Dučić, Jovan - PESME
Bez buktinja ide ta vojska što ćuti, Požar selâ svetli za marševe gorde... Vaše gromke himne ne čuše nam puti: Nemo ubijaju deca stare horde. Polomiste više kolevki, o srama! Nego herojima otvoriste rakâ.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gnjavatori – koji su bili stihotvorci – himne su o Petru pisali. U crkvama su cara rosijskog, uz Boga, pominjali. Nisu znali da Petar Veliki, za to vreme, kao neki
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« i »Or̓o klikće sa visine...«) postale su gotovo himne ugarskih Srba. Nekoliko njegovih sentimentalnih pesama ušle su u narod i dugo se pevale.
, Hej, trubaču s bujne Drine... Sa Avale or̓o kliće...) postale su popularne patriotske himne. Tim patriotskim pesmama i patriotskom listu Velika Srbija Kaćanski ima da zahvali za svoj glas žarka rodoljubiva
Kostić, Laza - PESME
BOZDINE 103 DON KIHOTU 105 PROLOG ZA GORSKI VIJENAC 108 BALADE 111 ĐURĐEVI STUPOVI 112 MINADIR 131 SAMSON I DELILA 138 HIMNE I MOLITVE 174 PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU 175 MOLITVA BOGORODICI 178 ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE 179 PESME MESTO
I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja. HIMNE I MOLITVE PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU za Srpsko pevačko društvo pančevačko Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera
Rakić, Milan - PESME
Ja imam časove čedne, krotke, smerne, Kad čistotom trepte misli moje mlade, I u mojoj duši pobožne i verne, Zašumore himne, pohvale i nade.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bez svojih Mama-Jumba narodi zacijelo ne bi za sobom ostavili hramove i dvorove, piramide i akropole, himne i epose, i drame i lirike, i kipove i freske i mozaike.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— To nek’ drugi kaže, koji to poznaje, A pesnik znade samo čovek šta je. Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I
Krakov, Stanislav - KRILA
— Hіp, hіp, hourra! Neko je udarao savezničke himne po starom klaviru, a pijani mornari klicali su u horu. Vojnička stanica bila je daleko van grada.
Motorni čamci donosili su otmene zvanice. Veliki admiral davao je gozbu. Orkestar na palubi svirao je savezničke himne. U salonu su ludovala dva mala orkestra. Po stolu se prosulo cveće. Mnogo generala. Plave knjeginje.
Orkestar je neprestano svirao savezničke himne, te je već bilo teško ustajati. Posle je jedan muzikant svirao u citru, a stari glumac Dile, sada posilni u eskadrili,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Kao što se iz Rajićeve pesme vidi, on je Kozačinskoga pesmu, jednu isključivo za određenu ličnost vezanu vrstu himne, i još neizbežno usko prigodne jer zamišljene u okviru školske drame za naročit trenutak školskoga života, vešto
25—7. njegove posmrtne knjige štampanoj Pesni slavnija Serbiji, koja nije prosta varijanta Kozačinskoga himne Vikentiju Jovanoviću, pego bezmalo (tek u nekim beznačajnim pojedinostima, i svega na nekoliko ravnodušnih mesta
god., knj. 54, str. 93—4. Manje književno-ideološka a više nacionalno-politička pozadina postanka ove virtuozne himne jeziku, bar delimično, u sledećem je. N. Borojević je u god. 1839. i 1840.
Bojić, Milutin - PESME
mladost zlatnim urešenu resom, Slapi tvoje krvi da mi rane rose, Da u meni rikne mladost onih dana Kad Saulu pevah himne um što nose, Kad osetih okov Mikhinih usana, Okov poljubaca! A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana.
I tako večno ove iste stope, Krv nova siti. O, zemljo oluje, Mrko ti čelo strašne kapi škrope I čudne himne iznad tebe huje! Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari.
Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja! O, što niste s trubama i hordom Himne zvonke prostorima vili, Krvili se sa tatarskom ćordom Iz lubanja praznih vino pili?
O, tada bih pevao vam himne, Jer bih znao da su moji preci Iz biljura, ne iz čaše limne, Pili život i mreli u zveci!