Jakšić, Đura - PROZA
onog mladog Gružanina; ali on sa neopisanom snagom istavi vrata, i tako se svi srećno iz plamena izbaviše, pa i same haljine i drugo pokućanstvo izneše iz vatre. Stariji ljudi i kmetovi skupiše se kod sudnice. Tu dođe i stari učitelj.
Obradović, Dositej - BASNE
Bez nužde izdrpate izmrljate haljine nositi, to je skupost ili hudost dostojna negodovanija i zgadnosti. No samo za vnješnje ukrašenije starati se, veliko
Ne poznajući cenu razuma i blagorodstvo srca i duše, ako se ne sjaju i ne šušte na njoj haljine, misli da je propala. Kad bi (sačuvaj bože!) sve žene ovake bile, teško bi onom bilo ko bi ovo pisao!
dne, kad nije lepo obučen, razgovara se kako tako; a kako ti bude o kom prazniku, te se obuče u zlato-galonirate haljine, nakiti se i napudra, onda sve mu saprlotiranja iz usta lete, ti mu govoriš a on zviždi, gleda svoj vezen prosluk, i
a on zviždi, gleda svoj vezen prosluk, i kaže da će mu drugi nove mode skoro iz Beča doći, — jednim slovom: druge haljine na njemu, druga pamet u glavi.
Naravoučenije „Ala, moj čoveče," — veli gdikoja žena mužu svome — „da su mi onake haljine, ništa već ne bi' želila!” No u tomu se ljuto vara.
153 Vrba i trn Vrba, gledajući da trn svakom koji pokraj njem prođe za haljine zakvača, upita zašto on tuđe odjejanije k sebi vuče, i našto bi mu baš da i ima to.
— „Ne trebaju meni haljine — odgovori trn — „niti ih ja hoću, nego samo milo mi je derati i parati. Naravoučenije Ova basna izobražava zlo i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
globar, a on se dogovori sa knezom Grbovićem i Birčaninom, pa pokupe i obuku najrečitije kmetove u najsiromašnije haljine, učine skupštinu, priglase i neke poštene žitelje Turke i dođu na mešćemu pak viknu na zulum, napišu prošenije u kom
No knezovi, kad su išli veziru poradi poreza, povedu sreske kmetove, najbolje gazde, koji obuku se u najsiromašnije haljine, kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman,
Ja kako sam letos po Vračaru lake vojene haljine nosio, a nisam se ni naučio daleko putovati, tako i pošao; a Čardaklija i Boža u nemačkim ̓aljinama krome Jova Protić
, konjički kapetan RUBA (roba), preobuka, haljine RUŠPIJA, mletački dukat SABA(H), tur., zora; SABAJLE, zorom SAJTLjIK, SATLjIK, četvrtina stare oke, litra
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neki se iskašljaše. A neki opet gurnuše jedan drugog laktom i zgledaše se. — Kako bi to bilo da načini čovek haljine od eksera, pa onda da zaroni?... Baš bi se nabo! — reče Marko i opet pogleda po svima. — To bi dobro bilo!
Sav je taj svet raznolik. Nigde nećeš naći slična ni nosa, ni oka, ni kape, ni haljine, ni lica, ni odeće, ni obuće... Sve je to u drugoga drukčije! Vala samo sesti pa gledati sehira.
I doista, otkako se Savka Nikolina zadevojči, odonda uze cela bećarija smederevska nositi crne kicoške haljine i fine rukavice.
— Ja toliko potrošio!... To je moja devojka!... — Napolje!... — viknu Nikola i diže stolicu. — Te igle... te haljine... sve je to moje!... — diči Pupavac iz petnih žila. Savka udari u plač. Mati u dreku. Sluge se skleptaše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ako ištem da kupim legršter, a on izvadi po čitavu pletu. Za jelo je kupovao sve što je bilo najlepše u varoši. Moje haljine najlepše u celoj školi.
Posle mi zablesnuše oči, pa padoh ničice na kraj njene haljine i na njenu levu ruku, kojom me pridrža, i molih se po stoti put: „Bože, ti vidiš moju majku! Bože, molim ti se za bábu!
Narod odluči da popu za taj dan načini nove haljine, i učitelj je čitave dvije nedjelje šio kapu i dotjerivao što je bolje umio.
Nije šala, kao neka gospođa! Pa kake su joj one haljine, pa kako ide!... Sutradan ustala ona, stala na vrata pa gleda.
— Pokušavao sam. Sestra me odvede krojaču, izabere mi haljine, uredi mi sobu, obriše mikroskop i zapreti deci da će odbiti prste onome koji u ma što ujkino prihvati. I ja otpočnem.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Juca je umela dobro da kuva, a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je uvek nosila haljine zatvorene boje.
da kuva, a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je uvek nosila haljine zatvorene boje.
A na Šaci kao da nisu one njegove lepe iroške haljine, nego neka kao mantija, i neka kamilavka; a u njega neka duga brada pa se bogu moli.
!... Ta vi’te samo: lice i persona i štelung k’o u kakve princeze, — a gledajte samo kakav je lajb u ove haljine! A a a! Izgleda, izgleda k’o nakarada kakva sa karnevala, a frajlica k’o jedna princeza!«...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali na sve to Ljuba, i ne gledajući u haljine, jedva ako bi odgovorio: — Tesne su! — I onda bi se opet okrenuo od Naze i od haljina što mu ih nudi i kao strepeći da
— I onda bi se opet okrenuo od Naze i od haljina što mu ih nudi i kao strepeći da mu ne navuku te haljine, još slobodnije bi se raskrečivao, rasprostirao da leži, spava, ne gleda u Nazu.
Svi — ajduci. Ajduci! ... — drao se je. A oni su uzimali i čuvali mu. Od tog su mu novca posle haljine kupovali, plaćali ženi koja ga je prala, čistila.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
pa onda muško izlaže se svakom maleru, samo što želi da postigne; tako isto i ženska za ljubav katkad i u muške haljine se mora oblačiti. — Pa to je abentajer? — To je. — Hvala lepo, ja ga ne potrebujem. — Al’ tek je opet lepo čitati.
— Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata! Šta mislite, dok malo obraz uredim i druge haljine navučem! Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja.
„Kad sam išao Savku Siridžićevu gledati, pravio sam nove haljine — izlišne — moglo je i bez nji’ biti — koštaju sto forinti. „Nov šešir — deset forinti.
To su već ženini dukati, ona će ih na sebe potrošiti. „Opet nove nepčane haljine — sto pedeset forinti. „Nov šešir — deset forinti. „Nove čizme — dvadeset i dva forinta.
Jedi to Micu što Alka pravi haljine istom tek što je Marko njoj nove haljine napravio; Alki je opet nemilo što Marko tolike haljine Mici pravi, a sebe radom
Jedi to Micu što Alka pravi haljine istom tek što je Marko njoj nove haljine napravio; Alki je opet nemilo što Marko tolike haljine Mici pravi, a sebe radom za nju mori.
to Micu što Alka pravi haljine istom tek što je Marko njoj nove haljine napravio; Alki je opet nemilo što Marko tolike haljine Mici pravi, a sebe radom za nju mori. Što Svilokosić u jednu i drugu kuću dolazi, nijednoj se ne dopada.
Lepo se ti nosiš, pa kako na meni vidiš lepu haljinu, a ti sebi praviš tako isto skupu. — Pravim ja i skuplje haljine nego što su tvoje. Moje atlaske teže su nego tvoje. — Ništa za to! Ja ma kakve da obučem, svet drži da su skuplje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izbacio je za njom, prvo, jednu stolicu, zatim joj je izbacio haljine, šešir sa nojevim perjem, a na kraju, neočekivano, violončelo, koje odjeknu i samo što se ne raspuknu.
Isakovič je u Sremu važio za bogataša, a sve što je imao, bilo je manje nego što je, na haljine, trošila, gospoža Montenuovo.
Vikao je, kaže, kao pop sa amvona. Obukla je haljine tuđe žene i misli da je gospoža kad se nadodolila. „Pa dobro, šta ti kaza?
Bila je u crnoj, večernjoj, svilenoj, krinolini, sa korzetom od žutog brokata i bele gaze. Ona je svoje haljine udešavala, da budu kao u Ane i Varvare. Ali je bila ostala to veče u papučama.
Imala je na sebi samo svoju, sirotinjsku, crnu, suknju, u kojoj je Trifun beše doveo u kuću. A ne haljine gospože Kumre. Lice joj je bilo modro. Pavle je bio, očigledno, toliko zgranut, tom vešću, da je bio zanemeo.
Varvaru je odvela, da prilegne, malo, na jednu, francesku, naslonjaču. Gospoža Julijana pokaza svojoj gošći čarape, haljine, šešire, koje je tek bila dobila, a pričala joj je, šta joj Višnjevski reče, o Ani.
Šaputalo se samo kako se, na njenim balovima, po njenom naređenju, muški oblače u ženske haljine, a žene u kostim muški. Najekstravagantnija bila je, u tome, ako je verovati istoriji, knjeginja Rumnjancev.
Teodosije - ŽITIJA
Ovo i mnogo drugo od gorčine srca njemu izgovorivši, molitvu i blagoslov od njega izmolivši, i uzevši tužne haljine, odlažahu kući. I idući, natrag ka kuli obraćahu se s plačem i ridanjem, zastajkujući, dok ga je moguće bilo dogledati.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uveče, posle večere, počinju da popuštaju pojase i da svlače gornje haljine koje im smetaju. Piju mnogo, zagreju se i duhovno otrome, a iza toga nastanu prave sensualne erupcije.
Kad se opeva junak koji svlači svilu i kadifu da bi obukao „bugarske haljine“, pesma kaže, da se on „učinio golema sirota“.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Dođi kod mene, toliko puta sam ti rekla, dođi kod mene, ja imam preko trideset mustri materijala za venčane haljine. Dođi da razgledaš. SPASOJE: A što će ti, boga ti, tolike mustre?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kažu da čovek u takvim trenucima obično ništa ne pamti, ali ja sam zapamtio i lepršanje njene haljine, i majmunsku zbunjenost na licima Atamana i Popare u času kad je neko viknuo da Melanija ne zna da pliva.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci drži
Još onaj čas oprave se pisma na sve strane, prvo u Krakovu. Opisani su kako su bili obučeni, kad su pošli, i kakve su haljine sa sobom poneli. Tu je bila opisana i dolama i „trajdrot“, i njihova lica, gospodara Sofre, Krečara i Čamče.
Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu. Sva sprema, paradne haljine već su složene, kočijaši nahraniše konje pa prežu.
Od profita za „auspruh” kupio je gospodar Sofra gospođi Soki i ćerkama lepe đerdane od zlata i haljine. Kupio je i za Šamiku detinje poljske haljine, „kurtku” i tako dalje, kao što gospodska deca u Poljskoj nose.
Kupio je i za Šamiku detinje poljske haljine, „kurtku” i tako dalje, kao što gospodska deca u Poljskoj nose. Pa je onda kupio od jednog ruskog zlatara lepo srebrno
Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje, samo su malo alvatne, ali tako hoće otac, jer dete raste, ali već mati pobrinuće se da
Kćeri i Šamika odu da se pohvale s darom. Šamika uzeo haljine u ruke, pa trči u dućan, u mehanu, na sokak, pa svakom pokazuje haljine. Srećno dete!
Šamika uzeo haljine u ruke, pa trči u dućan, u mehanu, na sokak, pa svakom pokazuje haljine. Srećno dete! Sad je sa Sofrom samo gospođa Soka. Gladi ga po čelu. — Al’ ste oslabili.
U crkvi, i ma gde, znao je opisati tačno kako je koja dama obučena, kakve je imala haljine, šešir, rukavice, cipele, ali sve. I to je odmah znao primetiti je li koja ukusno obučena ili ne.
Sad izvadi iz sanduka što je nakupovao. Ocu je doneo jednu stivu lulu u talijanskoj formi. Katici lepe marame i haljine. Katica se udalji. Donesu kanu. Gospodar Sofra puni prvi put talijansku lulu.
Da ne bi opet pre njih otišle nataroška i učiteljka, brzo daju doneti sebi gornje haljine, pa brzo napolje Šepsovica, Krauzovica i Gajzingerka. Badava se žure Kriblerka i Hauerka, zadocnile su.
Dalje veli da su mu te lopovske haljine u maski i sličile. Dođe posle ručka i Krečar, pa se dalje razgovaraju. Najpre, naravno, gospodar Sofra pretstavi
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pokušavala je to na svaki način. Oblačila je svoje tršćanske i mletačke haljine, pune providnih čipaka, zatezala svoje svilene čarape i preveze na grudima, pa ih je posle opet svlačila.
u Veneciji ne samo košulje što dopiru tek do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se po njoj vuku.
Promisli, kakve će nove haljine da poruči, i, kao da ih je već imala, oseti svilene komade na svom telu. Pri toj pomisli, ipak, ne samo da nije
Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine, kuljaju i gmižu miševi.
U taj mah gospoža Dafina primeti i drugu, koja joj beše zaobišla sa leđa i koja je hvatala i gnječila njene haljine na zidu, razbacavši ih po tlu.
pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj sluškinje iznose haljine i donose košulju, i zanosan miris trave i zemlje, iskopane kopitom, sutradan, pri jahanju sa Princezom.
života, što je, kao i te grede nabijene zemljom, kao i to žito na tavanu, pod kojim se pojavila tavanica, kao i njene haljine što su bile razbacane po sanduku, bio sav razdeljen ćudima i požudama njenog muža i devera, međ kojima se ona našla, kao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ni jedno zaspati: jer drugi jedva čekaju da ga ogare, ili da mu prišiju štogod (kakav dronjak, ili čitavo ćebe), za haljine“, veli Vuk.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
On ne stigne ni da podigne glavu kada beli nabori njene haljine ispune oba staklena kruga. Vitki prsti i pun zglob mlade žene spuste se na limeni sto.
Kad bi prelazile salu, te haljine su se klatile tamo-amo, poput zanjihanog abažura stone lampe. Na igrankama je obično bilo mnogo više mladića nego
— Osamnaesta joj... Žan Žik otvara mali kofer i vadi svoj poslednji model nestvarno lake haljine od čiste ljubičaste svile, koju je poneo ni sam ne znajući za koga. Ta stvar apsolutno nema cene! — Odnesi joj ovo...
Isti oni pokreti, ista neskrivena drskost podzemlja; iste kućne haljine neodređene boje, izbledelog dezena, umašćene i prožete večitim kuhinjskim vonjem neopranog posuđa u umivaoniku...
Najzad, ona se pope i zauze svoje uobičajeno mesto pokraj konduktera. Preko crne haljine obrubljene ljupkom belom čipkom ogrnula je zimski kaput.
Devojkama je plaćen pansion, imaju pravo na besplatne haljine, kupaće kostime, besplatan put i vredne nagrade, dok majka i kći, koja učestvuje nepozvana, nemaju novaca čak ni za
Matavulj, Simo - USKOK
A ja bih želio, gospodine Janko, da ti sjutra obučeš naške haljine! Naći će se za tebe! Bi li ih obukao? — Bih! Hoću...
Između kreveta bješe golem kovčeg, ozgo uglačan, sprijeda išaran rezovima; na bližem roglju ležahu njegove haljine, na drugom njeka guka pokrivena strukom.
okolišeno malterom; četvrta strana, prema njemu, bješe prijeboj od dasaka, na kome je bila oružnica, a sa strana višahu haljine. Janko posmatraše oko sebe, pa uzdahnu, izvuče ruku ispod pustine i pritište dlanom ledeno čelo.
Bješe visok, okošt, grbasta nosa, dugačkih, smeđih i prosijedijeh brkova. Na njemu bjehu čizme i svitne haljine, džamadan izvezen zlatom i na njemu krst „Svetoga Đorđa“. — To je mladi gospodin, uskok?
tankih brkova, imađaše kapu kao vladika, a inače bješe u crnogorskoj nošnji, i kanda bješe gladun, jer je imao svitne haljine i grudnjak izvezen zlatom.
Momak hitro stavi u red krevetne haljine, odškrinu staklo na prozoru, pa otvoriv vrata, reče: — Gospodar je spreman! Uđoše jedan za drugim: arhimandrit,
Po stijenama kretahu se sjenke, u uglu, na prijeboju povješane haljine kao da se ljuljahu. Domaći mačak Šarko sjedio je čelo nogu Jankovih na krevetu i „preo“.
Naći ćeš me u kući. Gruban otide svojoj kući, a Janko kneževoj. Odmah se uputi ka pregratku, gdje bjehu ženske haljine, nađe jednu opregljaču, otrže s nje jednu resu, pa se pope u komoru, nađe jednu jabuku, provrti je puščanom šipkom i
Milićević, Vuk - Bespuće
pozdravljali, zastajkivali, smijali se i dobacivali dosjetke; žene bacale poglede, osmjehe, zagledale jedne drugima haljine i ogledale se u izlozima; sredinom ulice prolažaše jedna gomila zidarskih radnika punih kreča po odijelu i po
sobom, svježu i vitku, sa šeširom u ruci, gledajući kako njezina noga ide s kamena na kamen, kako se povijaju njezine haljine po tijelu; on ne osjećaše da ide, već da ga vuče za njom nešto jače od njega, i on hitaše a da nije znao šta je to što
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jesi li spremna? HASANAGINICA: Kako „spremna”? Šta znači „spremna”? Savila, složila haljine, uvila runde, minđuše, ogrlice, izbrojala prstenje? Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ?
A gde su jelo i piće, pa mešenje, pa kuvanje, pa nabavke, pa kolko svatova, pa gde će ko da spava, pa haljine za nevestu... Treba o svemu misliti! Lepo da se raspametiš... Što li je ovo jutros ovako ladno? Tebi nije?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh. Ona izdahnu. Sa nekom svečanom tugom i skrušenošću slušah kako je spremaju, kako šušte njene stare, svilene haljine koje behu u jednom zavežljaju koji je ona još u životu spremila za svoju smrt. Ujutro, u samo svanuće, iziđoh.
Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno. Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo
Ja sam stao. Nisam osećao glad. Gledao sam i razgledao haljine što behu oko trešnje. Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme. Poznao sam ih po onim zlatnim širitima.
Pukne li leto, u kuću se ne zaviruje. Sem što se iznose ili unose spavaće haljine i gotovi jelo, ostalo sve u dvorištu, u bašti.
Gosti čisti, obrijani, preko kolena prebačen im ubrus za ruke. Bele im se njihove nove košulje, mirišu im „stajaće“ haljine na suve dunje iz sanduka; peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom
Uplakano joj lice zažarilo se, buknulo, a i cela joj snaga kao nabrekla. Haljine joj tesne. A oseća kako joj se prsa šire, otimaju se iz tesnog količeta, izlaze napolje, vide se...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir, pa pođe u svet.
Sjutradan dođe Grbo pred kralja i reče mu: — Hoću da mi načiniš haljine od kože, ali tako da budu udešene kad se obuku da se ne može poznat ili je čovjek go ili u tijem haljinama, i na njima
— Što će ti take haljine? — upita ga kralj. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, ne mogu drukčije izbavit konja, jer je nasred velike rijeke
Odmah kralj naredi te mu se načiniše haljine. Pošto Grbo obuče haljine a na noge čizme što krakaju godinu dana, pođe i dođe u đavolsku državu i do one rijeke na
Odmah kralj naredi te mu se načiniše haljine. Pošto Grbo obuče haljine a na noge čizme što krakaju godinu dana, pođe i dođe u đavolsku državu i do one rijeke na kojoj je štala.
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turčin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe, a on reče: — Ja ću toga konja kupiti. Govori, starče, pošto je.
pun svakojakih dragocjenih haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.
Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi sve se, i žensko i muško, začudi njezinoj ljepoti i
Kad bude ispred svršetka leturđije, ona se iz crkve iskrade pa bježi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona brže k vatri, kad tamo a to proso pokupljeno, ručak gotov i
Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin
ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se brže bolje svuče i haljine ostavi u sanduk, pa k vatri.
Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Nikud. (Otvori vrata i viče.) Vučko! Vučko! 8. VUČKO, PREĐAŠNjI VUČKO: Evo Vučko. STANIJA: Da mi skupiš haljine, pa da te pratim kod Nešu. VUČKO: A što, majka? STANIJA: Ništa. Idi, sinko, te skupi haljine. VUČKO: Oću, majka.
STANIJA: Da mi skupiš haljine, pa da te pratim kod Nešu. VUČKO: A što, majka? STANIJA: Ništa. Idi, sinko, te skupi haljine. VUČKO: Oću, majka. (Odlazi.) LjUBA: Ama što ti je? STANIJA: Dosta sam vedla, da idem.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(20. V 1989) 5 TRAGOVI Tragovi tvoji među stvarima, Otisak usne zamišljen na čaši, Haljine tvoje u plakarima Kad vešalicu praznu mašta maši — Trezna halucinacija. Pavana Za infantkinju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i telefonskim imenikom na glavi, da bi na kraju toga komplikovanog procesa od svega ispala jedna pokretna vešalica za haljine. Ledi Aufinger! Pošto su mi se mnoge stvari popele navrh glave, nema potrebe da stavljam još i knjige na teme, zar ne?
Veštačke trepavice i guščije paštete, haljine, kratke ili dugačke, ali sasvim sigurno ne one koje se nose te sezone, holandski duvan „Klan“ i švajcarske čokolade
Grlić flaše se iz prvog cuga zaustavi na jednoj platinskoj maloletnici, koja sasvim mirno izmigolji iz svoje haljine. Bebika ponovo zavrte flašu, dok je Adlerijana krišom zapisivao podatke na manžetnu.
Po radnjama — ludnica! Svi kukaju kako nemaju love, te kako ćemo, te šta ćemo, a ovamo one šljašteće novogodišnje haljine sa hipercinima idu kao da se džabe dele. Otimačina!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vrh oblačja slapovitog Blagovesnik arhanđeo uzdigao haljine je: prozaruje stopalima ono što je usud spreo a s kolena krin mu veje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nema nikakve bojazni !... Daj da se živi !...« A Velimir se nagnuo Gojku pa mu šapće: — Kamo ti nove, lepe haljine, nesrećniče!... Što se brukaš u tim dronjcima! Doteraj se malo, podšišaj se, potkreši tu bradurinu...
— Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje... — Kako ću ? Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude... Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pri kraju rata, sve su već bile prostituisane. Imaju vrlo lepe haljine i Talijanke im zavide na haljinama. Vrhovna komanda u San Vitu smeštena je u jednoj zgradi od mramora, u koju se ne
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Hoćeš?... Siroče: Poklona ćeš mi dati? Gospođa u crnini: Daću ti haljine, cipele moje ćerčice, daću ti njen krevet... bićeš kod mene... Siroče: (Hvata je za ruku.) Kod tebe?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Stojičkom mirnoćom pakuje on svoju sirotinju, svoje haljine i silne političke brošure (i dopuštene i zabranjene) u svoj šareni drveni sanduk, uvezuje krevetske haljine u ćebe, a
svoje haljine i silne političke brošure (i dopuštene i zabranjene) u svoj šareni drveni sanduk, uvezuje krevetske haljine u ćebe, a daske i nogare ujedno, i kreće se i odlazi na nova mesta sa starom svojom pameću, i kao ono ona vrana iz one
Zatim povadi i poveša svoje haljine. S njima je brže bio gotov nego s knjigama. Među haljinama se mogao videti i jedan gunj, jelek i tozluci.
Među haljinama se mogao videti i jedan gunj, jelek i tozluci. Sreta se nosio i srpski i nemački. Nemačke haljine je nosio češće po selu, a seljačke opet češće po varoši.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Finijih ženskih odela? Svašta li u glavi nastane! To nisu odela, nego haljine, i ne fine, nego tanane... Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja! Predlog među ne ide sa brojem dva!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine. Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi!
Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi! Kad viđeli e ih pogrdiše, skoči narod, i bi ih pobili, no uteci u Kotor Latini.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.
I zaista, i sama Sofka s početka nije znala otkuda materi novac za te njene uvek nove i skupe haljine. Ali ubrzo se Sofka dosetila.
Ali ubrzo se Sofka dosetila. Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje, da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi
kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što više jesti dobra jela i nositi što lepše haljine. I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva.
On visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav | obučen u svilu i čoju. Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u bračnoj košulji, u moru od te svetlosti, šuštanju šedrvana, u
Magda je za to vreme iznosila iz onih dolapa, gde su bile savijene spavaće haljine, pokrivene belim čaršavom, dušeke i jorgane.
Iz onih dolapa, iz kojih su iznete spavaće haljine, a oni ostali slučajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled
Sofka sa svojim sobama gore bila je odavna gotova. Gore su je čak čekale već nove haljine, sašivene od one nove basme. Kratak, dosta otvoren jelek sa žutim širitima kao i šalvare sa velikim kolutovima oko
A sada, kada im je to saopštio, mogu da idu kućama, da se spremaju, čiste stajaće | haljine i drugo, da bi bili gotovi kada ih pozove da dođu na svečanost. I to je Sofku najviše poražavalo, ubijalo.
I onda se sasvim uplaši. Ali Arsa joj ne dade. Silom, donoseći joj haljine, gonio ju je da se oblači. Naročito je pazio da, po običaju svom, ne veže i obesi o pojas onaj seljački nožić sa nekim
ograda bila izvaljena, da bi se moglo u nju komotno ići, jednako su dotrčavala deca, sluškinje, jednako se tamo vukle haljine, jastuci, jorgani, kolije, jer će se noćas tamo sva deca nositi da spavaju...
je njihni brkovi, brade, kose dodiruju po licu, i kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kolo: Paun nam se timaruje — Paun: (Prstima prihvata za svoje haljine — kao da ih od nešta čisti, i ono baca na zemlju).
BABA—KORIZMA U Risnu, na čisti ponedjeljnik obuče se kakav momak u ženske haljine i načini se kao đedova baba, pa noseći na ramenu sedam štapova (sedam nedelja posta) i za sobom vukući komostre
2 ĐEDOVI I ĐEDOVA BABA U Risnu na bijele poklade obuku se nekoliko momaka u kožne haljine izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske
izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese niza se zvona; jednoga obuku u ženske haljine i dadu mu u naručje kao povijeno dijete; ovi se momci zovu đedovi, a onaj u ženskijem haljinama đedova baba.
Bu, baba!“ 3 SVATOVI S MLADOM U Risnu, na bijele poklade, obuče se nekoliko momaka u najlepše haljine, a jedan se obuče u ženske; oni se zovu svatovi, a ovo je nevjesta.
ĆEDA ELEZ (Jedan vješt od društva obuče se smiješno u neobične haljine, uzme štap u ruku, stavi orah ili što drugo u usta, pa šjede nasred odaje, učini se da je star i sa svim gluh, te
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
86 20. POBRATIMSKI DAROVI. 88 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA. 90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. 92 24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. 94 25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. 95 26. ČUDNOVATA TICA. 97 27.
(Pobratimski darovi), 21. (Kaluđer i četiri grješnika), 22. (Kopanje blaga), 23. (Lijepe haljine mnogo koješta učine), 24. (Djevojka brža od konja), 26. (Čudnovata tica), 27. (Crno jagnje), 28. (Careva kći ovca), 29.
Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur- | čin pa zavio čalmu oko glave a spustio haljine do zemlje. Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.
Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir pa pođe u svet.
” vukli su s njega i haljine, ali se njega nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga sačuva zdrava i onu noć.
kad ga izvedu živa i zdrava pred carevu kćer, ona odmah dovede berbere te ga obriju i umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na kočije i otide u crkvu te se s njime venča.
” Posle malo izađe on na polje, pa preko onoga gosposkoga odela obuče svoje stare siromaške haljine i poklopi se šeširom pa uđe u onu sobu gde je bilo veselje i stane za vrata.
” Kad on to vidi i čuje, reče im: „Nemojte me tako huliti; dobro će biti, ako Bog da”, pa onda zbaci sa sebe siromaške haljine i ostane u onima gosposkima; a 81 oni kad to vide, braća se | upropaste i poplaše i stanu ga moliti da im oprosti, a
ti na jedan put svanu u pećini kao dan, i tušta i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i žutijeh, u različite haljine obučeni, a pred njima jedan starac bijele kose i brade kao ovca, na dvije dvorogaste šljake, koji mu reče: „Koji si ti?
23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. Imao nekakav car jedinicu šćer, preko mjere lijepu, pa od više sile i nje ljepote proglasi u
Kad on to viđe, prepade se i hoćaše natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: „Stan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo.
uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.” Ona vesela uzme prve haljine s
Stanković, Borisav - JOVČA
Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu, ništa drugo ne valja da ima. Odrekao se ne samo sveta i šta je god u svetu, | nego i samoga
Kaluđer, dakle, koji samo kamilavku nosi i crne haljine, i samo se nariče kaluđer i samac, koji se samo ust’ma i slovom odrekao sveta, a delom više traži | svet i svetske
Ovde se preobučem u svetske grešne haljine, ka’ i ostali ljudi čelovečeskoga čina, dam se zapisati u katalog universiteta i pođem slušati filosofiju, estetiku i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stipan je na čudu bio da malome sve razjasni. — Onake haljine i kape nose po varošima sva gospoda. One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid.
Fratri, ogrnuti kabanima, protrčaše trijemom od crkve. Tri najmlađa duhovnika obukoše se u crkvene haljine i služba otpoče. Bakonja i Mačak, u stiharima, kađahu pred njima.
Na krevetu i na podu dvije lokvice krvi. Kraj njega, na stoliću, njekoliko sklenica ljekarija. Haljine mu pobacane vrh pokrivača. Prema njegovu krevetu, uz duvar, bijaše drugi krevet, na kome spavaše Čimavica.
— A ko zna da nije on baš i učinija sav ovaj pokor! — veli Dundak svlačeći se. Govedar mu vezivaše haljine na jednu motku. — Tebika je uvik do sprdnje, pijanico — reče Tetka. — A meni je baš za misâ šta je sa siromajom!
Ali Bakonja ne hajaše za ta riječi, nego uze suhe haljine, pa se skloni iza vrata da se preobuče. Tada Brne otide u kujinu i zamoli kuvara da mu i sinovcu odnese vruće rakije.
Podalje su razbacane haljine. Na Bakonjinim bijelim i rumenim obrazima, osjenjenijem prvom dlakom, ogleda se mladićno zdravlje; oko usana lebdi mu
— Bolje je odma da ne morim tuđega konja i da dođem ranije kući! — I Bakonja hitro strpa svoje nove haljine u bisage, uze pismo, primi dva talira putnine, poljubi strica u ruku, otide ka Baleganu te uze hljeba i mrsa, javi se
Popa, Vasko - KORA
u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novina Surovo zalepljena Na ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva mojih Na ključnjače su ti
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
tu pred sobom, na dohvat ruke, mesto narečenog pratioca Zemljinog, alabasterko rame princezino i, kroz isečak njene haljine, gornji deo njenih zanosnih grudi. On pretrnu.
pred prisutnim gospođama skupocena tkiva i baciše ih u lepe nabore da bi gospođe jasnije videle kako bi izgledale haljine, izrađene od tih tkiva.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
dotrajavanje sred četiri zida našeg tmurnog doma, i među našim altdajč kredencima, rastočena trbuha pod kordonom kućne haljine, iz koje davno upijeni mirisi jelâ, kućevnosti, ishlapljela naftalina već čudno udaraju mirisom smrti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kmet uđe s dvojicom pandura u sobu da pregleda haljine i skrinje, a odbornici sa birovom tražahu po kući. Posle kratkoga traženja kmet iziđe napolje noseći gomilu raznih
— E pa dela, oblači se, pa da idemo! Kapetan ode u drugu sobu, i malo zatim vrati se, noseći u rukama svoje haljine. Stade da se oblači i ujedno htede da pokuša neće li još što doznati. — Vidiš, ti sve treba meni da kažeš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati haljine. „Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva.
da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva, sve suhovine, neka mi ima mati su čijem papiti haljine. — Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše.
Žena kao žena, e, biva, ono i treba da posluša muža, ode dolje pa svrati staru, a svekrvi reče da joj donese zahire i haljine. Kada svekrva ode da traži haljine, vještica će: — Boga ti, sultanija, miluje li te kako muž?
Kada svekrva ode da traži haljine, vještica će: — Boga ti, sultanija, miluje li te kako muž? Sultanija se začudi, pa će joj: — Boga mi, miluje, ama
Vidje gdje je prevaren, ama je zatvrdo držao da ga žena nije prevarila, pa se brže-bolje preobuče u siromaške haljine i ode glavom po svijetu. Kud god je hodio, dođe u Stambol, ama kako će sad da se sastane sa sultanijom?
— E kad je tako, znaj da je ono moj bivši čovjek, nego uzmi ove ženske haljine pa mu nosi u aščinicu, neka se preobuče i neka s tobom dođe k meni.
Kad je njemu sve kazala, niko srećniji od njega, — obuče se u ženske haljine, pa polagano za robinjom te ženi u odaju. Je li iko cpećniji no njih dvoje kad se sastadoše, ama kad prođe prva radost,
Onda on otide kući, pa se preruši: obuče pastirske haljine i uzme pastirski štap u ruke, te se načini pastir, pa pođe u svet.
Ali se carska kćer dosjeti da će to biti vezirović, te se brže-bolje ukrade, obuče muške haljine, uzjaha hata i ode pravo veziroviću u tabor.
pun svakojakijeh dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: — Maro, uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.
Kad bude ispred svršetka leturđije, ona se iz crkve iskrade pa bježi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona brže k vatri; kad tamo, a to proso pokupljeno, ručak gotov
Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od čistoga srebra, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Više Tode siv sokol vejaše. Ljupka slika devojke koja na reci Sitnici pere haljine data je u ritmu talasavog smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički istaknuto: Bila sam na reku, na reku
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Još kako velika tajna. DARA: Reci mi, ko je pisao? ČEDA: Ja! DARA: Šta kažeš? (Ispusti haljine koje je imala u ruci.) ČEDA: To što ti kažem! DARA: Čedo, Čedo, šta si učinio?!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kako Magda kroz komšiluk i ulicom odlazi u hanove, da razgovara s Arnautinom, i u Dućandžik, da uzme tkanine za uskršnje haljine; drugi put se prikazuje predvečernja vreva na ulici, na pazarni dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na
i majku, zapravo majčino prisustvo u kući (jer ona posluje u kuhinji): „Više moje glave, do jastuka, poređane haljine i preobuka, od kojih me zadahnjuje miris na čistotu i novo. Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni.
Naime, to što junakinja oseća „kako je kroz njene šalvare, jeleke od svile, čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne”; što su im ruke „tvrde čvornovate”; što su „kosmatih prsiju" i uopšte jako maljavi svi, pa i Marko; što i Marko
„jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”.
Tako, recimo, još sasvim mala Sofka primećuje da joj majka stalno kupuje nove a skupe haljine, i ne zna otkud i čemu. „Ali ubrzo se Sofka dosetila”, dodaje autor.
govora, pa samim tim i za dvostruko odražavanje svesti između ćerke i majke: „Videla je: da joj mati zato tako skupe haljine daje da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PORFIRIJE: „Ćuti!“... Kako da ćutim, bre? (dolaze obojica blizu vatre.) RADAK: Sad se ogrejte, Isuš’te malo mokre haljine. Noćas će biti posla ozbilja! Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!...
(Razbije vrata i ulazi u kuću.) PETA SCENA Soba u Stanojevoj kolibi prazna; po njoj se vide razbacane krpe, haljine, na patosu leži ispaljen pištolj, itd. Stanoje gleda oko sebe. GLAVAŠ: Nje nema tu!... Gde je?...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne gleda kad ljuba mene moja. Sva odela otvorene boje, Haljine i sve ću blistne svući, Plačno što je k’o i srce moje, Sav s’ u črno zavit i obući: Jer me ljuba i ne ljubi moja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što ostaju iza mrtvaca, ona sve to odbija, neće da primi, nego samo jadikuje i neprekidno jadikuje.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sve ključeve od podruma i od onog njenog sopčeta, od sanduka, kovčega u kojima su stajale nove, stajaće haljine, novac i druge dragocenosti. I za sve morali nju da pitaju, od nje da ištu. Ali i ona se o svima njima po kući brinula.
Naročito mati da je obučena kao što treba, u najnovije haljine, da ponese dosta šećera, jabuka, krušaka, čime će darivati tamo decu.
pritiskuje espap u magazi, kože, so, daske, u kući, u podrumu ona burad, kace masla, sira, vune, u sanducima stajaće haljine, novac.
Ono večito provetravanje babinog sopčeta, one ispred kuće na užetu poređane isparene i vrele njene haljine, postelja, jorgani i dušek u kojima je umrla. A tada je bila baš i jesen.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
), nosili su takođe l. haljine, upor. i »čoveka obučenog u laneno platno s opravom pisarskom« u Jezekilj, 9, 2. Kod Srba lan se ne sme uzimati ni u
On brani od zlih duhova i veštica; zbog toga se krstići od l. ušivaju u haljine (GZM, 6, 369), a na kuće (ponegde u Bosni i danas još) meću ključaonice od l. (GZM, 19, 320).
v.). Oman ima jaku apotropajsku moć. Njega ušivaju (naročito deci) u pojas i u haljine (GZM, 6, 373; Begović, 246); takođe ga ušivaju i u amajlije (istočna i centralna Srbija, Karadžić, 4, 196 idd); konjima
Na Đurđevdan devojka uzme zemlju koju je ranije izvadila ispod momkove stopale, malo njegove kose i komadić haljine, sve to strpa u jednu ljutu papriku, zatrpa sve to u vatru na ognjištu, »i kao što to sve gori, tako i momak da gori za
T. se kadi mrtvačka žrtva (npr. SEZ, 19, 41; 254), haljine koje ostaju iza mrtvaca i koje se posle daju sirotinji (SEZ, 16, 254), gomile drva koje se na Bele poklade pale da bi
bodljike (ZNŽOJS, 23, 186), i zabada se trnje pod kućni prag (St. M. Ljub., Prip., 205). Haljine u kojima je neko izdahnuo bace se izvan sela, na kakvo trnje, »da tu istrunu« (ŽSS, 340).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Položivši ispite zrelosti, osjeti jaču neodoljivu volju i čežnju za životom. Protiv očeve volje svuče pitomačke haljine. Čestit, nadahnut najljepšim mislima, otputovao je iz svoga vrletnoga kraja da se upiše na sveučilište među slušatelje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš mi je za tu priliku nabavio od dubrovačkih trgovaca u Arilju skupocene tkanine od kojih sam sašila haljine. Hteo je da se diči sa mnom pred svojim prijateljima. Pokazaću, govorio je, svoj srpskoj vlasteli ću pokazati ko sam ja.
Umela sam da šijem najlepše haljine od skupocenih tkanina, lakih i prozirnih kao dim. Igrala sam se sa grivnama i ogrlicama, veselio me je sjaj zlata i
Izgleda da me to napušta. Danas sam pomislila, prvi put posle toliko vremena, kako mi u kovčezima leže lepe haljine i kako bi bilo prijatno ponovo se okupati u Mrtvaja viru, smaći ovu smrdljivu štroku sa sebe i namazati se mirišljavim
Izaći ću, ponovo čista i lepa, obući ću se u najlepše haljine koje imam, staviću oko vrata najlepšu ogrlicu, na ruke najlepše grivne i prstenje. Dadara Bio sam zapanjen.
Natrontala se u nekakve nezgrapne haljine, umotavale glavu u marame. Samo su joj divne oči boje lešnika izvirivale kroz prorez.
Ovako je ispalo nerazumljivo. Jer, dok Kajafini plaćenici trgaju Hrista za haljine, Juda, njegov izdajnik, još uvek ga ljubi kao da se s njim oprašta, kao da ga toliko voli da ne može s njim da se rastane.
hrišćani: iako bogumili, ipak se ne usuđuju da posegnu za glavom jednog monaha, naročito ako je taj prost i u proste haljine odeven.
Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike? Približi oči rani i dugo je i pažljivo zagleda. Tada obično ne gleda u haljine, jer rane nisu na haljinama, nego na koži i u mesu. Rane su uvek iste. Ljudi nisu, ali rane jesu.
bile su oštećene vrhovima kopalja, izbodene oči svetitelja, nagrđeni obrazi ženskih likova, ugarcima isprljane grčke haljine kraljeva i episkopa. Kirča Čini se da su kaluđeri neveseli jer ponovo počinju postovi, pojanja, noćna buđenja i bdenija.
Za jedan trenutak navlači na sebe odeću trezvenog i razložnog božijeg ugodnika, znajući koliko će me to raspaliti. Haljine te nisu skrojene po njegovoj meri, pretesne su mu, vrućina mu je u njima i ja ga zato namerno ostavljam da se malo znoji,
Sve bi nas lepo udesio, umio i preobukao u čisto rublje i čiste haljine i naterao nas da se molimo i vapimo za spasenjem. Od čega da budemo spaseni? Od čega očišćeni, Prohore?
Poletan sam i čio. Dakle, danas je taj dan. Đavolji klik ili ja! Stisnem zube, pritegnem oputama opanke, zategnem haljine, pljunem i potrčim prema steni. Neću birati stranu. Navalim. Čini mi se: i zubima, i nogama, i rukama.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Starija ženska generacija je govorila: da to nema forme, da će Julica nositi devojačke haljine. Mlađe žene su govorile: da to nema stila, i da se neće moći znati kuda spada mladi par, u bogate ili u skromne kuće.
Leti i zimi gospa-Fila se odevala u cicane haljine. — Volim što je cic hladan i što šušti. — Uvuče svoje malo i meko telo, koje se nikako nije gojilo ni menjalo, uvuče ga
Tražila je od svoje ćerčice razne usluge, pa čak i da propira njene haljine. — Nema tu ništa da se pere i trlja, čisto je to. Provuci samo kroz vodu, a Erža će već uštirkati i popeglati...
Mlade devojke su se rado zamišljale u njenoj sudbini i koži, pred njenim ormanom za haljine i rublje, u njenom stolu u crkvi, u njenoj bundi kad prolazi ulicom i svi joj se klanjaju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
kad se je ko ženio (po selima) valjalo je da kupi mladi ćurdiju (od plavetne čohe) i belnuk, i mnoga žena poslije te haljine, oblačeći ih samo kao stajaće, čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim;
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Eto, tako se kroje haljine velikih ljudi; eto, tako se pišu biografije u krojačkim radnjama za izradu biografija. I to je dobra strana tih
Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona
Na kraju četvrte godine obukla me je majka u nove haljine, zakopčala me pažljivo odostrag, strpala mi u džep čistu i lepo savijenu maramu za nos, očešljala me sa razdeljkom na
Sećam se lepo toga svoga prvoga uspeha u životu. Kada sam to jutro polazio na ispit, majka mi je opet obukla nove haljine sa štirkanom kragnom od čipke, podsekla mi nokte, očešljala me sa razdeljkom, stavila mi u džep čistu maramicu za nos i
neki Mile Sojtarija; nije mu bog dao mnogo pamet, a gola sirotinja, pa kad ko umre, njemu daruju za dušu pokojnikove haljine.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Možda je to bilo ustajanje? Doručak? Odmor nakon doručka? Menjanje kreveta? Izbor Caričine nove haljine? Jer za svaki obed Carica je morala obući novu haljinu, što je i razumljivo: kakva bi ona bila Carica ako bi na njoj bile
Dvorani su, zanemeli od strahopoštovanja, gledali kako on na platno prenosi sjaj najsvečanije Caričine haljine, pa šarenilo njenih vezenih papučica. Puna dva dana trajao je taj posao.
Sve više i više rastao je cvet izvlačeći se iz okovratnika Caričine haljine na platnu i u naslonjači, a onda, dok bi kamen u vodu pao, nestade carice i caričine haljine.
se iz okovratnika Caričine haljine na platnu i u naslonjači, a onda, dok bi kamen u vodu pao, nestade carice i caričine haljine. Umesto Caričinih ruku punih prstenja na platnu je blistalo nežno zelenilo lišća, a u naslonjači puzavica s kapima rose.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA E, nije on do sada već sve čuo. STANA (uplašeno): Misliš zar i za one svilene haljine, što pričaju da joj dao? (Vatreno): A nije tako, Vaska! Otkuda bati toliki novac, kad otac kesu uvek sobom nosi?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
leže danju po podrumima ili po drugijem zgradama, a noću se časte i pjevaju uz gusle, a gdjekoji preobučeni u proste haljine čuvaju stoku kao sluge.
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate
Starina Novak kaže Grujici: Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Ražljuti se Miloš Vojinović: „Ustan' more, bijelo Latinče! Na tebe su pobolje haljine, s tebe ću ih na sebe obući“. Tad Latinče na note poskoči, pak posjede pomamna dorata, odmah ode poljem
do podne, dok Turčina pjene popanuše — bijele se kako gorski snijeg, Strahin–bana b'jele, pa krvave: iskrvavi niz prsi haljine, iskrvavi čizme obadvije. A kad banu muka dosadila, tada bane riječ progovara: „Ljubo moja, — tebe bog ubio!
Kraljeviću Marko, ostavi se, sinko, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće, a staroj se dosadilo majci sve perući krvave haljine; već ti uzmi ralo i volove, pak ti ori brda i doline, te sij, sinko, šenicu bjelicu, te ti rani i mene i sebe“.
No da vidiš paše brđanina! Ode skidat gospodske haljine, a Grujica nameštat dušeke; kad se paša s ruhom odlakšao, a on pade na meke dušeke, pa govori Novaković-Gruju: „Sjedi
No ču l', sine, Grujica dijete! Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate
No ču l', sine, Grujica dijete! Svuci, sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Kad to začu Novaković Grujo, jednak svlači svilu i kadivu, a oblači bugarske haljine, pa ponese budak na ramenu, učini se golema sirota, pravo ode u Sofiju grada — da uvodi Grkove svatove.
Onda Vuče stade razmišljati, sve mislio, na jednu smislio, — od jada se Vuče preobuče: udri na se tucačke haljine, a na ramo drenovu batinu, o batini iskrpljenu torbu; pa on ode od grada do grada, te on prosi šljepačku podjelu.
l’jepo darovala: svakom sinu nože pozlaćene, svakoj ćeri čohu do poljane; a malomu u bešici sinku, njemu šalje uboške haljine.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade smotre Isus odposlane mu pod Đet, rastrkljanu se po sebi s begom četu, razadre na sebi svoje haljine i pade od tuge ničke na zemlju, uze jecati i s plačem do Boga one mobene mu reči izgovarati, ka što se piše o tome, — i
Za koju je to potrebu cifranje i gizda jednom gnjilu za crve doposle smrdljivu telu? Šarene haljine nositi i svilu, s gajtani zlatni šarati dolame i ćurdije sa srebrom i zlatom?
mazne i pesme horospijske slatkoglasovite, skloniti s raslabom obrazi smešni, namigljive oči tihozgledne, mekane haljine cifraste, belorumena lica, lepo stasita i sitnohodljiva kičeljivo okretna mnoga je tu laska i vražija varalica...
Eto, takav je naš žitak ovoga sveta i dobro što se vrlo ovde širimo i razmećemo se, režući nam turli turli haljine i praveći nam visoke domove!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
prirodno je da je želeo i da je vidi, a još prirodnije da ju je čak izdaleka opazilo oštro oko njegovo, a znao je i sve haljine njene koje su boje, i izdaleka mu padale u oči. Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao.
što se nije otimala, i što su svojim rođenim očima videli na kolima ne samo nju nego i ponete stvari, kao: krevetske haljine, kolevku, koritance — i dubak!...