajde, teto! Ciganka, kojoj amamdžika brzo namignu i koja je naročito zato stajala i čekala, brzo Sofki do nese lepe, šarene,
— Teto, hajde! Sofka se diže. Osećala je da neće moći izdržati, da će pući. I, kada uđe u onu svoju odeljenu kurnu i kad oseti da
Činila se da ništa ne zna. Na Sofkino: — Hajdemo, teto! — ona samo što odgovori: — Hajde, Sofke! I to njeno „hajde Sofke“ tako se slagalo sa Sofkinim glasom.
Činila se da ništa ne zna. Na Sofkino: — Hajdemo, teto! — ona samo što odgovori: — Hajde, Sofke! I to njeno „hajde Sofke“ tako se slagalo sa Sofkinim glasom.
Bilo je u njemu neko saučešće, uteha, ali i hrabrost i rešenost: pisano je, nema se kuda, i onda — hajde, da se ide tamo kud se | mora.
Pandurović, Sima - PESME
SAVREMENIK (Maj, 1918) Hajde, srce moje! Jezivi trenut dolazi sve bliže; Noć mračne borbe krvlju se rumeni I urlik rata pod nebo se diže, Vri,
sve bliže; Noć mračne borbe krvlju se rumeni I urlik rata pod nebo se diže, Vri, mumla, bruji, raspinje se, peni. Hajde, srce moje!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ovaj je i dalje pričao nešto i razmahivao rukama, no ga serdar prekide manuv mu glavom i rekavši: „Hajde za mnom!“ U mrak su bili na kućnem pragu. Serdar uvede svoga gosta i posadi ga ukraj ognja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi. — Prvo pomisli, a pak učini.
ona nađe čovjeka u polju, ili srete gdje na putu, a gdjekom dođe i u kuću, pa mu kaže: „Ja sam kuga, već hajde da me nosiš tamo i tamo“ (kud ona hoće).
Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće. Car: — Hajde, da nas vodiš tvojoj kući. Miloš: — Ne mogu od ovaca. Car: — Hajde, mi ćemo poćerati i ovce.
Car: — Hajde, da nas vodiš tvojoj kući. Miloš: — Ne mogu od ovaca. Car: — Hajde, mi ćemo poćerati i ovce. — I tako ga kojekako namole da poćera ovce i da pođe pred njima kući.
“ Oj ti, vilo Zagorko, posestrimo moja! Uzmu svoju basmicu, hajde basmice, po bogu sestrice, ne zapinji ni o brdo, ni o kamen, ni o šljivu sadnicu, ni o gljivu kresnicu, ni o kućni sjek.
U rukama nosi bojno koplje: Gdje te stigne da te žigne, gdje počineš da pogineš! Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne
A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi. Ovaj prvi (kažiput) — veli — ogladneo, pa rek’o braći: „Hajde da ručamo!“ Ovaj drugi (veliki prst) rekao: „Nemojte, nego da čekamo! Treći rekao: „A što da čekamo?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: „Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne će biti ništa; samo hajde što brže.” Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija.
Idući tako čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zaъrže: konj veli kobili: „Hajde brže! što si ostala!
” Onda opet baba: „A ti u kurjake!” Kad bude pred noć, carev sin usedne pa kobilu pa hajde u polje, a ždrebe hrči uz kobilu.
” I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: „Šta ćemo sad?
” A ovaj mu odgovori: „A što si lud te nosiš tu alu. Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom.” Kad to čuje konj pod zmajem, | a on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne
” Onda mu reče Stojša: „Hajde zete, da udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli.” A zmaj odgovori: „Ja ne smem ni po
Posle nekoga vremena reče Stojša zmaju: „Šta čekaš one zmajeve što beže u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i prije roka.” Zmajevski car pristane, i tako pođu njih dvojica, da udare na zmajeve.
Idući oni tako pokraj one vode, na jedan put majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: „Hajde za mnom skači u vodu, i uči plivati.
Jednom reče snasi svojoj: „Hajde, snaho, da mi njegov svlak izgorimo: ja ću užariti peć i u vatru ga baciti neka izgori.
i ako je živ, da ga dovede preda nju, dvoranin se začudi kad ga nađe u sobi gde sedi živ i zdrav, pa mu onda reče: „Hajde, zove te naša carica.
Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: „Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ti je dio od svega što vam je od oca
Što vazda Boga spominješ? Sad je bolja kriv- | da nego li pravda.” Tada mu reče dobri: „Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde.
Stanković, Borisav - JOVČA
MARIJA (pogleda gore, seti se da treba ugasiti svetlost gore; prema kujni): Velo, Sofija, gde ste? Hajde, kćeri, ugasite gore, zatvorite! VELA i SOFIJA (odlaze gore, gase, vraćaju se opet u mrak kujnski).
STOJNA Ne može, gazda, ama... TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čim bi svršio dnevni posao u konjušnici, spopao bi Bukara ili Boban, ili Trtak, prosto, ko ga prije ugrabi. Hajde sad da vuče mjehove u vignju, da udara velikijem maljem ili da rastovarava i na plećima nosi vreće uglja što bi vozom
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde! Već napit, s bukarom na usni koja dršće, Padoh po zemlji, bled, na dohvat maku, S rečju: dvojniče, ne čekaj, idi na
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Uvek si me dočekivao. Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu.
Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu.
Sve ću ih noćas počupati. — Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti? Hajde, vuci, šta čekaš. Još neki mesec pa ćuja tebe rakijom. „Levi“ neće da sisa. Glavica mu se mlitavo klati.
Vojnik se grči, pucnjava prestaje. Tola olabavi ruke. Vidi: vojnici hvataju i vezuju seljake. — Hajde da me odvedeš i da me vežeš — muca. — Nemoj da si nečovek. Ja četiri sina imam. Siromah sam čovek, nadničar...
Ako ovim slepcima naplati opelo, obesiću ga o mantiju pred njegovim dućanom. — Hajde, ne bulazni! Zna li Aćim da sam... bio pijan? — Celo selo zna da si se malo proveselio u čaršiji. Imaš i pravo.
“ Očima joj je gnječio dojke, urivao se u bedra, u butine, drhteći. „Hajde, nisam čiča, spasi me, rodi mi sina, ubiću te, stoj!
sluškinja, otvoriću ti kafanu, bićeš gazdarica, nasmej se, vidi što se žute, smoždiću te, mogu, nisam čiča, biće sin, hajde, lezi, lezi!... Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...
Još si mali za školu. Ne možeš. Ne umeš ni da se prekrstiš. Vidiš da ne umeš! Hajde: vo imja Oca, sad na pupak, i Sina, i Svetoga duha, na desnu, na desnu stranu, tako, tako, i sad na levu, amin!
Hajde: vo imja Oca, sad na pupak, i Sina, i Svetoga duha, na desnu, na desnu stranu, tako, tako, i sad na levu, amin! Hajde sad s m ponovi! Vidiš da ne umeš! Kad tebe Aleksa tuče, udri i ti njega. Niko tebe ne sme da udari.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kako da je zaboravi? Kako da ne misli na nju? — Hajde s nama! — zvala su ga braća odlazeći na pučinu za galebovim letom. — Šta čekaš?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Ah, ludo moja“ - začuh prekor nežni „Tom večnom sumnjom što žalostiš mene? Da, put je strmen, al' hajde, vidiš Da ne premaša snagu jedne žene!“ I tada stište s kamena na kamen, U hirom skoku - k'o laka gazela.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ „Hajde za mnom po zračnom brijegu postojanstvom okrunjena mira, te obodri uhiljenu dušu, veličestvom neba raznesenu!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„I o tome sam već razmišljao, ali ne nađoh rešenja koja bi me zadovoljila. Hajde da i ovu noć još jedanput razmislim o tome“. „Time ćeš pokvariti svoj san“.
Pa kako si mi?“ „Hvala dobro. - A ti striče?“ „O tom ću ti moći govoriti tek kad se izduvam, odmorim i okrepim. Hajde da nađemo gdegod neko zgodno kakvo mestance za odmor i okrepljenje!
U to zakuca neko na vratima. To beše Diokles, kujundžija. „Arhimede“, uzviknu on, „hajde sa mnom; izvešću te iz varoši“. „Kako možeš? Ta sve su varoške kapije zaposednute rimskim vojnicima“. „Ne mari ništa!
“ „Ako, pre no što na nju kročim ne ostavim lađu života“. „Veliki bogovi sačuvaće te od toga!“ „Hajde, dragi moj! Ne traćimo uzaludno skupocene časove“. „Dobro, idem.
Papa i car su se izmirili. Hajde, Mardohaju, pokažite da imate dobar nos i pogodite šta se može očekivati posle svega ovog!
Njutn zgrabi celu tu gomilu hartije i baci je u peć. „Hajde s’ milim Bogom! - Za mene ne postoje više, niti ću se na vas obazirati.
Todorovo lice je obrijano, bez brade i brkova, a oko stisnutih usana lebdi laki osmejak. Pravi „bidermajer“! Hajde da se i ja uživim u njegovo doba i raspoloženje i u odelu kakvo je on nosio pođem u Pariz, kakav je izgledao 1820 godine
u posetu velikim prirodnjacima da iz njihovih usta saznam šta su u nauci stvorili i da o tome obavestim svog čitaoca. Hajde da pođem u posetu baronu Žoržu Kivijeu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Molim!“ Zatim se obratio meni: „Hajde i ti, mali. Ulazi!“ Dakle taj bol koji mi je ta starkelja tada nanela, ne nazvavši i mene mladim gospodinom, ni do
— Ko si ti? — bilo je prvo pitanje. — Ja sam Srbin, Trifun Popadić — odgovori meštanin. — Hajde s nama, da nam kažeš koga ćemo da postavimo za kmeta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Hoću, oče. — Kad ćeš opet amo svratiti? — Ne znam... Gledao sam u zemlju. On me potapša dvaput po ramenu. — E, hajde, hajde!... Bilo ti sretno!... Zacviliše tanke zarđale baglamice vratašca.
— Kad ćeš opet amo svratiti? — Ne znam... Gledao sam u zemlju. On me potapša dvaput po ramenu. — E, hajde, hajde!... Bilo ti sretno!... Zacviliše tanke zarđale baglamice vratašca.
Ali, umjesto toga, odgovarao sam: „Hajde, neka! Hajde, drago mi je!” A nije mi bivalo baš nimalo drago. Bivalo mi je, naprotiv, tužno, dozlaboga tužno.
Ali, umjesto toga, odgovarao sam: „Hajde, neka! Hajde, drago mi je!” A nije mi bivalo baš nimalo drago. Bivalo mi je, naprotiv, tužno, dozlaboga tužno.
Ali kasnije mi je dana puna satisfakcija, sad sam opet na čelu mog odeljenja”... „Hajde, hajde! Drago mi je! ”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju
Ali kasnije mi je dana puna satisfakcija, sad sam opet na čelu mog odeljenja”... „Hajde, hajde! Drago mi je! ”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao
Ne smiješ svaku razliku u gledištima uzimati tako tragično!... — Hajde, ma'ni ti to!... Nisi ti tako bezazlena ovčica!
— Ne mogu da shvatim na što je ciljao svojom aluzijom. — Hajde, bolan, ne pravi se naivniji nego što si! — Na časnu riječ, ne razumijem!
apsurd da imaš glavu od maslaca ili žeženu istinu da poslije petka dolazi subota, ti si, bracko moj, svejedno manijak! Hajde, kod ovoga se to nešto lakše oprašta jer je mlad. Šutljiv je. I mutno nepovjerljiv.
O, nebeske legije, samo mi je još to trebalo! Zar zbilja baš tako izgledam? Hajde ga ti sad razuvjeri! Zar ovakve ljude uopće možeš razuvjeriti! Naravno, svaki moj pokušaj samo će još pojačati sumnju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ko, zar Jevđović?... Hej, moj sokole; da li mu je samo da te sagleda danaske — evo moje glave, ako ne bi rekao: »Hajde da mi budeš harambaša i pobratim!«... Ne znaš ti, moj Đuro, ni sam koliko vrediš. Čiču pitaj...
njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve. Nisu naši doktori skupi kao vaši. Pisar ga prekide: — Hajde, produži posao. — Slave ti, Đurica, nemoj da nas mučiš. Preturićemo ti svu kuću, dok ne nađemo...
— Hajde, Đurica, u vajat — viknu pisar i mahnu glavom na ostale. Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gd
Ali ko će ’nake muke podneti? — Ti ih nemoj podnositi, ko te goni da ih trpiš... — Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu.
— He, moj sinovče, zar bi ti sad bio u toj apsani sa sokaka, da mi nije njega. Ti misliš ja se šalim, kad što radim. Hajde ti spavaj, a ja odoh da vršim posao. V Sviće zora.
Kad se odmakoše podosta, Vujo ga zaustavi. — E, sad moramo da se podvojimo: ja ću sad levo, dolinom i potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš, i gledaj da
Istina, ovo je manje od one tvoje apsane, ali će se tu naći lepših stvari no u apsani. Hajde, provlači se. Đurica se provuče i stade na gotovu meku postelju, pa uze da razgleda oko sebe.
Ko ti to reče ? — Pa... ja čuh da veliš: »pucaj«... pa ko velim... — stade Kosta da oteže. — Hajde živo, da se razlazimo — reče Pantovac.
A jutros, kažu, povezô sve džandare u srezu i oteo im puške i barut. — Hajde, ne drobi tu — odgovori Stanka i ode poljem, stupajući zamišljeno i uzbuđeno... ...
Kovač zastade; vidi se da bi još nešto hteo da kaže, ali mu nezgodno da počne. — Hajde sad, požuri! — reče mu Vujo i pođe da zatvori prozor. — A ima li što para? — zapita Simo. — Ima nešto... biće, biće !
Baš te molim: svrati malo — reče on, a glas mu izgledaše tako nepouzdan, tako nepoznat... — Ne znam, kako ću... — Hajde, molim te. Valjada me se ne bojiš? — Kad bih te se bojala, ne bih ni stajala s tobom — odgovori ona odlučno.
A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo. — Kažem ti, more, šta je bilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednoga dana reče mu devojka: — Hajde, Petre, da vidiš moje pustare, marvu i svu zemlju moju. Petar pristane i pođe s njom.
Najposle će smrt reći: — Devojko, niti ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka
Devojka se na to obraduje i pomisli u sebi da vrh od čizme ne može nikad biti teži od celog Petra, i reče: — Pa hajde.
Kad to vidi gospodin bog, reče svetom Iliji: — Ilija, hajde dolje pa kaži onome starome kod koga služi i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina, a vrag
Kad to starac vidi, sjede među njih, pa je kod njih bio. A gospod bog reče svetom Petru: — Petre, hajde dolje k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su duše) i što god bude tražio za njih, podaj
A kad to sveti Petar čuje, otide nazad pa kaže bogu šta je stari rekao, a bog mu reče: — A ti hajde pa ih išti za sebe, neka ih tebi proda kad ne da meni, jer su njegove, može da radi šta hoće.
Potom prođe devet stotina godina, a bog reče Petru: — Petre, hajde sad po starog, pa mu reci da došlo vrijeme da telo ide u zemlju, a duša u raj.
da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže. Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija.
Idući tako, čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala?
— Kako ja ne bih znala, kad ja svašta znam? Ta ja sam to i pripomogla da ti dođeš za nj. Nego, ču li me, hajde ti donesi oni njegov prsten da ja u njemu nešto proučim, pa će te deset puta više milovati nego dosada.
— Dobro, dobro, — reče mu aščibaša — hajde unutra, dobićeš posla. Tu ti se on sada kurisa i namjesti i za nekoliko mjeseci nauči zanat, i postade prvi aščija
Onda opet baba: — A ti u kurjake! Kad bude pred noć, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ždrebe trči uz kobilu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Vodite me, nagradiću vas bogato! ANKA (Čedi): A posle? ČEDA: Posle – no, pa znate već. ANKA (Risti): Hajde brže! (Odvede Ristu.) XIX ČEDA, RAKA ČEDA (udari u sladak smeh, zatim ode prozoru i dovikuje, mašući rukom): Rako!
Ne volim da vam stajem na muku; znate kako je, svakome je lakše kad sam podnosi ono što ga snađe. Hajde, zbogom, gospa-Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom! (Ode.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Koji mjesec?!.. — okrenu mu se s podsmehom sam domaćin. — Boga ti jemca dajem da neće dugo biti!.. — Hajde more, nikad više! — A zašto, pobratime? — Zato što država i nije za vas... — Nijesam to dosle znao...
“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!“ — „Hajde, budalo arnautska!.. Ako se bojiš, a ti za mnom, pa mi drži učkure!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo.
Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.
Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo. (To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo).
Krakov, Stanislav - KRILA
Zgrabila je njegova podrugljiva usta, i sisala dugo sa njih vlagu iz visokih vazdušnih slojeva. — Hajde, toliko te čekam... Njena soba je bila mala i zaparna.
— Hajdemo, hajdemo, — gotovo mu je oteo bocu Duško, koji nije hteo da na golom grebenu ostanu. — Imam i jagnjećine, hajde da se prihvatite. Vojnici su odvlačili u stranu leševe pokrivene usirenom krvlju. Major neodlučno pođe.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Potprašuje pušku. Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo! Ti pobratime boljeg vremena, A nosioče novog bremena, Što ti stoleća narav surova Na muška leđa grozno
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Večeras, uz čestitku sutrašnjega rođen-dana, opravljena knezu cifrasta depeša o današnjoj borbi. Hajde da se lažemo... ІX Aleksinac 10 avgusta, utorak, 1876 g. Turci su sa sviju strana stisli Aleksinac.
— E hajde de, neka bude na tvoju, kad baš hoćeš. A kako ti je ime kad si takav junak? — Meni, vala, Marko Krstov, a zovu me, ona
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde. Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo.
Pa gledamo mesec, zvezde, Vaseljene let, — Hajde, lane, da pravimo I mi sebi svet. Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Treštalo je, praštalo... Bugari okretoše leđa. Vatra poče da malaksava i za trenutak se utiša. — Hajde! — doviknuo sam vojnicima svoga voda. Nečujno, kao mačke, vukli su se vojnici preko onog kamenjara.
Ja ću prvi.“ Samo što reče, on skoči i u dvadesetak skokova se prilepi za susedni breg. — Hajde, pretrčavajte, redom! — rekoh onom vojniku do sebe. „Odvili su mi se uvijači. Da ih prvo zavežem“ — reče mi.
„Fikus“ zabacio ruke na leđa, klati se i gleda preko ramena Peru. — Hajde da spavate! — vukao ga je njegov vodnik Brana. — Dosta je bilo. Čuće upravnik. — A... Š’a?... Briga mene!...
— U današnjem vremenu naša je prva dužnost... — Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove.
— A, do poručnika Koste „Turčina“. Sila je to jedna... Umirio je on Bugare, da se živi ne čuju... Hajde, Stanko, rode moj, odvedi gospodina potporučnika do našeg rovovca... Njega Bugari da uhvate, odrali bi ga živog.
Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu? — pitao sam ga. — Ne pitaj! Hajde da vidiš. Molio sam ga da ne pravi galamu. Dosta mi je toga. Ali on je išao napred te se nađosmo kod onog topčeta.
— Razumem! — Do viđenja. Kad komandir ode, Dragan plesnu šaku o šaku i pogleda vojnike. — Hajde odaberite se sami ko će s kim, i tako stanite. — Onda se obrati jednome: — A ti idi da spremiš daščice.
— Onda se obrati jednome: — A ti idi da spremiš daščice. Vojnici se uzmuvaše. Čuju se glasovi: — Ranko, hajde sa mnom. — Ti budi poslednji. — Hoćeš li da budeš moj zadnji? — A jok, danas si se najeo pasulja. Kaplar se nasmeja.
Jedan od vojnika nalete na mene: — Traži vas komandir. — Gde je? — Tamo, gde ste danas bili. — Hajde, napred! — rekoh mu. Na ulazu u onaj lagum neko me dohvati za mišicu. — Vidite li? — govorio je Dragan.
— Mislio sam na to... — Znao sam... Hajde da večeramo, a posle, zbilja možete i vi leći. Ja ću vas probuditi, jer sam spavao celo posle podne.
On je molio da ga izvinite, jer nije mogao da napusti svoj prvi vod. — Hajde, pokaži nam taj top. Pošli smo kroz usku saobraćajnicu, i posle dvadesetak metara ukaza se strašan prizor.
— Tešku službu taj ima! — veli u ironiji kapetan Radoslav. — More da vidiš, više se uzortira on nego ona. — Hajde, služi se — nudi Radoslav. — Posle tebe — odbija Kosta. — De, de, ti si gost.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti si onda zaveštala Da ćeš svuda za mnom poći Kad se tebi danas javim, Ija sam ti reč primio: Sad sam doš’o, hajde za mnom!
Mani s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate mili, Ruku pruži, Da ti služi Grdna sila Sviju
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša!
BOGDAN: Al’ šta je s ranom? Stade li krv? BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane, hajde, Staniša! Te lutajući valjda nađemo, Ako ne melem teškim ranama — A ono barem, nekoj kolibi Kucnuv na vrata,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Hajde ti naprijed! Približih se lagano na prstima i izvirih iza gornje strehe. Kod kuće je! Podnimio se na obje ruke i odboči
Bojić, Milutin - PESME
(Knjiga o Jovu, XXX, 30) Okadila sam postelju svoju smirnom, alojem i cimetom. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvolt'te prekosutra, drugo vino ću otvoriti. ŽIKA: E sad, hajde tamo kod gospodin-Viće. VIĆA (koji je dotle razgledao akta): Je l' vi znate zašto ste ovde?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I otuda, iz sobe čulo bi se kako baca koliju u kut međ jastuke, kako seda, i odmah njegov krupan glas: — Hajde da se ruča! — I kao da je još otkada došao, otkada tako sedi, čeka na ručak, nestrpljivo, gladno počeo bi da žuri.
— I kao da je još otkada došao, otkada tako sedi, čeka na ručak, nestrpljivo, gladno počeo bi da žuri. — Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je.
— I kao da je još otkada došao, otkada tako sedi, čeka na ručak, nestrpljivo, gladno počeo bi da žuri. — Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je.
kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde! Gde je nana? I tek tad bi se nana odzivala: — Sad, sad!... Evo me! — I dolazila bi svlačeći zavrnute rukave.
Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene! Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo.
— I, čisto moleći: — Hajdemo, Mladene! Hajde, baba-Stano! — pozivao bi ih i ulazili unutra, a Jovanki migom zapovedao da ide i donese posluženje.
posao na vreme svrši, od svetlosti i puckaranja vatre što dopire iz kujne, na mahove, brižno, kao žureći ih, govori: — Hajde! Sada će doći!
Postave. Čekaju. Naročito Mladen stoji, neće ni da sedne za sofru a kamoli da jede. Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila. — Ama, hajde zaboga, sedni makar.
Postave. Čekaju. Naročito Mladen stoji, neće ni da sedne za sofru a kamoli da jede. Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila. — Ama, hajde zaboga, sedni makar.
Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila. — Ama, hajde zaboga, sedni makar. Ona jednako tamo, tobož nešto radeći, ostaje, ne dolazi.
Ona jednako tamo, tobož nešto radeći, ostaje, ne dolazi. Čini se da ne čuje, ne vidi njihno stajanje, čekanje na nju. — Hajde, nane! — počinju ponova. — Ama, ne mogu, deco... Mladen iziđe. Dolazi do nje.
Staje više [nje] i nadnosi joj se. Moli, a u glasu mu se oseća jed, bol, prekor što je takva. — Hajde, nane, zašto... Ona, već ne mogući, odgovara: — Bolna sam, sinko.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kaže mi Ćirjak, da ga i ja tako zovem, zagrmi odozgo sa skele svojom dubokom glasinom: „Hajde, Matej, ženu jednu ovde naslikaj“.
Ja ću biti suv, oni će biti mokri. Bože, kako mi ideš naruku. Hajde, sveti Đorđe, aždajino srce te čeka. Dadara Ko li me je izdao ovoj piši? Bogdan, verovatno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' ona se javi jedne bajne noći, Kad uživah ljubav u čistoj slobodi; „Hajde - reče sumnja - ti ćeš sa mnom poći Da tražimo puta, što istini vodi.
A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887. ISTOK Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta!
A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887. ISTOK Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete, Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta!
Bože, šta da činim da sebe razgalim? Hajde jednu lulu prvo da zapalim, Posle ću da šaram, da duvam i brišem I junačke pesme O slobodi pišem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovo je, to se raspoznaje na prvi pogled, pozorište, a ona veličanstvena zgrada biće hram Izidin. Hajde da vidimo! Zaista, u polutami hrama treperi džinovska statua egipatske boginje, prekrivena zlatom, biserom i dragim
Tu ću, naviknut na duži boravak, u prijateljskom domu, najlakše da podnesem dužinu letnjih dana. Hajde da Vam opišem ovo mestance i saopštim njegovu istoriju.
Strpljenje — reč koja bolno zvuči — ono što se otrpeti mora. Ništa mi drugo ne preostaje. Hajde, da se vratimo našoj astronomskoj prepisci!
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to.
TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to.
I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo).
(Odmičući se od Tašane, gledajući je): I sada evo, zaista lepa, lepa si mi, snaške! TAŠANA Ostavi to, Stano! Nego hajde što pre sa tim oblačenjem. STANA (nastavi oblačenje, ispravlja, namešta joj bore na šalvarama, anteriji).
(Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu. TAŠANA (umirena, ljubi mu ruku): Oh, hvala, dedo!
TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije
TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda
Ulazi sluškinja. SLUŠKINjA (žureći da ove budu spremne): Hajde, snaške. Služba se već odavno pustila, jer evo već i crkveni prosjaci idu po kućama. I kod nas već neki bio.
« — »Slobodno, slobodno«, počeh se ja smejati kad videh da se on mene najviše boji. »Evo, hajde s nama, ako hoćeš«, ponudih ga. A on se čisto prepade.
(Odlazeći): Jedi, snaške. TAŠANA (kleči, uzima sa sofre tanjiriće sa pečenim bubrezima i pokazuje): Hajde sad, dedo! Uzmi, jedi. Moraš, dedo. Evo čak sam i zemljani tanjirić naredila da se kupi.
Ulaze Cigani i čočeci pevajući i igrajući »Istambol da...« KAFEDžIJA (izvirujući): Ete gi i begovi! (Ciganima): Hajde bre! Šta se skanjerate? SAROŠ (Ciganima): Zauzimajte tamo mesta! (Kafedžiji): Donesi im rakije. Ulaze begovi.
SAROŠ Jok, braća smo! AHMET BEG Za tu reč — Mane, bre! — sve što se noćas potroši, ja plaćam. Hajde, čočeci, ovamo! Igru! Igra se: »Čoček avasi«. Vraća se Naza. NAZA Lele!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Istina, od one nesreće joj je ostala mana, i što je starija to joj sve više smeta... Hajde, polako, daće Bog da bude bolje, ako i ne sasvim dobro... Tako se jedino i živi...
vidi jesu li kotarice sa zaklopcem kod kuće... i trpezariju dobro izvetrite, i kandilo zapalite... Hajde, brže, šta me vazdan gledate...
— Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku. — Hajde, Čuponja, hajde matori moj, kaži lepo gospodin Branku laku noć pa da nas dvojica idemo da večeramo i da spavamo.
— Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku. — Hajde, Čuponja, hajde matori moj, kaži lepo gospodin Branku laku noć pa da nas dvojica idemo da večeramo i da spavamo. Pas arlauknu jezovito.
— Taman si se ti malo razveselila, a ja te uvredio... Hajde, ništa nije bilo... Ali ti si već jutros bila tužna; hoćeš li da kažeš, zašto? — Soka ćuti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Da mi šapne. — Šta da ti šapne? — Ono što ne znam. — I onda bi Živko bio tebi pomoćni glagol? — Jeste. — E pa hajde ti, pomoćni glagole, ustani i šapni da čujemo svi. Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže?
“ Vilijam Skot je rekao: „Tako mi je kao da sam se ponovo rodio!“ Bajron je rekao: „Hajde da se spava!“ Rable: „Spustite zavesu, komedija je svršena!“ a Gete: „Više svetlosti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ja ću sa ordonansom poći da se uverim. Pođite i vi sa mnom! — obrati se meni. Tek tada kao da se otreznih. — Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža.
Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu. Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će reći: — Zvali su ga Mića. — Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete.
— mahnu samo glavom, kao da je hteo reći: vidiš i zašto me pitaš. Onda se obratim Gruji, da ga popne na kona. — Hajde, pobratime! — reče Gruja. — Eh, kad bih mogao... Priđe još jedan vojnik, i sa velikim naporom ga podigosmo.
Na ulazu se pojavi posilni Isajlo. — Isak, skuvaj kafu! — reče Luka. — Nema više, gospodin poručnik. - Hajde, pronađi! — Razumem! — Pazi ga, vidi ga — obrati se nama Dušan. — Jaoj, jagurido.
Vojnici se okupili i posmatraju. Kao da svaki gleda sebe na mestu nekog vozara ili poslužioca. — Hajde, šta se kupite! — naređuje dežurni oficir.
3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!... Sve je gotovo i nemoj da se sekiraš. Nisam smeo u oči da ga pogledam.
Petrović, Rastko - PESME
onu pesmu živu. Hajde. Zasviraj u jareće gajde, pa umri! O slatki brate, zasviraj mi violon, Sviđa l' ti se Žan Fransoa Vilon?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sva je kao svitac treperila prilazeći mu. — Oj, Dugo sam te čekala! Hajde! — reče devojče ljudskim glasom, uhvati ga za ruku dlanom laganim i kao prolećna trava prohladnim, pa ga povede sobom.
Pre nego što ostare i patuljci su deca... — Mališan priđe Radanovom uzglavlju i dodirnu mu čelo svojom laganom rukom. — Hajde, ustani. Igraćemo se!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi bežeći.) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš. Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo.
STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra.
Zanat joj je to? A ona to s majkom i ocem radi. Sviraju — šta drugo i mogu oni, Cigani? A da je ona žena, hajde de. Ali ovo je devojka. I poštena. Što je pravo, pravo. Svi dušu nosimo. Ali za to...
(Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda?
Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu...
KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe! I gde vidimo, tamo ćemo, (ljubomorno) samo ja i ti! Niko više!
Brzo! A ona? Ako samo pisne, kamdžijom ću kaiše s leđa da joj skidam! (Ka Koštani): A, gotova si? Hajde! KOŠTANA (ne gledajući ga): Gotova! POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola!
KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde! PANDUR (policaji): Policajo, čekaj, sad će Salče, njenu majku, da dovedu, da se s njome oprosti.
(Vadi iz kese novaca.) Pojavljuje se policaja s pandurima. POLICAJA (ponizno uplašeno Mitki): Gazdo, hajde! MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Baš ga ovđe u svatov'ma nema, ta nema ga ni u cara našeg; hajde malo da izostanemo, ne bi li ga kako izmamili“. Kad su bili do klisure blizu, izostaše do tri šićardžije, pa govore
Malo vreme zatim postajalo, al' povika sa grada Latinče: „Hajde sada, care Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj
ne kćeše konje odjahati, no u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju protopop-Nedeljka: „Brže hajde, protopop-Nedeljko, brže hajde na Kosovo ravno, da ti kažeš na kome je carstvo; ti si sv'jetla cara
u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju protopop-Nedeljka: „Brže hajde, protopop-Nedeljko, brže hajde na Kosovo ravno, da ti kažeš na kome je carstvo; ti si sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, u tebe su
mi pošlji ključe i harače, zlatne ključe od svijeh gradova i harače od sedam godina; ako li mi to poslati nećeš, a ti hajde u polje Kosovo — da sabljama zemlju dijelimo“. Kad Lazaru sitna knjiga dođe, knjigu gleda, grozne suze roni...
njojzi mi nitko šetat nema, a jošte se oženio nisam: pokloni mi šćercu za ljubovcu; ako l' mi je pokloniti nećeš, a ti hajde na mejdan junački!“ Dođe knjiga caru čestitome.
ga bogom pobratio: „Molim ti se, Ture mladoženja, a tako ti sreće i junaštva, i tako ti sretnoga veselja, prođi me se, hajde putem s mirom, vidiš da sam čovek siromašan!“ Opet Ture da s̓ okani neće, već me stade većma udarati.
tebe sitna knjiga dođe, odmah izber' iz vaše družine, pobratime, tridest mladih druga, kojino su kao i đevojke, hajde s njima na Grahovo ravno, a našemu prebijelu dvoru“. Kad đevojka knjigu napisala, navriško je Gruju opravila.
ravne, na Turčina Kovačinu Rama: „O daidža, Kovačina Ramo, pokupi mi po ravnu Kovaču pet stotina silnih Kovačana, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrenđiju kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da Alilu
u Liku krvavu, na Turčina Ličanina Tala: „O amidža, Ličanine Tale, pokupi mi po Lici krvavoj pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred moju pred bijelu kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da mu
krvave, na Turčina Nakić-Ibrahima: „Pobratime, Nakić-Ibrahime, pokupi mi po Naku krvavu pet stotina konja i junaka, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pred moju pred bijelu kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da
sestriću, Tanković-Osmane, pokupi mi po vašoj Udbini udbinskijeh na glasu junaka na prijepis pet stotina druga, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod moju pod vrengiju kulu, jera zove od Kotara Janko ta Alila na megdan mojega, da Alilu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE BITNO 62 MOJA GLAVA DOK RADI RADI 64 JEDNOG ZELENOG DANA 66 HAJDE DA RASTEMO 67 DUGME SLUŽI KAPUTU 69 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE 72 ODAKLE
kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do stolice Do kašike Do police Rastimo Sa lastama lastimo Sokolice Delije Dokolići
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hajde, hoćemo li sad kući. Djeca su još prije pola sata izišla iz škole. — Hajdemo ... Uz put ćemo se dogovoriti koga ćemo p
— Hajde da još jednom oprobam. Stric opet zažmuri, prisjeća se imena svih svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, nače
Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi. — Ne damo mi, bogme, svog Nikolice. Hajde ti sa mnom. — Neću! Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo.
— Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama. — Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka.
— Hajde, Đokane, hajde, molim te, smisli nešto da i ja čujem! — uze da moli Nikolica s prikolicom. — Ne boj se, niko te ne smij
— Hajde, Đokane, hajde, molim te, smisli nešto da i ja čujem! — uze da moli Nikolica s prikolicom. — Ne boj se, niko te ne smije dirnuti, jer
— uze da moli Nikolica s prikolicom. — Ne boj se, niko te ne smije dirnuti, jer ja odmah puštam Žuju. — Dobro, hajde da se počne — pristade Đoko. — Dajte mi samo kakvu slamku. — A šta će ti sad slamka? — zinu Stric.
— Hajde onda da se traži kakva pogodna slamčica, travka ili tako nešto slično — reče Jovanče i dječaci se raziđoše po Gaju čupk
— He, a što ona tu priča — nabureno otegnu Stric. — Jest, pa mi se onda svi smiju. — Hajde, bojs (momče) silazi odozgo, nećemo se više rugati — zovnu Nik Ćulibrk. Lunju nekako vratiše natrag.
— Pa da, tako je — složi se Jovanče. — Hajde onda ulazi. — Hajde ti prvi — poče da zateže Mačak. — Pa ti si se otimao da prvi uđeš, ti si otkrio pećinu, lampa je
— Pa da, tako je — složi se Jovanče. — Hajde onda ulazi. — Hajde ti prvi — poče da zateže Mačak. — Pa ti si se otimao da prvi uđeš, ti si otkrio pećinu, lampa je tvoja.
— prošaputa Jovanče. — Ono je patuljak. Znaš, onaj iz priče. Mačak mu čvrsto steže ruku i promuca: — Hajde pa šta nam bude. On je jedan, a nas dvojica, bićemo jači. Upali samo da ga vidimo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te hajde, pođi sa mnom odatle! Prvo, kako sam te prognao bio iz raja, tako sad pak izvodim te postaviti ne u onaj zemljani raj, n
Nego kako svane, komad u ruke, hajde, pusti raspasom na sokak! A i sam otac mu tako čineći, iz postelje viče ima li što da pije i da jede, i još ustajući
Te to vi je vera i zakon i Boga spominjanje. Neće ni da se prekrsti, nego prviput vraga spomene, pak hajde kudgod u polje, ili na put i za posao koji. Pak se broji da je hrišćanin! ...