Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali sada nam se krv sledi od užasa... Haubička zrna zaošinuše gotovo iznad glava i sa ludačkim naletom rinu gvožđurija iza naših leđa, razbacujući ogromne busenove,
Padali su komadi zemlje, kada vojnici otrčaše do topova i opališe još jedan metak. Razorna haubička zrna su zasipala bateriju i gruvala ispred topova, sa strane, ili su rila po onoj oranici iza naših leđa...
Jesi li razumeo? Tačno sam mu ponovio od reči do reči, i onda otišao na raskrsnicu. Malo posle naiđe i haubička baterija sa volovskom zapregom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Panika se prenese i na njihovu pozadinu. Gledam sa osmatračnice kako jedna bugarska haubička baterija u bežanju nalete na naš streljački stroj. Skoliše je sa svih strana naši pešaci. Uhvatiše je. Ali, šta vredi!
A zbilja, sada mi to pade na pamet... Ovaj je datum za petu bateriju fatalan. Sećaš li se prošle godine, kada nas nađe haubička baterija, pa pobi ljude, udari u top... karu. Sećaš se?... Jest, baš dvadeset četvrtog oktobra.
Otpočeo sam odmah sa gađanjem. Pored moje baterije bila je i jedna haubička. Našim udruženim dejstvom uspeli smo da Bugare zadržimo pred nama. Žali mi se haubičar što su ga stavili tako blizu.
Jedan top opali... Neka vika dopire iz baterije. Ja trčim što brže mogu. Najednom se preda mnom pojavi zapregnuta haubička baterija gde silazi niz strmu kosu. Vojnici vuku volove, drugi ih bodu tesacima i uvijaju im repove, da brže idu.
Posle desetak minuta, ona haubička baterija ućuta. — Dobro je — veli kapetan Milisav. — Oni su prvi prestali. Ali ne potraja dugo, a više naših glava