Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I bez naredbe vrhovnog štaba, i bez komandi vojnih lica, i bez udarca čizme i štapa, i bez truba i haubica!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ih, što si mi nešto mršuljava ka vrabac, nema u tebi trideset oka. Kad haubica prvi put zagrmi i potrese zemlju, amidža Huso odjednom živahnu, podskoči i osokoljen kliknu: — Aferim ti, momče!
Bome ćeš našima dolje potprašiti turove! Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum! Ejvala ti glasu! Nena, u neprilici, gleda čas u haubicu, čas u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
četvrta. Mi se nemo pogledasmo, prestravljeni da ta neman ne zahvati slučajno i nas ovde na tornju. Bila je to neka haubica sa kojom se sada sretamo prvi put.
Ona haubica rije zemlju, zatrpava naše rovove, ali niko ne odmiče. Zbijaju se pešaci ili iskaču iz rovova i skrivaju se u dubokim
Ali tada ustuknusmo i uzdigosmo ramena. Pred našim očima prolomiše se strahovite eksplozije. — Šrapnel... haubica... au! — Pita komandir kako su pali meci? Mi se samo pogledasmo preneraženi. Izgleda, sada smo na redu mi.
Eksplozije se začuše iza naših leđa, — Povećati daljinu za pedeset... — Ovaj nas uraklji! — Javi komandantu da haubica gađa crkvu, urakljeni smo. Naše razorne zagrmeše oko neprijateljskih rovova... Vidimo kako priležu.
Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostadoše četiri crna stuba dima. — Haubica! — Po tri razornom! — viče Tanasije.
Nastup neprijateljske pešadije slomljen je. Leže sada oni rastureni u ravnici, jer ne mogu ni napred ni nazad. A ona haubica gađa našu bateriju, ali uvek na isto mesto, pozadi nas oko dvesta metara, u vrzinu, na koju se projektuje naša
Mi smo i dalje dejstvovali, dok je haubica nepoštedno treskala i prevrtala zemlju... Ona četvorica su već prema vrzini. Sada trče... seku mahnito ogradu...
Ona četvorica su već prema vrzini. Sada trče... seku mahnito ogradu... Zinuše četiri otvora. Haubica stiže. Jedan se zanija i pade, opet se diže i svi se izgubiše među ogradama.
Haubica stiže. Jedan se zanija i pade, opet se diže i svi se izgubiše među ogradama. Nama laknu, haubica kao da pobesne, tukući one otvore, dok smo se mi zadovoljno smejali i gađali neprijateljsku pešadiju.
Naredio je komandir da vodnici sa topovođama dežuraju cele noći, ne bi li se slučajno javila ona haubica, te da joj po blesku odrede pravac. Ali haubica je ćutala. Sa teškom slutnjom očekivali smo sutrašnji dan.
Ali haubica je ćutala. Sa teškom slutnjom očekivali smo sutrašnji dan. Ljudska klanica nastavila je dalji rad tačno u sedam časova,
I isto osećanje straha vladalo je kod onih dole u ravnici, kao što je i ova haubica kidala naše nerve... Ali sada nam se krv sledi od užasa...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sama naša Komanda trudila se da stvar zataška. Naročito je bila dramatična istraga oko zakašnjenja nekih haubica (ako me sećanje ne vara, za vreme bitke kod Targu Jiu).
Ni mene. U zimu 1917, ja sam upućen iz Segedina u puk, a valjda zbog tih haubica u školu za rezervnog oficira, u Ostrogon. Bio sam bled kao krpa. A.O.K.
Ja sam se bojao istrage u Komoranu, zbog onih zalutalih haubica. Umesto toga, i ja sam bio upućen, iz Komorana, u školu, u jedan zarobljenički logor kraj Ostrogona. A.O.K.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada baš raspali neka bugarska haubica. Ali mi se sjurismo u sedlo između vrha i Sive Stene. Upravo, mi tu Sivu Stenu nismo ni videli tada.
Za brđane vojnici kažu: kevću kao psi. Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi. Po pucnju znaju vojnici odmah koja baterija gađa, a po pravcu odakle dopire pucanj pušaka, ma to bilo i u mrkloj
— reče tiho. A to isto vele i neprijateljski vojnici. I, prizivajući istoga Boga, međusobno se koljemo. Teška haubica grunu i granate zaparaše vazduh. Kao da čujemo kako od one strane dopire jauk i škrgut. Zvono se više ne čuje.
Ne da mi se... Ima ih koji su se zavukli u pozadinu, pa kao da su tamo koren pustili. Ni haubica ih ne može krenuti. Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam. Od početka do kraja terali su me neki maleri.
U ljudima kao da je nešto pregorelo. Čame u rovovima misleći na svoje, i ginu... Luka se vrati. Tada baš grunu haubica. — A-uh! — uzviknu Dragiša, uvlačeći cigaretu u muštiklu. — Da l’ će ovome doći kraj?
— Ništa, ništa, ne boj se! — umiruje ga Luka. — To gađa „Viljem“. — Kakav „Viljem“? — Zarobljena nemačka haubica od dvadeset santimetara. Evo je ovde, ispod nas, u šumarku, — Odvikao sam se. Hoće li još da gađa, da se ne cimam?...
Protiv Protićeve baterije počela je odmah da dejstvuje bugarska haubica. Ali nisu mogli da pogode tačno pravac... Uveče se utišala paljba.
Dim se u visini razvlači kao zastor i sunce je potamnelo. Preko naših glava zaošijavaju granate haubica i teških topova francuskih i engleskih. Vazduh kao da se cepa, onda krklja, jaruge ječe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Celoga dana grčilo se naše telo pod strašnim zamahom granata iz teških neprijateljskih haubica. Slučaj nas je i danas spasao. A sutra?... Potpukovnik Petar reče da izmestimo osmatračnicu malo udesno.
Vojnici izbezumljeni i usplahireni zveraju unazad, pa i ne gledaju ispred sebe... Prva haubica naiđe na strmi odsek i kao otkinuta sa opruge polete, gurajući, gužvajući volove i vozare.
Po pravcu kako je zaparalo zemlju, zatim po zvuku sa koje strane dopiru pucnji, izveli smo zaključak da se ta haubica nalazi iza jednog grebena, koji je imao oblik jezika, na jedan i po kilometar pozadi sela Gorničeva.