Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prikazu Aristarha dodam još dvoje: odakle sam crpao materijal za svoju priču o njemu i šta je bila dalja sudbina njegovog heliocentričnog sistema.
Iz tih kratkih izveštaja ili odlomaka Kopernik razabra postanak i Glavne crte heliocentričnog sistema Antike koji je, zaboravljen i zabačen, ležao u ruševinama kao i svi ostali spomenici Staroga veka što ih je
No on ne prođe, kao što to drugi činjahu, ravnodušno pored ruševina heliocentričnog sistema, već razmišljaše o tome kako bi se to zdanije moglo ponovo podići.
Izvesne pojave, navedene u Kopernikovom delu u korist heliocentričnog sistema, na primer, da se Merkur i Venera ne udaljuju na nebu daleko od Sunca i da nam ostale planete izgledaju onda
Apolonios je, kao što sam pokazao, došao do epicikala, polazeći od heliocentričnog sistema, a Kopernik je pošao drugim putem. On je polazeći od epicikala, prodro do heliocentričnog sistema.
On je polazeći od epicikala, prodro do heliocentričnog sistema. Genijalnim pogledom uvideo je i dokazao da kod planeta koje kruže u unutrašnjosti Zemljine putanje kretanje po
kretanja, fizikalnih što mu bez poznavanja zakona inercije nije pošlo za rukom da obesnaži Ptolemajev argumenat protiv heliocentričnog sistema. Uviđajući te nedostatke svog sistema, Kopernik je oklevao pune tri decenije da ga objavi svetu.
To je imalo za posledicu da je međusobni odnos ovih dvaju osnivača heliocentričnog sistema ostao dugo neosvetljen, iako ga je Aleksander Humbolt pravilno shvatio i označio Aristarha kao prethodnika i
Svojim epohalnim delom, krasnim zdanijem renesanse, Kopernik je sazidao iznova staru porušenu zgradu heliocentričnog sistema. Jer da se radilo samo o njenoj obnovi, to su znali savremenici Kopernikovi, a njegovi sledbenici to izričito
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Aristotelova i Hiparhova shvatanja, opredelio se u tolikoj meri za geocentrički sistem da ćutećki prelazi preko heliocentričnog sistema svojih prethodnika.