Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jeste, pevaju... ali to je mučan život... Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!... Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu!
— Smem pogledati u oči i tebi i kome hoćeš, jer sam devojka! Ali sam verena! Zaverila sam se Stanku hajduku! Krunija posrte. Jelica beše napregla svu snagu da to iskaže. I sad je više ništa ne zadrža.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi hajduku, barabar s Lazom Škundrom i Lukom Labusom, a kad tamo pred kuću — nema tu ni cure ni hajduka, nego nešto ...nešto ...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
San u bešu, a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Teško bratu što ne rodi majka, A hajduku bez Đurđeva danka! Teško vatri od ljeskove grane, Gore tašti od zetove hrane!
San u bešu a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku. Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata pljus po obrazu: »Ne prilazi, veli, hajduku«. A jutros, kažu, povezô sve džandare u srezu i oteo im puške i barut.
Vujo iziđe u drugu sobu i odvede sa sobom Đuricu. Odmah se moglo opaziti, da je sad Vujo okrenuo prema hajduku drugi, mnogo strožiji ton. Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji.
Zagrljeni i radosni siđoše u selo, zagledajući od želje u svako drvo, u svaki kamen. Stigoše Đuričinoj kući. Hajduku se steže srce i obuze ga neka sumorna seta, kad ugleda svoje osamljeno napušteno ognjište, u kome je bezazlenu i srećnu
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi. Hajduku ne dade družina da ga pogubi, pošto je njihov poglavica izrično naredio da se svi živi dovedu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje! GLAVAŠ: Još malo čekaj, Da zbogom kažem trošnoj kolibi Što je hajduku glavu čuvala, Kraveći zimi smrzle udove; A kad je, opet, žarka pripeka, Iz planina je vetrić vodila Da mi rashladi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad đevojka knjigu napisala, navriško je Gruju opravila. Kad hajduku sitna knjiga dođe, namah viknu u svoju družinu; skupi mu se tridest mladih druga, svaki bješe lepši od đevojke; a
Pa ga neće ka caru voditi, no ga baci u lednu tamnicu. Tu tamnova tri godine dana. Kad hajduku muka odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se
E je mene care opravio da ja vodim tebe i Aliju“. Hajduku je muka odoljela, kail bješe izgubiti glavu, pa izide iz ledne tamnice.